Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: — Da nisi ti slučajno namignuo svojim zemljacima? Trailu zaigraše muskuli na vilicama, šmrknu kroz nos, i stavi ruku na grudi: — A ne, ne, živa mi deca... Ah, firija drakuluj!
— Kao da je hteo reći: pa bi se sve sručilo na našu glavu. Naredniku su poigravali muskuli na vilicama. Zatim je potporučnik naredio da se izvrši zaprezanje baterije.
Komandir je zanemeo i stisnuo usne, a vilični muskuli su mu podrhtavali. Bio je i jedan viši pešadijski oficir, koji je zlurado i pakosno gledao artiljerce, samo što ne
Onda osluškujemo... — Eto ga!... Muskuli se zatežu, ljudi nesvesno uvlače glavu u ramena, zaustavljaju dah... A kada se iznad naših glava prolome eksplozije,
Ali valjda će nas mimoići ta čaša... Gospode... Eto, eto... fijuk... kao vrisak. Mi se pribismo jedan uz drugoga, a muskuli nabrekli, oči grčevito za tvaramo... Huj... Hvala ti, Bože.
Svakoga sekunda strepimo. Nervi su prenapregnuti, a muskuli na vilicama grčevito stisnuti. — Eno ga! — povika nišandžija trećega topa i pokaza rukom u pravcu Drena.
Sa svih strana javljaju telefonima da se pronađu ležišta mitraljeza. Komandir povika: — Baterija na rukama napred! Muskuli zadrhtaše od silnoga napora, a žile da popucaju dok se iščupa ašov lafeta iz zemlje i topovi, gurani snažnim rukama,
„Baš sad pred unapređenje da mi se to desi!“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sledio sam se. Ali odmah sam se pribrao i učinio: — Pst!... Ne odgovaraj!... Prenesi dalje! — naređivao sam polako. Muskuli su bili nabrekli. Puške napete. „Ure, ure, ure!“ — prolamalo se iz bugarskih rovova.
Na samoj okuki Bojović zastade. Neki vojnici počeše da se krste... Drugi uhvatiše puške „na gotovs“, a muskuli na vilicama nabrekli od unutrašnjeg napona. Oči su prodiruće i užagrene. — Napred!
— On škripnu zubima, i zavali glavu unazad. — Evo ovde! — jedan od vojnika pokaza na čukalj noge. Vilični muskuli su mu podrhtavali. Gruja se grčio i stezao pesnice dok su mu odmotavali uvijače i skidali cokulu.
Jedna polovina bacite bombe levo od stene, a druga desno. Potom u nekoliko skokova, sa noževima, u njihove rovove. — Muskuli na komandirovom licu bili su nabrekli, a oči sijale. — Ali ne zaboravite, naš krajnji cilj su oni topovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor. Hu-hu! — odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku.
Luki zaigraše muskuli na vilicama. Stiže trgovca, dohvati ga snažno za vrat i uvuče u radnju. Zatim, lupkajući ga korbačem po ramenu govorio
A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život... Komandir steže vilice, da mu odskočiše muskuli, i s drhtajima uzdahnu. Onda nastavi tiho.
Prođe... Ali nalete drugi... Čuje se neko hujanje iz vazduha... Muskuli zadrhtaše, a rukama pokrismo glavu... Huk je sve jači... Grrr-u-u... prolomi se negde u blizini.
— Izvini, molim te. Pušio sam cele pretprošle noći, juče ceo dan, pa ovu celu noć. Sad osećam kako mi muskuli drhte i povraća mi se. Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?
Ali dah mi je kratak i osećam kako je puls ubrzan. Opet me zatrese hladnoća, i vilični muskuli se zgrčiše, zubi mi cvokotali. Vide i ostali da mi je teško, te pomogoše da legnem. Krevet se tresao poda mnom.
Uveravam sebe da je to bilo samo trenutno uzbuđenje... Osetio sam opet jezu, i najednom sam klonuo. Vilični muskuli se zgrčiše i hladnoća poče da mi struji kroz telo. Duševno sam klonuo i bespomoćno stežem ruke. Požalio sam se šoferu.