Obradović, Dositej - BASNE
Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti. Ko nosi prečesno otečesko ime na sebi, neka pokazuje ljubov i popečenije otečesko o čadam svojim.
dobro učinio i prijatelje sebi u bogu i ljudma stekao, on to u bolesti i pri smerti ne ispravi, nego istom za nevolju muti. — Naše basne kurjačica, ona ne zna lagati, nego kaže uprav kakva je bila i čemu se ima nadati.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A za sve vreme razgovora ona je sa onom drhtavom i strasnom nežnošću koja muti um, stezala mišicu svoga muža i prkosno tvrdila da će biti samo ono i onako kako ona bude htela.
Ide to tako neprestano te on oseća kako mu se zbog ovoga počinje da muti u samoj glavi i kako se onaj živ crn konac pred njim, onaj vijugavi crni crv, kao penje u sam njegov mozak i tu počinje
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad poče da ga ljubi, u toj polumračnoj sobi, Isakovič oseti kako mu se muti u glavi. Te krupne, tamne, oči, koje su sijale kao crne zvezde, bile su jače od njegove rešenosti, da prekine sa njom.
A mene će, kaže, kao emisara arestirati. Pavle je pričao da je onda osetio da mu se muti u glavi, pa poče da se kaje, što je uopšte dolazio, da tu babu vidi.
Pevali su čuvenu pesmu onog doba, iz franceskih ratova, koja je počinjala rečima: „Tisa se muti!“ A koja se završavala rečima: da idu u pomoć pemskoj kraljici, slavnoj Nemici – Mariji Tereziji.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ (ljubi je): Kako si ti pažljiva i odlučna! RINA: Nego! Zar da dozvolim jedna sitnica da mi muti sreću? NOVAKOVIĆ (ustajući, grli je): Hvala ti, ti me prosto pretrpavaš dokazima o tvojoj ljubavi.
Radičević, Branko - PESME
bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se sluti, A Turcima u srcu se muti, Svak se boja poslednjeg spominje, Te poneki vako započinje: „Vala, kardaš, to bojak bejaše, Nije šala, baš nas
A ta zvona što sad udariše Strašna l(i) su, vas mi svet se muti; Oh, strašna taka još ne biše, Bože, Bože, na što l' mi se sluti? Ljupko cveće, ti još ne uvenu?
Niza obraz teška suza Meni jadnoj za njim puza Duša mi se tužno muti, Nije t' veran možda kruti. U tuđinu on je zašô, Drugu možda sebi našô, Za meneka on ne aje, Drugoj poljub jako
Kostić, Laza - PESME
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ispočetka bićemo vam na ruci i ja i Velimir. A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim. MILAN: Ja se obično uveče takim predmetima zanimam.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kako se ptiće, kako se množe stooke cvasti napast-narkoze! Nedelo blaga, biljko tišine, jesi li živa? - Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor ga hvata.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
II Godine gore ko tiha svijeća, ribaru starom svijaju pleća, snaga se topi, oko se muti, vremena teška starina sluti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro, onda vodi ti računa. — Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti.
A jedna naša baterija gađa preko naših glava, i svest se muti od silnoga praska i zamaha njenih zrna. Komandir je podelio bateriju na dva voda.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali on iđaše, upirući se svima silama, i samo se bojaše da ne padne... Oseća da mu se u glavi mnogo, mnogo muti, i on počinje govoriti brzo, sa čestim i teškim predisanjem. — Kažem ja: kaki odbegla!... Koješta!...
A zar sad nisam? Jesam, jesam... o, te kako!... Ali evo šta mi sreću muti... Lekar kaže... opet ja ono!... Svejedno, i bez toga mora biti.
Podiže oči i pogleda je, po običaju, oštro. Ona jedva iđaše, noge joj klecahu, u glavi se sve više muti, a na srcu stoji onaj ledeni kamen, koji je još ovde u dvorištu obuze... Ona dođe do kreveta i sede, teško uzdahnuvši.
Ljubica se šćućurila uza žbunje, otvorila usta, pa ne diše... davi je nešto u grudima strašno, muti se sve pred očima...
Eto, jedan udar... kaplja i gotovo! A Gojko se mučio mnogo:... Uf!... Gle, lakše mi je... dobro je... Ali se opet muti u glavi. O-o-o !... — Šta se to navlači... crno, gusto ?... Ide, ide... pliva... sve bliže... Ne vidi se ništa!...
I opet misli, i opet prolaznici, i tako redom, čas za časom, ćuti i gledaj, gledaj, gledaj... a u glavi se samo muti i komeša... Odjednom je obasjaše kosi, vreli zraci... Ona. se trže... Šta je ovo ?... Gde je ona?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
195. Ne čudim se mraku ni oblaku, Ni Vrbasu što se često muti, Već mom dragom što se na me ljuti, Ko da sam mu nešto učinila Što sam drugog očim’ pogledala.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti! Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti. Smandrljao sam nekoliko fraza o tome kako u Petrovim pejsažima ima jedan zrak sunca dalmatinskog, koji se kroz boje
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I gledam u tu sjajnu diademu, pa mi oči zasenjuju, um se muti, a srce se brže širi i skuplja, zaneto lepotom tvojom... Oslepiću od bleska tvoga, zaneću se čarima tvojim...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
šljiva, ranjače, belošljive i madžarke pune sunčeve svetlosti žarke, pa i na njima plavičast prah od kog se pogled muti, na mah; to nije pijaca, to je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce
Pandurović, Sima - PESME
Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana ljubav i znak njen – Spojenost srca — ostala nam još; Naš život ovde svetao je tren, Srdačan,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom. Muti kao riba po plitkoj vodi. Muči se kao crv. Navalili kao gusenica na list. Napali na trešnje kao čavke ka smreku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i snažnije trza konopac, da zvono smrska nebu zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga
Ali šta će on da radi pred ovim što ga je noćas drugi ocem učinio, a njega dedom? Neka opomena muti mu svest, ionako mutnu i nemoćnu ijednu odluku da donese. Čini mu se da Đorđe samo što nije zaplakao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida; Reci tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj pelen pelenče!
Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti.
Sumnja u ljubav, najteži nam jad, Min'o; i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana, ljubav, i znak njen - Spojenost srcâ - ostala nam još. Naš život ovde svetao je tren, Srdačan, krotak.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„I tvoju sreću ni najmanje ne muti okolnost: što njezin otac ne pristaje na brak i što ćeš se preksutra venčati na malo nezgodan način, jer, kao što mi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a bezrazložna tuga, iz koje se na mahove ispoljava volja za žinotom i srećom, muti joj mir na koji je bila navikla.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pada kad vidi kako nam se pogled na našu sopstvenu kulturu – na bilo koji njen deo ili na sve njene delove skupa uzete – muti pod pritiskom dnevne politideologije i državnopravnih rešenja, kojima je valjda jedina dobra strana što se mogu menjati.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve huji. RADAK: Vetar je, veruj! Sve većma huji, goru ljuljajuć, Spušta se dole na dno Dunava, Te peskom muti strašne valove Što se u besu svome raspinju, O tvrdo stenje teme lupajuć.
“ SULEJMAN (u sebi): Žalost joj muti oči nemoćne, Te tuđu glavu tamo s bedema Zamišlja da je sina njezina, A ne zna jošte da je umakô. Sad samo vešto!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U glavi se muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te nešto zove
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Reci tvojoj druzi — Oh, ne reci, ćuti, — Ne znam ni sam šta je, Što mi dušu muti. Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj, pelen-pelenče!
Kiša pljušti, nebo plače, Pa veselje muti. — Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti. XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca
Dosta mu je, dosta mu je, — Nek ne čita pesme ove. Ko je srećan, neka grli Svoje snove, Nek ne muti vedru dušu, — Nek ne čita pesme ove. Ko ih čita, neka prašta Slabotanu, Kâ što prašta mutnom nebu, Plačnom danu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ — Molim vas... naređenje je jasno. Setio sam se Arlete. Pred očima poče da mi se muti, zaklatih se i dohvatih za ruku onoga do mene. Komandant se okrete i pritisnu dugme zvonceta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
K PROLEĆU 34 JOVAN RAJIĆ 43 KANT 44 SERBLIJA 47 JOVAN AVAKUMOVIĆ 50 PAŠHALIJA NOVAJA 51 NEPOZNATI PESNICI 55 TISA SE MUTI... 56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI...
Jovan Avakumović NEPOZNATI PESNICI TISA SE MUTI...
Tisa se muti, Krajina buni, junaci ciče, konjici vrište; puške se sjaju, sablje blistaju, gospože tuže, — potiske ruže, — jer se
TISA SE MUTI... (str. 57). Tekst je uzet iz Ostojić— Ćorovićeve Srpske građanske lirike XVIII veka, br. 28, str. 30—1.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
vrele Azije, Evrope polu skokom prejuriv, Prestolje zlatno silnih kraljeva Omastiv krvlju svoga besnila — Sad more muti bojom mača svog. VL.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Šta ima on da telegrafira ministru? Gospodine Milisave, potrči, boga ti, za njim i reci mu neka se ne šali da mi muti vodu. Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A čuj, gospodine Milisave.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Bolno je zaplazilo niz ove strane, pesma se ne dopevala. Il’ nedoljubljeno zaboluje niz tvoj lik, il’ muti suton dušu. Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Koliko talijera moglo bi u nju stati? Pa mu pamet muti sila izmrčene hartije, rastrkane po golemome stolu, i debele, uvezane, trgovačke knjige.
Toga jutra Radi beše žao oca. Studeno je, a već ima nekoliko dana što se vrijeme muti i nepostojano je, sigurno promijeniće nagore, jer je zeman tome. — Ne idi, oče!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno
Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882.
Pamet mu se muti, srce bije jako, I pastir se kreće jezeru polako... Bledi mesec gleda čudnovatu javu, Pa zracima šara površinu
I tako, izvol'te čuti, Otpoče lukavi Amor da duše njihove muti. No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
naučnike Muzeuma, no ona će se teško ostvariti zbog godina Arhimedovih, a i zbog toga što se politički horizont jako muti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Lekaru se muti čelo brigom i obraća se roditeljima, kao čovek koji je već postavio dijagnozu, ovim savetom: — Dajte mu da jede kuvane
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Voda se pela. Podižem noge na prednje sapi. Sad nesigurno sedim, voda kovitla okolo, da mi se po glavi muti. Konj diže glavu i poče da frkće. Kao hteo bih da stane... — Jaoj, ne dajte me! — viknu neko iza mojih leđa.
Ležali smo tako oko dva časa. Počinjemo već da se bunimo, jer nam se muti po glavi od gladi. U neko doba pojaviše se i naši.
Šantić, Aleksa - PESME
Jer s usna ti dršće i skriven bol ljuti, Pritajena suza sjaj ti oka muti, Tajni uzdah cepa gorde grudi tvoje; Moja draga, mi smo bedni obadvoje.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Mnogo se s pameću u sebi muti što će, pak tek izpodmukla tajem izađe da ne znadu za njega građani kud se je podeo. Sede u jednu galiju i ode po
kano na oblaku ka tom njegovu gornjem nebu svrh mozga mu na temeni svoju stolicu je postavio, te sedi i vlada š njime, muti mu um i ne dopušta mu o duši raditi ni k boljem se putu navraćati; sladi mu ovo ovdašnje životovanje, on u glavi mu
A ako li ih zateče zla fortuna, ja li opažaju da se muti vreme i neka se ka halovina izmalja, te vetrovi odsvud poduhuju, a ono gde na bliže znadu koji iliman, skoro tamo