Obradović, Dositej - BASNE
Jagnje, ne videći ga, daleko niže na potoku dođe napiti se. Kako ga oni spazi, vikne na njega: „Tu si ti došlo mutiti mi vodu, da od tebe ne mogy s mirom ni bistre vode napiti se, je li?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Koja voćka pada zemlji sama, Ne treba se ni bacati na nju. Koju vodu treba da pijemo, Ne treba je nikako mutiti! Konop veže konje i volove, A poštena riječ vitezove. Kuda Turci s đordom, Tuda fratri s torbom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti. Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ovo je kletva, to je nesreća! Zmijskoga jeda to su potomci, Što će nam zemlji bistre izvore Sa smrtonosnom penom mutiti. (Svi troje odlaze.) JELISAVETA: E ču li, zlikovci kako govore, Da izdajnika starog izmole?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato ti počesto Hristos k narodu s pripovešću mešaše svoje učenje. Pritča je pokrivač umlju; valja se mutiti s pameću dok se otkrije i razvidi mu se što je. Nalika je to za nišan nesviđenu nekome poslu što se slučuje biti.