Jakšić, Đura - PROZA
znao sam njegove brige, poznavao sam mu prošlost, a tako isto i sadanjost, pa velim: što da ga mučim kad se i sam dosta muči... Siromah!... Ne znaš, učitelju, kako mi ga je žao; i ja sve ne verujem da će on život svoj prirodnim putem svršiti...
Obradović, Dositej - BASNE
Pukne glas i svuda se pronese pa se oni strašni i na glasu lav s dušom muči i da je pri koncu. Ko što želi, to lasno veruje: mloga životinja, jedno drugo ne čekajući, navali koje će pre, pod
A čoveku je to dato; zato ako je koliko ko u zlu otvrdnuo i okoreo, opet ga zlo muči i rastrza. Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato?
Ja se mučim i lovim, a ti smrdiš doma, a kad dođe do jela, opda: tȁ meni, tȁ tebi!” — „Muči, braše”, odgovori mu drugi pas — „ne govori samo u vetar!
Onu istu životinju koju koljemo za hranu našu valja je klati koliko se brže i lakše može, da se zadugo ne muči. Ko je nemilostiv k skotu, nemilostiv će biti i k čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da.
kako na svoju tako i na svoga otečestva polzu; a u onome se oporočavaju i osuđuju koji ih ima samo da se više muči.
U takovom bez zakona mestu mora čovek za ljutu nevolju ovoga lekara sovjet slušati, mora onoga istoga koji ga davi i muči s svojom krvlju hraniti.
sposobni su zakonomu, pravednomu i mudromu pravljeniju; a gdi toga nema, i oni živu kao zverinja, jači slabijega muči i dere. No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči.
A kad se vrati na prvo govorenje, pak ne može da ga nađe, nego nas muči čekajući i veli: „Pomozite mi kazati,” zato nek vrgne u kutiju dva f. i 30 k., zašto se to mučno trpi.
prišiva, kad mi samo znamo da on laže ili da se vara, to je nami dosta, načast mu njegova laž, a zavist i zloba najviše muči koji je u nedri nosi. Davno je rečeno: ko će svetu usta zapušiti? Ovo nije moguće.
No koliko je zla i opaka, barem ovo dobro ima: što muči, rastrza i čini škripiti zubma onoga koji s njom ima posla. Slovesno stvoren človek, ako nizašto, barem za svoje isto
dužni nebesnom Promislu blagodarni biti narodi koji se u blagoureždenim carstvam nahode i živu, gdi silan i nepravedan muči se i grize u zlom i pakosnom srcu svome, a ne može niti sme slabijega obiditi!
Naravoučenije Odveć ljubostjažateljan, lakom, ili voopšte reći nerazuman čovek, on je došao na ovi svet da se muči. Dok je jošt oskudan i radi da steče, ima pravo i razlog; ali kad dođe u izobilije da može reći: „Imam dovoljno ne samo
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
beogradskom veziru govorila, da bi vezir za ljubov ovog dvora i komšiluka prestao od onakvog mučiteljstva, s kojim Srblje muči i istrebljuje, i pokažem mu koliko Turci Srbalja u Beogradu i na drugi mesti mučiteljski istrebili i to samo za nekoliko
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam... Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može otkud. Doznati vlast, pa da ja budem kriv... — Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta je?... — Jeste, rano moja, strašno! — A šta je? Kruniji beše teško da joj kaže. — Kazuj, majko! Kazuj, ne muči me!... I ona sklopi ruke. — Tebe prose! — reče Krunija. Njoj se okrete vajat oko glave...
Dučić, Jovan - PESME
Međ nasipima vrtlog huči; I kao gromka obest džina, Pod teškom stenom što se muči, Iz grotla stignu glasi mlina. Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A on bi me, čini mi se, razbio i razgalio. Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje? — ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ti kažem Savka, dobro da utuviš ovo: traži druga, traži stubac kući; a već meni tamo kako je da je, nego se bar ti ne muči i ne zlopati na tim vašim svetu, kaže! A ja ću se, kaže, strpiti i pričekati tebe!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
tobož kao da pravda; brani Ljubu što neće da prosi. — Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala? To me najviše muči! — Meni se čini da Ružičić Julku voli. — I meni se čini; samo ona njega da ne voli! Tako se razgovaraju dok ne zaspu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Uvređena što je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala.
A Jurišić sedi, sluša sve one žalosne istorije po redu, muči se i misli: Boga mu milog, gde sam ja ovo upao? Eto slušam ja i mučim se.
'' I tako sedi Jurišić, muči se, a one mu se mračne vizije nikako ne uklanjaju s očiju, pa poglêda čas na onu detinju bradicu što nekako sitno drhti,
Gleda on to pa se muči i krivo mu je što se ta kolona jednom već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda
“ I Jurišić se sve više muči i ljuti što ona jogunasta kolona jedanput ne izlazi na vrata, i oseća oko sebe puno nekog crvljivog gmizanja.
Samo se Jurišić grozno muči u nekom mahnitom i burnom uzbuđenju. Guši se Jurišić, i oseća strašnu žeđ i kako se onaj veliki crni crv uskomešao u
Afrika
Izmenjujemo nekoliko ljubaznih fraza, skoro hladnih, a onda mu ja zahvaljujem na svemu i molim ga da se ne muči i ne čeka ceo moj utovar. N. se još jednom rukuje i odlazi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli je znao da Trifun ima nekoliko rana, ali umesto da to izazove sažaljenje, kod Grka je to izazvalo želju da ga muči. Zar takav nesrećnik, pa da se buni?
Bika može da ubije jednom britvom u leđa. Traje tri sekunda. Ali se već godinama muči da izleči prelomljenu nogu konja, a uzalud je samo životinje mučio.
Nije mogla sercu da odoli. Hoće bar jedanput da ga zagrli. Nesanica je muči! Hoda kao luda po kući. Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla! Čega se boji?
Ona će posedeti malo, pa će otići. Dotrčala je da mu kaže da se sprema velika oluja i nesreća. Evdokiju muči nekakva ljubomora. Evdokija i ćerci samo o kapetanu priča.
prebiti leđa, ako, ikad, ma kome, lane nešto slično, i žena mu je obećala da će ćutati, ali Isakovič zna, kako tajna muči – dok je ne kažu – svaku ženu, pa se sastajedu, da se izlajedu.
On se, kaže, sav pokrivio, mučeći se da, nekako, osvoji onu lepu babu đenerala Montenuovo – muči se već godinu dana – a kapetan je, sunce mu jarko, začas, kod njegove ćeri, uspeo.
Put je blago vijugao u planinu do poljske granice. Mogao je, da je hteo, ići i brže, ali nije hteo da muči svoje ljude, ni tuđe konje, koji su bili navikli na lagani hod.
U strahu da mu žena ne umre, na teškom porođaju, Petar nije mogao da je gleda, kako se muči, nego je vikao da Bog da umro on, a ona nek mu živi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.) Pa ipak, muči me, mučiće me, mučilo bi me kroz život. Zašto ne bih ispio do dna čašu gorčine koja mi je namenjena?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Lako je bilo mom ocu pokraj crni’ banaka obogatiti se; nek’ proba ovako. Tako se Pera s konjma i živadma muči, pak sav novac u njih utroši, pa katkad s njima do takve nužde dođe, da u štali konji od gladi i besniluka jedan drugome
U Šamike je jedna crta romantike; hoće da opsedne žensku kao jak grad, da se muči, da je zasluži. Neće jeftine pobede. I tu se zadovolji s time što ga sve hoće. Okrene leđa, pa otputuje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sluh da posle opet čuje i najtišu reč, mucajući da posle opet progovori tiho, ali sasvim razgovetno, počela da se muči i mučila se do noći.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Porodilju koja se muči na porođaju muž malo ponese, pa kaže: „Ja ti breme natovarih, ja ga i stovaram.“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se
Dok još ne progovori, detetu se ne sme reći: „Muči!“ da ne bi teško progovorilo ili čak ostalo nemo, smatraju u Lici.
Matavulj, Simo - USKOK
— Biće! Vladika se obrnu arhimandritu: — Kako je tvoja noga, Janaćije? — Kad je ovako hladna studen, ne muči me kao kad je vlaga! — Kad je vlaga spolja, treba da rečeš! — doda đakon, prihvativši od đaka čašu...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao. OTAC: E, šta ćemo! Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pesma često sebe dovodi u položaj tragične samozadovoljnosti; nagnuta nad bezdanom, ona izaziva vrtoglavicu duha, muči ga teskobom; u nama se javlja težnja ka dovršenom, jasnom izrazu, vapaj za privremenim redom i smislom.
Selačka muka tolika je da čak i prosjaci od nje zaziru. Jedan prosjak ovako umuje: Ajd, ajd, muči, bolan, bole je i vako neg o težakluku živiti i svoju krv piti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I Dimitrije se baca na čitanja života svetaca, pada u najveći verski zanos, gladuje, muči svoje telo kao stari hrišćanski sveci. 17. februara 1758.
Milićević, Vuk - Bespuće
koja je prepatila svu grozotu smrti sinovljeve; Milan je umro jednom, mučio se samo jednom, a ona će da se neprestano muči, to umiranje nju će vječno da boli, njezina rana vječno da krvavi, strašnije nego njemu. — Ubio!
On se osjećao sputan od nje, od nečega nevidljivog što ga gnječi, muči i satire, lagano i bez žurbe, besprekidno i sigurno.
Znao je da je ona sama kod kuće, da je inžinjer još u jutro nekud otišao, da se i ona možda dosađuje i muči, da možda želi da progovori nekoliko riječi, ali ništa se u njemu nije kretalo, ništa ga nije poticalo da se digne iz
za nju; ona jedva očekivaše da joj dođe otac ili mati koje nije vidjela duže vremena, da ih ispita, da sazna to što je muči, i da se potuži.
Sremac, Stevan - PROZA
Tek će mu naš Jova reći: »’Ajde, kaži, Švabo: Raskiseliše li ti se opanci?« A Švaba se muči da izgovori, zašišti kao ono raketla kad se zapali, ali nikako ne može da izgovori, pa izađe nešto deseto.
Radičević, Branko - PESME
na obali, Stoji kao sužnja, Stoji mlada, suze lije, A sve one jadne, Pa bijelo lice krije, Umalo da padne. Muči, momče, tako t' Boga, Okani se tuge, Amo brže, eto svoga, Pa još, brate, druge! 1843, 27. nov.
Vrelo ječi, a cvetići tuže, Jera nema među njima ruže. Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da ga jošte
nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi. Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli!
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago —
gusle, pa uzmem gudalo, Pa zapevam što mi je nestalo, Pesmu tužnu, pesmu punu jada, Pevam uvek kâ i ovu sada. Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno!
Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno! U potaji ruža mlada cvala, U potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve
Muči sada, srce moje puno, Muči, muči, o gusala struno! U potaji ruža mlada cvala, U potaji pa je i opala; Za miris joj niko tu ne znao, Sve nestalo, a
Iz oka njemu tužan plamen gori, Al' opet muči, ništa ne govori; Golema tuga srca mu se prima, On za to opet prašta zlotvorima.
Da l' ima možda tu kakvoga druga? Na to bi mogô odgovorit sluga; Al' on je skoro kô kamen studeni Te samo muči i sleže rameni.
Ma on je čuo, pa sam vas pobledi, Al' muči junak, pa preda se gledi, Pa onda usta, tamo-amo kroči, A momci mučne u nj uprli oči.
To tebi milost, to ti Stojan preči...“ — I ona muči i uguši muku Te pusti njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi
“ A ostavi ljute jade, Veruj, brate, sve propade... 49. Muči, muči, man' se tuge, Gledaj samo pa ozdravi, A te teške jade druge Otisni i, zaboravi, Još će biti sjajni dana,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Kod Hasanage je bilo strašno. Ko da sam mu vojnik, a ne žena. Ni sunca, ni meseca. Uživao je da me muči, da ga se gadim. Namerno nije hteo da se kupa. A ljubomoran, ljubomoran... Nije me tebi puštao ni kad si bolesna...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Što beše, ni crnom Ciganinu Gospod da ne dâ! Umre, presvisnu od tuge kad vide ono dete kako se bije, muči i tuče od onog njenog besnika. A lepo poče ispočetka. On miran, radi.
I, zaista, to mu beše otac, č’a Jovan. Uđe. On još onaki isti, visok i ozbiljan. Kad uđe, Mita poče da se muči, kako bi ustao pred ocem. — Sedi, sedi. Ja tek onako dođoh.
su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on pati, muči... i zbog toga valjda bio je povučen i uvek ozbiljan. Ionako visok, širok, izgledao je još ozbiljniji.
Oni su se već navikli. Ali da imaju, te bar ako su se oni mučili, on, sin im, Mita posle da se ne muči, pati. Sve su se nadali na Mitu, čuvali za njega, da posle s njim, i oni svi zajedno...
taj njen bol — muku da se otrgne, održi, da mu se pokaže samo kao sestra, snajka, a ne drugo — i gledajući kako se muči od bola, samo se izvio i, darovav je, izašao! Ona ga je nesvesno odgledala. Čula je, kako ga zaustavljaju, a on neće.
Pa i ovo, kad bi joj o preudaji spomenula, samo je ona znala koliko se muči, bori, dok joj to kaže. Smatrala je to kao greh. I to ne prema Anici, već prema pokojnom zetu.
Kostić, Laza - PESME
” Odazva se vitez mladi, te se rukom po junačku čelu gladi, sklopljenih se maša veđa kao da se nečeg seća, muči mukom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Išao je tako dugo vremena, dok dođe u jedno mjesto i vidi ovo čudo: čovjek jedan vrlo se muči da digne jedan veliki kamen, ali ga nikako ne može dignuti, dok ne natrpa na njega mnogo maloga kamenja, pa onda digne
ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se umiva, češlja i preoblači, a svakojako je tražila uzroke da je kara i muči.
ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i
Naljeze putem nekakav čoek i začudi se, zašto se muči i tvrdo pri glavi drži za ular, a sve se okreće na magare, pa ga upita: — Zašto to činiš, bolan?
— Pa kako je, bogati, kako živi? — Vala bogu! Zdravo je, ali se bogme dosta muči bez ašluka. Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu. — A hoćeš li ti opet natrag?
Tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!“ (Višim glasom, podražavajući ženi): „Ti si orjatin, ubio bog i onaj čas, kad sam te poznala“.
Ili se boji; da ju muž ne bije, ili da se ne razboli i ne umre, pa neće imati posle otkud da živi, ili koga da muči. Ali da ne mislite da govorim u vetar, pokazaću se sasvim umiljat. (Viče): Soko, o Soko! 5. SOFIJA, PREĐAŠNjI.
DAMJAN: A gdi ti je, komšo, više: što je zakopano ili što je u sanduku? KUZMAN: Ta to me i muči, što je u kući trojinom više nego u zemlji. Pak svakojako razmišljavam.
Istina, ne valja svakim gatalicama verovati, ali je čovek tek spokojniji, kad ga savest ni u čem ne muči. KUZMAN: Hm, hm! Pa veliš, da ne diram u novce? DAMJAN: Ako sebi želiš dobra, nemoj bar do sutra.
LjUBA: Je l’ istina, majka, da su te otimali, kad si bila devojka? STANIJA (muči se da se ne smeje): Što je bilo, to je i prošlo. LjUBA: Ama kaži mi, kako se otima.
Ali neka, kad si takve pameti, a ti se muči kao vrag. MARKO: Kupi, čiča, magarca. SELjAK: Ne prevari! MILOŠ: Zašto? Vidiš kako je lep.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ded, nemoj vazdan da se daješ moliti; drugi put ne mogu da te snosim. SULTANA: Ah! (Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem.
(Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem. SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Dad’ mi onu forditu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Opet buljiš u prazno? — zacvile još s vrata. Ona opet bulji u prazno ... Sine, zašto ne kažeš mamici šta te muči? — Ako već hoćeš da znaš muči me najviše to što neprestano upadaš u moju sobu bez kucanja...
— zacvile još s vrata. Ona opet bulji u prazno ... Sine, zašto ne kažeš mamici šta te muči? — Ako već hoćeš da znaš muči me najviše to što neprestano upadaš u moju sobu bez kucanja...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U prvom sjaju meseca i sunca šareni žar se, igraju kolesa po pismu svoda - orah tame puca; a „organ slabi“ muči se i trudi u ljusci plača makar da zarudi. Od palih reči tvorim li nebesa?
Ne žuri s neba, gordi vinograde, već grožđem kiše, dok me muči ulcuѕ, poškropi štedro ludost zvanu kupus. U srcu gajim ljubav gostoprimstva, a crnim sjajem gore kupinjaci: veselu
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Otadžbino, majko moja, Što je tužno lice tvoje? Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi?
Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i dušu mi mori! Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tešilo nas je samo to što isto stanje straha muči i neprijatelja, i utoliko više što je on na tuđoj teritoriji. Posle onoga strašnoga dana, carovala je svuda okolo
Jer to isto sunce obasjava i pozadinu i ljude koji leškare u toplim krevetima, ali koje ne muči neizvesnost od prikrivenog topa. Objasnili su mi tačno mesto sa koga onaj top gađa.
Hajde, nategnite ovu rakiju, da se malo zagrejete. Opet se pozdravismo i ostavismo nesrećnog komandira da se muči, izvlačeći bateriju uzbrdo. Stigli smo pred zoru. Sjahasmo pred zemunicom komandanta diviziona.
Odgovaram odlučno da se ne bi i on nervirao... Teška me slutnja muči... Sjahujem, i odmičem žurno peške. Strah me hvata pri pomisli da sam slučajno pogrešio put.
Ova neobična tišina počinje da me muči, te prikupim dizgine i pokrenuh kona. Ali kopite praskavo odjekuju u praznoj noći, te mi se pričinjava kao da se šuma
On neće da nam otvoreno zameri, ali treba na nos da nam iziđe. Ali, baš me briga... On muči nas, ali još više sebe. Bre, kakav si — zastade Aleksandar da mi vidi leđa, i poče da se smeje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On opaža kako se Ljubica mršti i muči, pa baš naročito bira takvu decu. Obaveštava ih, pomaže im, upravo uči ih da misle, ali su to deca neuka, divlja, pa ne
— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta.
Ljubica digla glavu, pa gleda besmisleno kako se trese kutica u pisarevim rukama i kako se on muči da je otvori. dođe joj to vrlo smešno i ona već htede da se nasmeje glasno, a Pera otvori kapak, položi dragocenost
»Da ga iskasapim svega!... Lepo onako da uzmem nož, pa pravo u grudi — neću u levu stranu, nek se duže muči. Pa onda maznem preko nosa: fik ! a nos u travu... On vrišti, kuka...
u njega iz prikrajka, pa kad padne i stane izdisati, priđi mu nek te vidi, nek sazna otkud dođe tane i nek se još više muči i strada. Posle stadoše misli preletati i zaustavljati se na raznim drugim sredstvima osvete.
— A ti, kakav si momak! obrte se potom Stojanu, kako te nije sramota da se čovek ovako muči kod tebe živa!... — More, gospodine, ostavi to. Kome je sad do toga!... Mi stradamo, ovaj... i kako ću reći, onogaj...
Ha-ha-ha. Zbilja romantično!... Prelesna djeva kuša postojanstvo zaljubljenoga junoše, baca ga u tamnicu, muči ga, pa kad se uverila da njegovo srce kuca samo za nju, pruža mu ruku!... Ha-ha-ha... A on, šmokljan...
Prođe pola časa. Gojku se dosadi sedeti, a sve više ga obuzimaše žalost, gledajući ovu jadnicu kako se muči. Uviđa da treba progovoriti, ali ko može sad reč prozboriti, ko je može prekinuti u mislima i trgnuti iz zanosa !
Odjednom stade gledati svesnije... Pogleda po sobi, kao da se nečemu doseća... Muči se, napreže pamet, a sve ga zanosi i opet hoće da naiđe ono crno, kao pre... Ha, setio se!...
Ne, ne... treba stajati treba izdržati do kraja... Ono je već došlo, evo ga!... — Gde je učitelj ?!... Govori, ne muči me!... Vrisnu ona i pođe pre ma njemu. — Pa znaš kako je... to su tugaljive stvari. a on je čovek prek..
Da li?... Ne, nije to... Vratnice se davno zatvoriše i prijatelji zamakoše u sokake, a ona se još muči, trza se i osvrće uplašeno oko sebe... Šta je ovo ?... Dokle će da traje ?... Ili da nije smrt?.... Ah, kad bi to bilo!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— Žao, ne žao, izvesti ćeš je, Izvesti ćeš je, i nama dati, I nama dati, i naša biti. 63. Muči ne plači, dušo devojko, Tvoja će majka većma plakati, Većma plakati, tebe žaliti, Kad tvoje druge na vodu pođu, A
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muči! Treba njima Sekula živ i zdrav! TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča! GINA: Toga se ja i plašim!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oni su osetili mnogo štošta što se naziva „bolesnim“ u poeziji. Mi izražavamo sve što oni još kriju, što ih muči, ali neizbežno sustiže. Tvrdimo, fanatično, da postoje nove vrednosti, koje poezija, oduvek pre nego život, nalazi!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— upita ga on blaže. — Ne, care! — odgovori starac kratko i odlučno. — Pa zašto? Kaži mi, ne muči me više! — molio ga je car skoro kroz suze.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zavuče mu se u grudi neka bezuzročna tuga, koja poče da ga muči, da ga mori. Čelo mu se namršti, oči jače zasijaše, celo lice dobi suviše ljutit izraz.
trebalo mu je da ma čim zanima svoj duh, upravo da zavarava sebe sama, da ne misli o svojoj nesreći, i on je počeo da muči sebe i da zlostavlja svoje dobro i plemenito srce.
onako sa decom, k’o što Bog hoće, pa divota! Aja! Hoće ona kod majke... samo da mi muči decu... Pa još traži da je ostavim i za novu godinu. E, snašo, nisi pogodila! To ne dam.
Žali se kako je kod njegove kuće nevolja: žena mu već dve godine ne ustaje s bolesničke postelje... Muči se čovek, šta će!... Lepo je tešio moju ženu, milovao moju dečicu i dao im šaku oraja...
Prota je udovac, a pop Sima se razdvojio sa svojom ženom onako među sobom, na lep način, a već Cuca muči muku dve godine. Pop Petar ima dobru ženu, ali za njega pričaju svašta...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam. Ne znaš kako me to muči. SRETA: Možemo, možemo! (Sedne za sto.) Čekaj prvo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. (Meće zvonce.) Tako.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga. Zbunio se Ubljanin, Odložio karabin ...
A uz put ga, kivnog (kivnog, jer po strani je) Muči i svrabež zvan knjigopisanije. Iz daljih vremena? Treba: iz drevnih, ili davnih.
Slike velikih ljudi mrvi malom vilicom, Muči se s latinicom, bori se s ćirilicom. Tu spava, u hrpi novina, dok noću, ispod streje Mećava luda duva, i sneg u
Divlje guske u sumraku oštru zimu najaviše: Dođe vreme kad je svako sam sa sobom ponajviše. Svačija me muka muči, na dušu mi sve utiče: Kako ti je u planini zalutali sad putniče?
GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA Danima, danima, danima Samo me jedno zanima. Muči me zagonetka Svih ljudskih naraštaja: Gde je početak početka, Postoji li kraj kraja? Iz knjige to ne nauči!
O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i ne sme.
Rakić, Milan - PESME
Sad mi se čini da ne živim više, U gustu tamu da sve dublje klizam, Neosetno i stalno... Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam... II Osećam da nešto u mom srcu trune Lagano i stalno. Ko će mi pomoći?
Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo!
Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i muči, i priteži jače, Al̓ znaj da neće preći moje usne Nijedna rečca što moli il̓ plače, Ni bapske kletve, ni slabosti
Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Učio si knjigu u Carigrad, na nekakvu ćabu pritvrdio. Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Trese se od starosti i jednako se muči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod njih. Njegova dosta iznošena duga mantija klimata se oko njega.
A znala sam ja da od njega šta drugo, dobro kakvo, i ne može biti. Znaš već sada šta je. I bar ti me, Sofke, ne muči. Zašto, moje je i ovako mnogo. Oh! I opet se predade, ali jednako tiho, iz straha, da onaj gore ne čuje.
jednako, ne toliko u nju, koliko u njega, mladoženju gledale i piljile, dobro motreći, kako ga Sofka drži za ruku, kako se muči da mu malu detinju ruku zadrži u svojoj. I to držanje mladoženjine ruke bilo je za nju najteže.
šištavom, šupljem, zapenušenom od besa, valjda i pene koja mu je bila iz usta, bila sigurna u to: da on sada svoju ženu muči, ispituje, da mu ona prizna, kako je zaista živela sa svojim svekrom, njegovim ocem, dok je on bio mali, dečko.
gužvala je, te Sofka morala ponova da je namešta, i tako ona, Sofka, i pored tolikih svojih muka i još i zbog nje da se muči i napreže. Ovako, ne ležeći u nju, ne remeteći je, mislila je da ušteđuje Sofki trud.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom. Muti kao riba po plitkoj vodi. Muči se kao crv. Navalili kao gusenica na list. Napali na trešnje kao čavke ka smreku. Na stranu reve kao kozji rog.
i otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onoga roba da se onako ne muči; ali prije nego mu gospodar odgovori, okosi se na nj rob govoreći: „Šta je tebi stalo za to? i to će proći“.
je dijete koje umre nekršteno, pa poslije (kao što se pripovijeda) u grobu oživi i iz groba kašto izlazi i malu djecu muči i davi.
Kad terzija to čuje, on digne svijeću da vidi kako se gost muči, kad tamo, a to po njegovom gunju kojijem se bio pokrio miče se velika bijela dlaka tako brzo kao zmija kad trči.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.“ — „A oćeš li ti opet natrag?
tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je
” A on muč'! Ona ga opet zapita: „Koji si? što si došao?” i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama pokazujući kao da je nijem i da ište pomoći.
ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se umiva, češlja i preoblači, i svakojako je tražila uzroke da je kara i muči.
ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za što plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: „Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i
“ Na to se vjerenik ražljuti, pak mu reče: „Muči, ničij sine, ako si sve dosad istinu govorio, tu si najpotonju slagao.“ 10. SELjANIN I GOSPODAR.
Ražali se Hristu (fala njemu) da se muči, pa mu reče: „Pričekaj me malo, eto me!“ Kad k njemu dođe, uzme ga sv. Ignjatije na pleća.
on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bogme dosta muči bez ašluka: Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu“. — „A oćeš li ti opet natrag?
tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Arhim[andrit]: „Muči, boga ti, gospodaru Malenica, jer od tebe će zaludu iskati. Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da dođe
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Lažeš! — reče Osinjača kroz plač. — Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi!
— Lažeš! — reče Osinjača kroz plač. — Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi!
— Ti si, Škeljo, zaboravija zaključati sinoć! — reče kovač. — Nisam ja, nego je Bukar zaboravija... — Muči, beštijo! — viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla.
— zapita njeki. — A zar nije ukralo i prisvetoga? — zapita šapućući Bakonja. — Muči, nesritno dite! — odgovori mu, takođe lagano, Balegan.
— Ma šta to može biti? — Ja mislim, da im se prikazuje vra-Pirija! — reče Dundak. — Muči, beštijo, da je to istina, zar se ne bi i tebika javija, ka i pokojni Škoranca — reći će Trtak, namigujući kovaču.
— Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen. — Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji... — Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka...
— Ja nisam ništa kazâ — odgovori Bakonja namračen. — Ja oću da razumim one pogrdne riči, zbog koji... — Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči!
— prekide ga Dundak — da se Ličani... tako... Aja! Ličani nisu Boduli. Aja, gospe mi! — Muči, beštijo, zašta bi čovik lagâ — veli mlinar. — Oni jesu slobodni, ali iz guste gore, a onako višto... Svi začavrljaše.
— Muči ti, mali! — reče mu Bakonja. — Ajde u skulu!... Daj mi, Grgo, kafu za strica! — Sidi ti i pij svoju, a ja ću odniti str
Ćosić, Dobrica - KORENI
Želja da je tresne, da je udara po licu, tako je jaka, jeste, poverova, jedina žela zbog koje se on muči ove noći. Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu se po žilama.
Nikad nije došao a da joj makar pregršt šećera ne donese. Ako. Samo kad je došao. Đorđe neće smeti daje muči kao prošle noći. Uzdahnu duboko, šiljak svetlosti se presavi i samo što se ne prekinu.
— upitno gleda u Vukašinovu strogu i lepu glavu s nešto dužom kosom i tankim brkovima i vidi: muči se. Pa vidi sina u gunju, kad je bio đak i velikoškolac, raduje se što ostaju sami posle večere i sâm počinje razgovor.
Ako pogreši, ti imaš dlan. Ja hoću da se muči da bi čovek postao.“ Trgovac sa fesom se osmehnuo, nadmoćno ga gledao i igrao se britvom na lancu.
Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada. A on ne može svuda da stigne. On juri vetar i muči konje. Sve će ovo ostati pusto i tuđe. Naslonjen na vrbu, stajao je na obali Morave.
Pokvarenoj duši Aćimovoj samo da je žena lepa, zna ga dobro dok je bio mlađi. I ova, njegova, muči ga u krevetu samo zato što je lepa, pa se pitao: zar je njemu sudbina namenila da ga upropasti i druga lepa žena?
Aćim je u Palanci: kasno će doći. Đorđe je toliko pijan zaspao da se ni za večeru neće probuditi. Više je i ne muči. Oseća da će biti. Zna. U piću samo sebe satire. Spašće ga. Rekla mu je da će dobiti siguran lek. Dosad nije.
Za inat ne izlazi, još ne izlazi, mislio je, a on je najurio ženu, on je pobegao od nje, a sada ga druga muči. Dokle će te suknje njemu da stežu dušnik? „Idi, ne šuškaj mi više! Vidiš li da sam bolestan?
Pa kad ostari i iznemogne, Tolina krv da mu se sveti, da ga zlostavlja, muči. I udeljuje hleb i duvan. Čašu rakije. A selo, a narod? Može li ikome pogledati u oči?...
I oči. — Deteta mi, nikakvo zlo neću da učinim... ako nije moje. Mijat ili Tola? Čije je? Dođe joj da ga muči, pa ćuti. — Ovoj kući je sudbina odredila da sluge decu prave. Vidim, Boga nema pa nema.
Čuo je samo njeno sve teže i sve glasnije disanje. Sve do jesenas ona nije tako disala. Savest je i u snu muči. Bog je teškim snom kažnjava. Njemu neće da se smiluje.
E, da je još srce imao pa i u prerovskoj buni bio... — Udovice ga uklele, pa mu se žena ovoliko muči. Ućutaše pred nečijim lakim i brzim koracima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
da vidi onoga kome je taj glas pripadao, ali kad pažljivije pogleda pod, vide kako se, zaglavljen između dve daščice, muči pegavi gušter pokušavajući da iščupa rep. »Otkud on ovde?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ali, obojica, znalci u jeziku i, obojica, sa smislom za paradokse u istoriji, možda bi mu pomogli da iskaže ono što ga muči već više od jednog stoleća: otkud to da njegova nepatvorena sklonost ka skladu izazove tolike smrti?
(Prvi put se a dugo, i Sima terdžuman muči sa rečima.) Čim je Sima ubijen, i Nišlija je teško ranjen; umro je za nekoliko sati.
Čim bi na postavljeno pitanje pokušao da odgovori, Višnjić bi morao i da progovori. Ispričao bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put vodi kroz čisto beznađe.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo!
Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada! Udri, i muči, i priteži jače Al' znaj da neće preći moje usne Ni jedna reč'ca što moli il' plače, Ni bapske kletve, ni slabosti
Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
tamo lete užasne furije s krikovima adu priličnima, smirit sebe u mrake ne mogu, iako je njihova stihija, jer ih muči zla ćud i opaka da mučenje svoje uspu crno na slijepe neba mutitelje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
trpimo gubitke, a rezultati nikakvi, pa povodom toga. Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da govori pošten čovek.
I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči. „Vi se sve nešto bunite, sve vama nešto nije pravo, vi...“ tako mi je rekao komandant.
kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim. Noćio sam sâm u drugoj sobi, obe noći.
Nož mu visi o dugačkom bandijskom visku. Zamuckuje i očajno se muči u govoru, kad mu se lice grči, krivi, kad strašno zapinje, otvara i zatvara velika žvalava usta kao da zeva, ispušta s
okreće zidu i nastavlja po stoti put da pročitava jednu istu stranicu Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova najnovija bruka oficirskog kora i još više flegmatičnost riđeg potpukovnika.
Jest, jadni, prgavi i sebični kostur što se muči jer ga ne razumeju naslednici, a traži da ga neguju kao dete, jer hoće što duže da posmatra sram ružnoga doba što je
Onda stojim ja nad njegovom glavom i gledam bedno, uplakano lice. On se trza, muči, čas isprekidano uzdahne, čas zaječi, grudi mu se nadimaju, čelance mršti, usnice zadrhte, sanja.
Ona ga je mučno slušala, mrštila se, nije mu verovala. — Ne muči me. Bolje pogledaj ove ružice na jagodicama; to neobično i neprirodno rumenilo najbolji ti je predznak smrti.
A žena je ćutala, katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do čega.
Jer ja se nikad ne mogu smiriti. Ja ga mrzim. Ja ne znam, eto, on me uvek muči tako, muči me. Pre godinu dana gledao sam dok si govorila s njim i primetio sam da nisi, kao da nisi baš sasvim
Jer ja se nikad ne mogu smiriti. Ja ga mrzim. Ja ne znam, eto, on me uvek muči tako, muči me. Pre godinu dana gledao sam dok si govorila s njim i primetio sam da nisi, kao da nisi baš sasvim ravnodušna.
Ne mučim se ja onako, recimo materijalno. Ne, Bože sačuvaj. Nego... kako da se izrazim: duša mi se muči... Eto, ja imam rusku dušu, široku, ogromnu kao vaš Sibir, ali praznu, mrtvu. Moja duša, to je prazno gnezdo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A pri svim tim i takvim mojim razmišljanjima i razmatranjima, u dubini duše stalno me muči samo jedan skrupul: neprestano sam sebi postavljam jedno pitanje, i samo me ono preokupira: ne prikraćujem li takvim
Ali u njima zaista nećemo naći ono što nas zaokuplja i muči. Njihov animalni vitalizam nije za naše zube, njihov optimizam za nas je ponešto jeftin, njihovo herojstvo za nas je
— Ima. To su oni koji su pogriješili zanat. Većina ne postaje svjesna toga do konca života; to ih samo muklo muči iznutra... Uostalom, možda sam nepravedan kad tu ličnu sujetu uzimljem kao neku specifičnost svoje struke.
On je sretno lišen one brige koja toliko muči tvorce vještačkih drama: u njemu leži garancija da će sve što učini nužno biti dosljedno.
Priželjkujemo to kao težinu nekog jorgana. Ponekad kao težinu kamene ploče. * Dugo me muči uzana pruga sunca koja se probila kroz procjep zastora, pala kao tanki svjetlosni prut na moje uzglavlje i ranjava mi
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On je lud u tom poslu, pa hoće odmah da ubije, hoće da peče i da muči. Ti ga moraš zadržavati od toga. Ja sam mu već kazao na samo da on mora tebe slušati kao harambašu, i čemu se god ti
oni mene u tomruke. Posle ispituj: ko je još, ko te čuvao, s kim si išao, koga si napao ?... I tako sve, pa muči i pitaj... Dobro. Posle već sud i, recimo, robija. A ona ?... Ocu ne može, jatacima ne može, mojoj kući... i gore!...
— Znaš, brate Novo, dosadilo mi se robovati za drugoga. Gini, muči se i propadaj svakoga dana, a za koga? — Sve za njega.
Ja bih se opet mučila celoga veka, a on bi bio miran za navek ... Neću tako... Hoću da se muči, hoću da vidi neizbežnu smrt pred očima i da zna da mu je smrt od mene došla... Nek se muči!... I ja ću se mučiti !...
Neću tako... Hoću da se muči, hoću da vidi neizbežnu smrt pred očima i da zna da mu je smrt od mene došla... Nek se muči!... I ja ću se mučiti !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Aždaha proždrla jelena, pa joj zapeli rogovi u čeljustima, pa ne može ni natrag ni napred, no se muči i ječi. Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče!
ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se umiva, češlja i preoblači, i svakojako je tražila uzroke da je kara i muči.
ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita zašto plače i ona joj kaže sve što je i kako je, reče joj krava: — Muči ti, ne plači, već kad mene zakolju, da ne jedeš od mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i
Ja mu velim: zvoni, zvoni kad si prvi došao — svejedno, zvonio ti a zvonio ja, ali on ništa, samo muči i drži onako za štrikove. Kad se ja već sit načekah, dadem mu jedan uz obraz, a on se namah stropošta.
A on muč̓! Ona ga opet zapita: „Koji si? Što si došao?“ i mnogo drugo koješta, a on muči kao kamen, rukama dokazujući kao da je nijem i da ište pomoći.
A otac mu reče: — Muči, ne boj se. Uzmi komadić kruha, pa povedi kuju i ženu, a kad tamo dođeš i car te upita jesi li ih doveo, a ti reci:
On je moj prvi komšija. — Pa kako je, boga ti, kako živi? — Hvala bogu, zdravo je, ali se, bogme, dosta muči bez ašluka. Nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu. — A hoćeš li ti opet natrag?
Tuda sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo
Na to se vjerenik ražljuti, pa mu reče: — Muči, ničij sine! Ako si sve dosad govorio, tu si najpotonju slagao. KLINČORBA Pripovijedaju da je došao soldat babi u
i, otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onoga roba da se onako ne muči; ali prije neto mu gospodar odgovori, okosi se na nj rob govoreći: — Šta je tebi stalo za to? I to će proći.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Došao sam kući. Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi. Ostavi sve što je za nama.
Jedan duh predanja, deo moga bića, Svaku moju mis'o i strast svaku muči; Duh moje sudbine, k'o pesma otkrića, Na svakome mestu o svemiru uči: Nosi moje dane Na krilo nirvane. 1914.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada je Niven shvatio šta me muči, bilo mu je žao pa mi je dao jednu malu knjigu pod naslovom ”Materija i kretanje” koju je napisao Maksvel.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Čuđaše se kada ju je vidjela fino i gospodski odjevenu uz onoga nemoćnoga starca što se do kasno u noći muči da se prehrani.
Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu svijetu potraži svoga čovjeka. Žao joj djeteta i muči je misao što će on reći, — može je zamrziti i pomisliti da ga u putu nije pazila.
Nijedno nije zadovoljno, a žive zajedno, jer su na to navikli, i ne može drukčije da bude. On se jed nako muči da ih sve prehrani, i nema u nju vjere, a ona, radi djece, trpi njegovu žestoku i zagrižljivu ćud.
— Muči, ženo, to su naši muški posli! — prekide sanjiv pošljednju Zdravo, Marija Žižica i utrne svijeću. DANGUBA Pun mjesec s v
Ali je prevršilo, — pohvatao sam vam krajeve... Kazuj što ste danas utanačili, kad ćete se sročiti? —Muči, djecu ćeš probuditi!... —Neka se probude, neka znadu što im je majka..... Mogu se tobom podičiti....
— Govori ti što hoćeš, kad si odumio! Ja ne znam ništa, — opet se javi žena. —Muči!... Umukoše za neko vreme, i rekao bi da je stara opet zadremala, dok domalo začu se raskidano ženin glas: —E, nećeš
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— grmnuo stari prota kao da su gromovi toga trenutka udarili kroz crkvene pećine. — Jesam, proto, i ne muči me više radi zakona našega, crkava i manastira!...
Krakov, Stanislav - KRILA
Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši? Prvi put im telefon javi da je Kajmakčalan pao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izmenjujemo nekoliko ljubaznih fraza, skoro hladnih, a onda mu ja zahvaljujem na svemu i molim ga da se ne muči i ne čeka ceo moj utovar. N. se još jednom rukuje i odlazi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da čisto potrčiš napred, samo da što pre plane taj prokleti neprijateljski plotun, da se jedanput svrši, da te ne muči ovo ubistveno, strašno iščekivanje. Namah opet obuzima te crna misao: ovo su poslednji trenutci...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se.
— Izvršićete posle probu sa njima. — Znamo, gospodine kapetane... — Ko nosi, taj ne prosi. Ko uči taj se ne muči. Je li tako? — Tako je, gospodine kapetane! — Kad se provučete, vi ćete malo zaobići, da im naiđete iza leđa.
Za to vreme ne radeći ništa, misle o svačemu. Ne spavaju, muči ih stanje iščekivanja i, kad ih povedemo, oni umorni. Zato neka se ispavaju do jedanaest časova, a tada ćemo ih
A ti ne biraju. Kad sam bio arslan od dvadeset godina, ja sam prvo naleteo na jednu babu. — A to li tebe muči! — zagrajaše ostali i počeše da zadirkuju čiča Danila. Bilo je prošlo podne te se digoh.
Na vratima zastade. — Neka stoji moja kava... idem da se malo olakšam... — Ah, dobro me podsetiste. Vidim ja da me muči neka iznutrica. Izišli su obojica. — Pazite na stepenice!
se vratio, jer će nam svojim pričanjem odstraniti za izvesno vreme monotoniju i tešku neurasteniju, koja nas sve više muči. Zaboravili smo naše prepirke i nudimo jedan drugoga svim onim što imamo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tak' ad i more, ognj i gore, preidu smelo za tvoje telo, ljubezna. Ne muči bednog, Savka, ljubeznog; skaži što tvoje srce za moje gotovo.
Strasti slepoća i nesitost želja Lakomo srce slavoljubljem strelja; Krade nam sanak, bode nas i muči, Dim da dokuči. Često oluja, kad se kloniš beda, U kući mirno počivati ne da; Hita bezvoljne međ metež i bunu,
je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I tako za sto, manje, više, leta?
I bježim - kuda? - ne znam, Usamljen tražim lug; Rokoja nigdje nemam, Plač mi je vjerni drug. Ah srce ne muči me. Ah, daj mi samo mir, Jer ljubit ja ne smijem Nit dočekati pir.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa sad ga muči što te tazbina Onako carskim darom pozdravlja; Jer to te i u samom narodu; I protiv podle želje njihove, Kao vladara
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ljuto i kao na silu odvaljivaše se lepirica za lepiricom, isprva teško, kao da se muči i nateže, pa onda lakše, učestanije i gušće. — Baš niko ni da se našali s cijenom, a evo nas i noć u čaršiji stiže!
Kako bi bilo da mi tu nesretnu kravu preselimimo carevini, pa nek se ona tamo š njom muči i devera?“ „'Vala, velim ja, carevini koja se toliko za me brine! Vodi, brate, vodi odma'!“ — Onda sam imô čet'ri koze.
Kako bi bilo da i' predamo poreznom uredu, pa nek se on š njima muči?“ „O, da dobre carevine, milostivi Bože!“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Ne mene, ne mene, brata to u neznanju mog muklije tim potaja ova muči. 4 I znam, i znam, srce gde kuca, od zlata ili tuči, nemo u njemu raspinje se Bog.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I baš zato bilo mu je teško, ne, nego krivo na nju. Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost...
Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a čujući otuda Jovankino grcanje,
Bog Gospod! Bog! I ako je Bog! Bog naredi da se pati, muči. [Mladen je uspeo da natera Jovanku da se vrati mužu.] Ponekad se ustumara.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, »inače će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). K. ako se sadi kocem, tada se muči Blažena Gospa (ZNŽOJS, 7, 1902, 382).
muke (kako joj je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u ustima kada je žvaću), »i Bog, kad čuje p.
l. ne valja saditi Cvetne nedelje, jer neće valjati (ZNŽOJS, 7, 145). Ako se sadi kocem, pa ako se stavi popet u zemlju, muči se Blažena Gospa (ib., 382).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Idući, sjeti se paripa i sijena, pa se povrati da natovari. Muči se na svaki način, gleda uokolo da mu ko pomože, ali niko sada na nj ne pazi, pa ne mogavši sam da natovari, ostavi
Meni se sve čini da su nam oni dušmani. Puče mi od neko doba pred očima; čini mi se, k'o misle: — Radi, štedi, muči se, ali ne za se, već za nas... Pravo hrišćani u crkvi pjevaju: „gospodi podaj!” — slatko se tome nasmija.
I sada mu bješe žao što se toliko muči i kinji, a mogao bi i s ovim što je dosada stekao lijepo i spokojno živjeti. Napokon se šjor Luka diže i pođe po
—Doli je u dućanu, — odgovori mu ona i opomene ga: — gledaj da ga ne ljutiš; on se, bidan, za svih nas muči! Ivo iziđe, prođe mimo dućan, no ne svrati se u nj. Upravo bježaše od kuće i iz tijesne ulice.
— Ča da gledamo našu propast! — reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo. Oboje se prislonilo uz deblo, u prisjenak, da se ugnu sunčevoj žegi.
— Ala, goni ih! — I obrnu se k djevojci s potsmjehom: — Gledaj kako ona muči, ka zna da je kriva! — A ča ću vam pravljat'... Vidim da nas se hoće umest'... Di je ta ščeta?
— očajno vikaše žena, mašući žestoko dugim suhim rukama. — Ala, muči! — naredi ženi glavar. Žena se malo odmače, no svejedno ispaljenim očima proždiraše društvo...
Pogleda joj u oči da sazna svu istinu, no one blude zagonetno po širokoj pučini... I on sve dalje jednako u nju gleda i muči se da zataji jak izliv.
I on shvati sve brige te čeljadi što se s nevoljom bori; iskreno ih sažali i gledaše svoga oca kako se muči i trpi, a da ni u čem ne nađe utjehe.
— Pusti, neka ga goni! Ča ga kriješ, ka neće ga nać?! — čuje se kroz noć ženski, ujedljivi glas. — Muči, đavle! Prigladniće noćas, — odvraća plačljivo muško grlo.
Nasred puta mladić stoji sa neodoljivom željom u duši. Pa polako vraća se i muči se da bude miran; hoće da stiša probuđenu volju u zamrloj prirodi zimnjega dana.
Pa k'o smisli se: — Ma nemoj zadivati oca! Ljuti se da na Triješću gredu rđavo posli, pa uvik o tome misli. — I muči te još gore nego prvo! — reče on, i glas mu zadrhta, pa, da zabašuri ganuće, osmjehom pogleda u majku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha. Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima. To se ne bi moglo reći prema njegovom svežem, rumenom licu.
Koliko ih je, kako su naoružani? Hoće li iznenada otvoriti kapiju i pokuljati otud na nas? Ja volim da ta neizvesnost muči njih, a ne mene. I zbilja, posle nekog vremena njihova larma se utiša. Počeše da ćule uši i da osluškuju.
li čuo sve, pa i kad zamre buka i produži se u tiho stenjanje i cviljenje, ne mogu da se vratim svom spokojstvu, tad me muči radoznalost, hteo bih da saznam ko je pobedio, a ko izgubio, koliko je mrtvih, koliko ranjenih.
Zaklinjem te Bogom, ne muči me!' Isus mu, naime, bejaše rekao: 'Iziđi iz ovoga čoveka, nečisti duše!' Zatim ga je pitao: 'Kako se zoveš?
Tačno tako — duša, rekao bih čak — tanana duša. Eno ga gde zeva u nebo ukočenog pogleda, muči se sa zaumnim, poslednjim pitanjima. Zašto si ga zbunio, gospode?
Najzad, vreme je da i ja prestanem sa izmotavanjem i da priznam kako i mene muči ista ona radoznalost zbog koje okrivljujem grba.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta je prošlost? Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj!
A tvoje kosice ruse Leluja jutarnji vetar, I diže feredžu tvoju. Junački kapris me muči gledajuć odvažnost mušku Sa kojom pohodiš klance, gde orli s kliktanjem lete; Krv mi u glavu nagne, - al' kad ti
Al' kaž'te, bogovi silni, vi zaštitinici mira! Zašto me ova huka nemilo muči i dira? Zašto ovakav zanos, sa kojim mnogi se diči, Meni, najmanjem stvoru, na podlost i porok liči?
Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i dušu mi mori! Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„U to zvezdano nebo upire čovek svoj pogled od kada živi na Zemlji, i muči se da sa te knjige, koju je sam Bog nad našim glavama rasklopio, pročita njena tajanstvena slova.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! U mladosti ko se muči, U starosti uživa, Dobar kovač kovom svojim, Sebi sreću sakiva. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (strogo): Boga mi, da ne naiđem na još koga da se (pokazuje na Tašanu), kao ona, zbog mrtvog čoveka toliko muči. Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive.
Dok se do vrlina ne dođe, dok se radi njih čovek muči i bori, tako to čoveka zagreva i uzdiže. Ali, kad neko uspe da se sav vrlinama zaogrne, onda mu je u njima tako suho i
JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi. A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega. Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje.
A najviše mi je krivo na nju, na hadžiku, kad vidim kako se muči toliko oko njega. I čisto voli što se muči oko njega. Čisto je sva srećnija, blaženija, što god joj on veće muke zadaje.
) MIRON (pokušava da se digne i pođe joj u susret). TAŠANA (zaustavlja ga prilazeći mu): Neka, dedo, neka, ne muči se. MIRON (jadikujući): Eto, Tašana, eto već ne mogu ni da se dižem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sasvim izdaleka ga tek pitaju da li mu što treba. „Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar.
Ne mogu da sam pametan. Ili je Pavle čudak, ili je u njemu neki veliki dar, pa se muči kako će izaći na svet... Kako ti misliš? Hoće li od njega biti veliki čovek? — Branko ćuti.
— Ja ti sad, naravno, ne znam sigurno da li je pri tom mislila na novac, ili na ono što tebe muči, na „velikog čoveka”, ali mi se čini da je bilo to poslednje.
Pa da, jeste, Pavle odjedared kupio kera, i ker se zove Napoleon, a ja se, luda, ne sećam! Mislim, muči se mladić s časovima i sa onim glavonjom gospa Manjinim, kad tamo... Kako-tako Pavle ide u Pariz...
A sad o tebi, druže. Muči me stalno tvoj položaj i tvoje sirotovanje. Jednako premećem po glavi: kako bi i ti mogao doći u svet, i živeti
Te noći Branko nije mogao da zaspi. Muči i njega često nesanica. Seo je u postelju i uzeo da se zabavlja. Mislio je o velikoj ekskurziji koju sprema s nekolicinom
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« »Šta će ti lek? Zar si ti doktor? Gospodin spisatelj, nemojte mu kazivati; tako me neprestano muči sa svojim lekarnim knjigama; sve oće da se pleće u ono što mu nije posao.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ima ih koji odmereno puše, a ima ih koji ne ispuštaju cigaretu iz zuba; ima ih koji često menjaju duvan, zbog čega ih muči težak kašalj, a ima ih koji su kadgod pušili pa, uviđajući da im škodi, napustili duvan da bi povratili apetit.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— I lepe ženske... — A na stolu puno toplih jela... — I jedan auto, da me ne muči više ova ćorava džukela. I tako, svaki dodaje ponešto, kao izraz svojih snova, među ovim pustim planinama crnogorskim.
A ako je mrtav, šta mu možeš? reče Dragiša i produžismo put. Glad počinje i nas da muči. Sedimo pokraj vatre i samo govorimo o jelu. — Zamisli da se neko našali sada, i tresne pred nas punu korpu vekni.
Naša su se čula privikla na široke prostore, na hladan vazduh, na šuštanje lišća i lepršanje noćnih ptica, te nas sada muči prazna i pusta tišina ove teskobne kabine. Neko predloži da iziđemo na krov lađe.
Tako se menja i naše raspoloženje. Posle toliko dana ljudi se setiše i svojih porodica. Teška ih nostalgija muči, a ova zelena i vlažna priroda izgleda im kao ono šareno cveće na grobovima.
A taman ga bili očistili k što treba. Čekaj, velim, presešće vam. Priđoh zakonito i skinem siroto da se ne muči. — I niko te nije video? — Mene da vide! — on zažmiri značajno na jedno oko.
Teška duševna potištenost muči me. Ali temperature nemam. Luka kaže da sam sigurno pio hladnu vodu ili pokvario stomak.
Petrović, Rastko - PESME
- trzanjem prirode iza smrti unakaženi, Mornaru, tvoje nesrećni: No ne, ne, rad tvoje seni: Mogućnost nove jave nas muči!
svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.
I ništa ne znači griža savesti što sam nekoga ubio ili mu podvalio, jer mene često muči savest i što nekoga nisam ubio ili osvetio mu se.
OBNOVE Posle svih večeri, vraćajući se opet kući Lica izmučenog i oblivenog suzama, Za sobom lik tvoj znajući kako se muči da izdvoji se još jednom bar nad stazama: Videh, o, veličanstveniji od daljnih predela Oblakom u daljinu već odilaze
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne žuri, junače! — zalepeta orao krilom tako da kamenje polete niz strminu. — U smrt svoju ne leti! Ono što njih muči nije san, već nesanica. Zato su me poslale da za njih natrgam trave s ostrva u moru debelome. Zato su kotlić pripremile.
Nije morao da se muči da je otvori: vrata su visila o jednoj šarki. Ali, kasa je, svejedno, držala do svog dostojanstva i ljutito viknu
Šantić, Aleksa - PESME
Zašto si, reci, moja lepa, Ti ostavila mene? 24 Silu ti pričaše oni, Silna je optužba tekla! No moju dušu što muči Ta družba nije ti rekla.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad nastala godina četvrta, tada viče sa planine vila: „Ne muči se, Vukašine kralje, ne muči se i ne harči blaga! Ne mož, kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada, dok ne
Kad nastala godina četvrta, tada viče sa planine vila: „Ne muči se, Vukašine kralje, ne muči se i ne harči blaga! Ne mož, kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada, dok ne nađeš dva slična imena, dok
Pa dozivlje iz planine vila: „More, ču li, Vukašine kralju! Ne muči se i ne harči blaga, ne mož, kralje, temelj podignuti, a kamoli sagraditi grada!
“ Al' besedi sura tica orle: „Muči, vilo, mukom se zamukla! Kako m̓ nije dobra učinio, učinio Kraljeviću Marko? Možeš znati i pametovati: kad izgibe
Al' besedi vojvoda Prijezda: „Muči, ljubo, mukom se zamukla! Gdi će biti lagum pod Moravom?“ Potom došla ta nedelja prva, i gospoda otišla u crkvu, i božju
Ja kad viđe Crnojević Ivo, knjigu uči, a ljuto se muči. Kod njega se nitko ne pridesi, ne pridesi mudroga junaka, kom bi svoje derte iskazao, no od derta pogleduje
“ Beže muči, ništa ne govori, već se maša u džepe svione, i vadi joj knjigu oprošćenja, da uzimlje potpuno vjenčanje, da gre s njime
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki đavo čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga
dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
KRINOVI Smotrite presađene krinove, to belo, lepo cveće... Kako ono lepo raste; nit se trudi ni muči, niti prede da pravi sebi odela!
A ako li sam izda se, to bez svakoga suda pogibe. A Bog ne tako. Nego kad čovek taji svoj posao, onda ga mori i muči ga, a ako li svojevoljno iskaže, taki ga oprosti i u prvu svoju milost opet ga uzme.
Te ne isto kad sami sobom zgrešujemo, nego kad čujemo a drugi što sagrešuje, onda nas ponajviše to sumnjenje muči i jako na nas viče.
A moru rekoh da muči i utaška se, te tim mahom taki vam prevrnuh zlo dobi na vrlo lepo i tiho vreme i od bede spasoh vas« ...
svome srdcu odoleti, ni mu zapta dati; sve se razždiže i lije mu se, razliva ispod kože seme, te mu bolest zadaje i muči ga i sakati mu noge.
I ne znam kako to zakon donosi: muči i osuđuje iz para jedno, jedno što je slabije, a drugo, poglavitije, opako da rečem, oprašta!
Oko oku dobra ne misli. Na zlo i vrlo brzi, a na dobro sasma leni. Žmi, pak muči. Bezdan dubine ne merim s mojom špicom. Ne valja ti ni sebi, a kamoli Bogu i ljudma. Po zlu svakad je k dobru nadanje.
Ka ovde u snu tko se što muči, ako bi puno oko njega stajalo žubereći ljudstva, on za njih u snu ne zna — takva ti je samoća osvem ljudi ta večna muka.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ I on se opet sapleće, pada, muči se da se digne, ali već ne mogaše, — a utom se i probudi... Beše gola voda... Sede na minderluk, uhvati se za čelo i,