Jakšić, Đura - PROZA
— onda ne beše više premišljanja. Odvažni sinovi jurnuše u opasnost. Voda se penila od sile i besa, a po toj mutnoj peni plivali su dovratnici i trula ćerčiva razvaljenoga špitalja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
uče da od zla spasava samo gore; da te od sekire sablja oslobodi, da te iz poplave izvlače čaklje i kuke, da te u mutnoj I ledenoj vodi iz usta kečige otimaju štuke; da se, kad sjaši, dizgini i uzde oduzmu od suknenog hajduka zato da
Dučić, Jovan - PESME
I taj jad u duši što te na nju seća, To je jedan njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Heroji pokreta, nomadi, nad nekim Bregom tako zure u vidik pun dima, U mutnoj i strašnoj žeđi za dalekim, I u večnom svome boju s prostorima...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i ogorčenog izgleda, ali bez trunke one radoznalosti, koja je raspinjala sav onaj ostali svet što se gušio u nekoj mutnoj duševnoj uzbuni, mrzovoljan, bled, sa crnom bradom i čudnim očima, student prava Aleksije Jurišić.
silom uguši; i sa jednom iskidanošću i jadom, koji unakažuju dušu, nosio one slutnje i sve ono tužno iskustvo u nekoj mutnoj nadi: da se mračna propast što je pred njim zjapila, ipak nekako može izbeći...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- upitala je. - Životinje s repom. Žive u vodi! - rekao sam. - U vodi? To mora da je strašno. U hladnoj mutnoj vodi, bez vazduha! - klimala je glavom sažaljivo očigledno zabrinuta zbog riba. - One su navikle na to.
Milićević, Vuk - Bespuće
Rastali su se ćuteći, dok je sunce udaralo u prozore, ulazeći u sobu i bliješteći vani u mutnoj vodi koja je polako otjecala.
Radičević, Branko - PESME
ova sve i za nj zaslepi; Još oko ono, munjevito oko, Kroz srce njima što sevnu duboko, U oku jošte ona tija tuga, Na mutnoj kâ je oblačini duga. Tu njima smesta otvori s' srdašce, Kô ruža jutrom kad spazi sunašce.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja ne gledam tavnoj noći doba, Nit’ moj konjic mutnoj vodi broda: Putem idem, za njim praha nema, Vodu gazim, za njim brčka nema.“ 137.
Pandurović, Sima - PESME
Sto uzdaha, kao sto vetrova, veju Mojim vrtom nada i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana Što jad i propast i
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Neka se Simka nauživa moje muke“, rekao je glasno, oprezno se izvukao iz kafane i, po mutnoj mesečini, klecajući, pošao niz ulicu, a fijakeristi su vikali i psovali što ide sredinom ulice.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
prolijetalo mimo moj pritvoren prozor, nalijetalo na krošnje drveća i nosilo se s njima mrseći im granje u mukloj, mutnoj noći. Ali neće dugo potrajati: sutra će vjerovatno opet biti vedro. Lijep i vedar dan predosjećam dugo unaprijed.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tekućina je slična nečistoj mutnoj vodi. —Okusite, da vidite kako je dobro! — nasmeja se župan. Lekar posluša i nakrene.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Time modrina očiju dobija istu ulogu kao i senka Dafininog tela koja se odslikava u širokoj i mutnoj reci. Boja i senka očevidno nisu ništa drugo nego iste one - vizuelno ispoljene - tajanstvene „dosad neposmatrane
I odatle je posmatrala svoj odraz, senku, kako se lomi u mutnoj vodi što dan i noć protiče: „Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku.
Ako je i postojala nedoumica da je možda Dafinino posmatranje sopstvene senke (odraza) u mutnoj, žutoj reci samo uzgredno, bez dalekosežnijeg značenja koje smo mu pripisali, - sada je više ne može biti.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
opet, turski učio Da mirno gledam muke bratove; I ja sam gledô u lice bledo, Gledô sam one crne zenice Gde se u mutnoj krvi premeću; Gledô sam brata... RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hteo sam da puknem od jeda. Zaustio sam da kažem da je lako loviti glupe klenove u mutnoj vodi Morave, ali neka taj veštak Dorotej pokuša da ulovi pastrmku u bistroj vodi.
Skrasiće se na Saborištu u mutnoj nadi da su najzad pronašli krajičak zemlje nalik na to nešto za čim su žudeli. I prionuće na rad, iskrčiće goleme
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Krenem se dalje. S bosanskih planina Studeni vetar zviždi i ćarlija; U mutnoj magli koleba se Drina, A mrak je tiho, lagano uvija. No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko Kalenić je bio dete kakvo retko kad rađa pusta palanka, i još palanka na mutnoj, lenjoj i močvarnoj Tisi, na reci koja riba ima, ali kao da dušu nema, na vodi koju pesma ne peva.