Radičević, Branko - PESME
Pade Memed i pade Alija, Ujede i ona srpska zmija, Pade, brate, mladi Mustaj-aga, Na domu mu osta ljuba draga, Ljuba, brate, jedva dovedena, Dovedena, jedva naljubljena; Osta ona sama nesretnica,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ĐURAŠKOVIĆ VUK MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK LjEŠEVOSTUPAC POP MIĆO SESTRA BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ FERAT, začirski kavazbaša RIDžAL OSMAN JEDNA BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak:
Ne složi se Bajram sa Božićem! Je l' ovako, braćo Crnogorci? SVI IZ GLASA: Tako, već nikako! MUSTAJ-KADIJA Što zborite? Jeste li pri sebi? Trn u zdravu nogu zabadate!
Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO
SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON SAM POČINjE POJATI. MUSTAJ-KADIJA Ne plač', majko, dilber-Fatimu: udata je, ne ukopata; ruža s struka nije pala svog, no u bostan prenešena
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tu su majci tanki razgovori. Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše. Udovici, nane, magla pred očima, A divojci, nane, sjajna misečina.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kao i glavne uskočke junake, istorija poznaje i njihove glavne protivnike. Mustaj-beg Lički (Hurakalović) upravljao je Likom i imao sedište u Udbini u drugoj polovini XVII veka.
Neposredno su je izazvala janičarska nasilja na početku XIX veka. Ubivši 1801. godine dobrog Haci-Mustaj-pašu, janičari sa četvoricom dahija na čelu zaveli su nesnošljiv režim u beogradskom pašaluku.
Pa je petu knjigu nakitio, te je šale Liki i Krbavi — na koleno Ličkom Mustaj-begu i do njega od Orašca Talu: „Eto knjiga, dvije četobaše! Da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe!
Prvijem se čašam’ obrediše, al’ eto ti Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo od Orašca Tala na kulašu konju velikome (zavrgô se drenovom batinom, u batini hiljada klinaca); svaki
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo Tala od Orašca: drže konje dobre za dizgene, beg Mustaj-beg preko krila diljku, Tale drži drenovu
Todor na drumu široku, nađe Todor Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo Tala od Orašca: drže konje dobre za dizgene, beg Mustaj-beg preko krila diljku, Tale drži drenovu batinu u kojoj je hiljada klinaca; njima Todor dobro jutro viče, Mustaj-beg mu
Mustaj-beg preko krila diljku, Tale drži drenovu batinu u kojoj je hiljada klinaca; njima Todor dobro jutro viče, Mustaj-beg mu boga prifatio, al’ mu Tale prifatiti neće, već on skoči na noge lagane, pa ovako govori Todoru: „Kurvo jedna,
Al’ eto ti od Zadra Todora, s njime ide devet Tomkovića; oni vode Ličkog Mustaj-bega svezanijeh ruku naopako, s njim poredo Tala od Orašca, — sav je Tale u krv ogrezao, jer se ne da savezati
nema ni pomena, udbinska se otvoriše vrata, i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga, pred njome je Lički Mustaj-beže; ode beže u Kunor planinu da on lovi lova po planini.
Kada dođe Mustaj-beže Lički, pjan katana pod jelikom spava sav u srmi i u čistu zlatu: na glavi mu kalpak i čelenke, jedan kalpak,
Kada junak iz travice dine, uz jelu se uzvijaju grane. Pritište ga Mustaj-beže Lički su trideset i četiri druga, izmače mu svijetlo oružje.
ruke, savezaše, pa ga poćeraše, poćeraše bijeloj Udbinji, privezaše na njega oružje: nek se čudi malo i veliko đe uvati Mustaj-beže Lički ta katanu pod svijem oružjem.