Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
od pliša pun bačenih flaša konzervi i piva na prozoru je nacrtana kiša u naručju duge jedna breza pliva i s mutnim kapima znoja u mahovini pod pazuhom nežnom mišicom zaklonivši lice prekrštajući nogu božansku bosu žena iz usta
Drvlje i kamenje valjajući, drina, Timok, zagrcnut mutnim kišama, Lab, pun potopljenih topova i svinja, glibovita Kolubara, štapom pipajući, slepa Nišava.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ščepana onim uzburkanim valima, mutnim I ludo brzim, podižući se i spuštajući kao lopta, ona se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog
Pa najednom pljusak i sve se stade kupati u brzim i mutnim potocima, koji su se rušili sa svih strana. I njemu se učini da ga ti brzi, mutni potoci neumitno vuku dole u neki
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Htede da mu kaže nešto toplo, pri rastanku, baš kad i on okrete prema njoj, žalostivno, glavu. Sa mutnim, umornim, vodenim, očima.
prilegla, unazad, na njegovoj postelji, onako kako je to videla na slikama i počela je da uzdiše i da Isakoviča gleda, mutnim, ali širom otvorenim očima. Pavle se onda nađe u čudu i podviknu joj da ustane i ode. Ne može dalje ostati kod njega.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zemlja njina, kao iz sna, javljaše im se sve ređe u mislima sa svojim tromim, mutnim, ustajalim rekama, ostrvima zaraslim bunikom, zovom i turčinkom, sa jablanovima i kreketom žaba, kao podzemnim hujanjem.
devojče, baš onakva kakve je Aranđel Isakovič cenio, vrzla se uostalom, i sama pred očima Aranđelovim, žućkastim i mutnim, uvek razrogačenim, saginjući se, dotičući mu se ruke, ali na veliko zaprepašćenje svoga oca, kako izgledaše, uzalud.
Uostalom, Ananija je bio tvrdo uveren da će ona izlaziti iz groba i hodati po selu. Pod mutnim i kišovitim, oblačnim nebom, što se pušilo kao od nekog dima, u blatnim i mokrim danima, u kojima su trske i vrbe, sve
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz. Eto, do pre četiri sata u mutnim staklima njegovih prozora odslikavala se pustara s rasutim salašima; dugi red dudovog drveća, oranica što se puši, riđa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nesređen u svojim idejama, on je bio nesređen i u pisanju. Svoje mahom nejasne i čudnjačke ideje izlagao je mutnim, često nerazumljivim jezikom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. RODOLjUB Ja sam putnik sa Vardara, Gde je Srpstvo bez slobode; Al' sam čuo tužan žubor I
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se mišići... A ona gleda nesvesno, vrelim mutnim pogledom, usne joj osušene, vrele, pa drhću kao u groznici... Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom...
Kao da je naročito gledao kako bi je što jače uvredio!... A njih dvoje sede, zagrljeni, jedno uz drugo, i gledaju se mutnim, pijanim očima... Ljubici smrče pred očima... dođe joj onaj muški lik crnji od pakla, odvratniji od đavola.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oči tvoje ne bi dizo krikom. Zaogrnut modrim olujnim vidikom umirao bi mirno posle slasti. Mutnim bi okom gledao po nebu, kako tama i užas rastu.
Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno. Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno.
Za društvo mu, što po vinskom mehu svelo lišće rasu, sa osmehom mutnim, preskačući, prvi put, potoke, u smehu. A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom,
Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem i ja, sa duhom potamnelim, teškim, i
I, tako, bez imena, sa istom žalošću milujem brda neviđena. Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja, sa duhom potamnelim, teškim,
Vetrovito i talasasto nebo Banata, što drhti, uvek, sa mutnim izdancima modrih planina u nedostižnoj daljini. To gorko nebo jutarnjih jeza, boje divljih golubova što izleću iz dugog
NOVO POKOLjENjE Naše je lice bledo bez znaka, kao mesec nad vodama beskrajnim, ali sa kolutom mutnim i tajnim na očima, sjajnim kao kruna laka. Bol jednog jablana više nas takne, no svele grudi naših dragana.
Naše je lice bledo, bez znaka, kao mesec nad vodama beskrajnim, ali sa kolutom mutnim i tajnim na očima, sjajnim kao kruna laka. 1920. BESPUĆA Vas zovem samo, sa užasom u pogledu razvratnom, neveselom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
DUNjA Ko svetiljka koja tinja i kunja, mutnim se sjajem preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova,
Pandurović, Sima - PESME
Opružene, neme, u surom šinjelu, Pod ranama koje sažižu i peku, U prahu i krvi, s klonulošću blagom, Sa očima mutnim, bez suza što teku, Donose ih tužno zavičaju dragom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I nije verovala.“ Htede nekako drugačije da sedne, a snaga otkaza sporim i mutnim željama. Tavanica se spusti niže, nad samo njegovo čelo, i lampa je u njega zakucana, pa se njiše i dimi, i bole ga oči u
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo... za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći...
St. Luković CLVIII O ZAŠTO? O zašto smo se, zašto smo se sreli Na mrtvoj stazi opora venenja, Pod mutnim nebom maćijskog jesenja! O, zašto smo se pogledali, je li?
u knjizi tajni: Ali, iz svoga gnezda dok se vuku Po plavom nebu oblačići sjajni, „I dokle šušte bajke tamnih šuma, Zar mutnim okom mladunac ne luta Po svodu neizmernom, k ušću druma, S bleskom Pitanja u dnu očnog kuta?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
one uske putanjice što su služile za šetnju u slobodnim časovima i koje su oficiri, u beskrajnim trenucima očajanja, sa mutnim pogledom u plave daljine i snovima o sloboli. vremenom ugazili šetajući se gore-dole.
Ja pustih ruku na rame Nikolino, jer on ne beše spazio kad sam ušao. On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kašljucale su i izmjenjivale među sobom po koju riječ niskim i tupim glasovima. I na tim opuštenim licima s mutnim podočnjacima i s iznurenim uglovima usta, oni šiširići izgledali su im natučeni na glavu kao za porugu ili kaznu.
Gle: vodi uvijek naprijed — a ne dovodi nikamo! Kako je to lijepo!... Mjesec je bio optočen mutnim kolobarom, a male zvijezde još su se žmirkavo borile za svoje rođenje. Možda vrijeme ide na kišu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tu često dolazi do ukrštanja, kontaminacije koja slike čini mutnim, nejasnim, pa i nerazumljivim. Ali u „Anđi kapidžiji“ nema takvih slika, ona je besprekorno stilizovana, i ne vide se
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nam se otkriva vešto prikriven unutarnji nemir lika, izazvan čas njemu jasnim ali tajnim, čas i za njega samog sasvim mutnim željama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne traže jauke: Darežne ruke nek’ se same
Miljković, Branko - PESME
Časovi su stali I nali ukroćeni nad ponorom. Da li Stvarnost se priviđa il šum progonjen doji Odbegla svest mutnim izlazom u n i g d e? O pustinjo najsličnija suncu ima li igde Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA (iza bine): Izvuci konop! Sad ga za ono drvo okači, Kako ga ne bi vetar predao Valima mutnim besnog Dunava!... Ala je strašna noć!... Sad, Rade, sad!... Opremi vesla!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— podražava Brana Peru. — O-hoooj! — uzdahnu, najzad Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju?
— Nišanska tačka... Vojnici sada i bez naređenja upraviše puške na odelo. — Dobro! — Radoslav je gledao mutnim očima, sav crven u licu i znojav. — Š’a ’oćeš?... Dušu? — Jok!... Ništa...
— Bato!... Na „frontetu“ govorimo sve, a ovde ne smeš da štucneš... A-ha! — on se zamisli i mutnim očima kao da gleda u daljinu. — Tamo... na frontu su pravi sinovi. A u pozadini su kurve, kukavice, zabušanti.
— Sasvim. Svaka vaša radost je zadovoljstvo za mene. Ona je nervozno lomila palidrvca i gledala mutnim očima kroz prozor. Nene tanke nozdrve lako su se širile kao izraz neke teške duševne borbe.
Ona se nalakti na sto, ukrsti prste i nasloni na njih svoj podbradak. Pogleda me onim istim mutnim očima i tiho progovori. — Zašto me mučite? Dohvatio sam je za ruku. Bila je mekana i topla. — Lulu!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
vreloj pećini Svaka će kaplja naći utoka, Gde će plamenom hitro šibajuć Iz srca svaku radost goniti S krvavog čela mutnim očima Opominjuć me greha paklenog: — Da sam za žene venecijanske U zanetosti samoljubivoj Hitrošću zmijskom i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Na koštatom, podbulom licu i u mutnim, prestravljenim očima ogledalo se nešto nemirno, rastrgano, nešto teško, su morno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je gust. Bilo je veče.
A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. 1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Obrazi mu upali, ali jagodice rumene, vidi se da je u groznici. Teško diše i gleda mutnim očima. Niti ga ko šta pita, niti, grešnik, on šta traži. Utisak je mučan, ali samo trenutno, dokle ga ne minusmo...
Šantić, Aleksa - PESME
i čame Ti si me tešila smerno. Ti me u danima mutnim Opskrbi pićem i jelom, Novcem, rubljem, odelom, I najzad, i listom putnim.