Teodosije - ŽITIJA
A ovi duž Livije u anđelskom ćutanju i molitvama i postu provođahu mučenički život. Sa svima razgovaraše o duhovnim stvarima, i primivši veliku korist od njih, kao što i očekivaše, i sve dovoljno
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki je nosio svoj mučenički krst i izgladneo padao i dizao se, često da bi umro. Begunci su ostavljali imanja, kuće i zatrvene porodice.
Tako su uspeli da ih smatraju za mučenički narod, što su u stvari bili pre oslobođenja, ali što su prestali biti. Predstavljali su se kao tobožnje žrtve, kao žrtve
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
He-he, u žandara bješe mudra glava, uhvatiše Čarugu gdje spava. Munižaba uvrće brk i mučenički puše: — Deder, Đurajica, okini već jednom, tebi ta rabota ide od ruke.
— Prangija ti je to, ona prava, crkvena. — Zar i ti, Veseline, dijete moje, a sin bi mogao da mi budeš?! — mučenički se obzire osumnjičeni Pantelija i kao najviše mu došlo krivo baš na toga mladića: ta nije od njega lijepo ni da sluša o
— Tamo su negdje kamuflirani bacači. — A šta ti je sad to kloster? — mučenički puše Mikan. — Valjda opet hodže il kakva druga napast, a? — E, tu su ti časne sestre, to ti je njihov kokošinjak.
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke.
Kostić, Laza - PESME
ej, zvezdice sjajne, štrecavi žuljevi na božoj stopi! Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali mučno je zagledati, jer su svi mrtvi imali podjednako mučenički izraz, te su naličili jedan na drugoga. Pregazismo reku. U rovovima su ležale plave bluze na gomilama.
Rakić, Milan - PESME
O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno! Da se grca, I mučenički život kida Pri svakom kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i jasminom, U zagrljaju vedre noći, Pod
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Tatice“, kažem, „dobri tatice, kako ti je? Je li, kako ti je?“ On udešava strašno mučenički izraz i kašlje, kašlje. „Gotovo je, tu sam.“ „Šta, šta reče? Gotovo je, tu si?
“ Mučenički izgleda Jaćim Medenica, široko je ruke raširio, te se čini da je grozno strašilo upravo sa njive dospelo onde nasred tro
“ I baš u tom trenutku ugleda on gore među gužvom od oblaka onu svoju rođenu srbijansku dušu kako, probijajući se mučenički kroz one guste oblake, uzleće na nebo, dok u isto vreme u svojim rođenim grudima oseti drugu jednu dušu, ali širu,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
u duši taj nemi poslednji odgovor ohladnela srca, koje govori o neverstvu, pogleda ga još jednom pažljivo, bolno, mučenički... pa obori oči, okrete se i polako pođe k vratima...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i mučenički pogled onoga koji strada i voli. Zapazi to i Stric, ali se ipak pravio da ništa ne vidi, iako mu je srce tako igralo