Obradović, Dositej - BASNE
nam ovde pametnu nauku daje: da ne hitimo u našim pretprijatijam: „Prosti, čiko, nemam kad, tragovi me plaše”. Mučno je čoveka poznati, i koliko su koga glađe reči i slađe, toliko više valja stajati na opazu i dobro smatrati kakvi su
Ima više od dve hiljade godina kako se Evripid tuži da je mučno čoveka poznati, govoreći: Tί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι ανθρώποις ώπασε θεός ανδρών δ΄ούτω χρή τον κακόν
Razuman čovek niti je strašiv, niti pak preko mere slobodan. Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti. Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti.
Koža mu je skaredna vidiš, pokrivena s debelim ljuskama, i tako tvrda da je vesma mučno probiti. Ova basna prinadleži onima koji se odveć hvale i ponose s blagorodstvom svojih praroditelja, a sami ni na
” Naravoučenije Živo izobraženije slastoljubivih ljudi! Kako im se mučno rastati od svojih slasti! Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju.
i 30 k., zašto se to mučno trpi. Naše žene za svaku novinu što u crkvi jedna drugoj kažu, samo po grošić ako stave u kutiju, biće sila novaca.
Ja znam toga i toga koji ništa nije radio ni zaslužio, ali kad je srećan!” Mučno je govoriti s čovekom koji hoće u vetar da govori, i da ni sam ne zna šta misli, šta li besedi.
ovi isti ljudi po slučaju saznadu da nećedu živeti nego samo jošte dva ili tri dni: bi li tako duši svojej govorili? Mučno bi se i od stotine jedan našao, razve da je sasvim ništa drugo nego marvinče. A da što bi činio?
Poznati su ti naši slučaji, našto ću stare rane pozleđivati? Pritom, ti znaš kako je gospodi mučno ugoditi. A što veliš da pastiri i pastirke nisu moje muzike dostojni, ljuto grešiš!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja sam se strašio da i̓ oni ̓ajduci ne pobiju, pak onda bi mučno bilo i za me i za te. Sutra ćemo da idemo i da se razmenimo”.
— A oni kažu: „Mi mu ne smemo govoriti; a ti, ako smeš, govori” — a spremaju. — Mučno meni da on ide. Pak odem njemu i reknem: „Gospodaru, mi smo se svi dogovorili da ti sobom ne ideš gore.
— Nedoba kaže: „To je mučno verovati, i ne smemo caru predstavljati, no da se razbira je li prava istina, pak onda ću c(aru) ja(viti).” 10.
Na to sekretar kaže: da se oni u takve velike predmete mučno podufaćaju. To je delo, veli, u sebi vrlo delikatno, to se kasa sultana i njegove vnutrenosti, „a mi smo sa Otomanskom
— Imperator: „Vi ste uplivali u jednu vodu iz koje ćete mučno isplivati. Ja vas sažaljujem i rad sam da isplivate, a sve znam šta ste trpili; meni je od granični̓ komandi poznato.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A zar je on malo njih upropastio, moj Radane! — reče jedan. — Dabogda da i ti čitav ostaneš. — Mučno, bogami!... Ko se danas zaduži — nema mu bela dana više! — dodade drugi.
šta je bilo gore kod Milunove kuće, navalili su setovati ga: da se vrati, da se pretrpi, jer kud će u nevreme, sad bi mučno gde našao da stane pod najam; Milun je naprasit, ali povratit čovek, dok se okrene, prođe ga ljutina, pa onda opet lepo
Odmah ti tu oni zaturiše razgovor. Kapetan se žali: kako je teška služba, kako se mučno živi, kako ga neće da unaprede. Đoša se, opet, žali: kako rđavo ide radnja, novac ne pada, mušterija nema.
a ko zna što bi bilo. Istina, Strahinja je bio vrlo kuražan i snažan momak. Mučno bi ustuknuo da je bio ma ko drugi; ali Živan je otac Radojkin, pa voli skloniti se...
Strahinja poćuta malo, pa reče: — Vala, Purko, mogu ti kazati; ali mučno ćeš mi pomoći... Mogu ti kazati tek da mi malo odlakne. Ti valjda znaš našeg kmeta? — Živana Dušmana?... Znam, jakako..
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” — A njihove vojvode? — upita Miloš. — Sve je to glave pogubilo, počev od vezira. I da ga nije stid, mučno te se ne bi vratio. — Pa šta sad rade, jesu li se primirili? — pitaše Čupić. — Tako se čini.
Dučić, Jovan - PESME
Mi smo se ljubili mržnjom u to doba, Čežnjivom i tamnom mržnjom. Vaj! što mučno Beše, kada jednom nesta i ta zloba Koja nas držaše dotle nerazlučno. Najzad, stisak ruke beznadeždan, ledan!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
I sad je jako utegnuta, pa joj je pozlilo. — Al zašto je tako istrčala? — zapita Ljuba. — Kad joj je vrlo mučno bilo. — Hajd’, Ljubo, sedni ovde s nama pa pij; a vi, gospođo Makro, sedite do mene!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U onoj tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom. Brzo je oblačio uniformu.
I tu noć je Hristić mučno proveo i nekako je sve drugče bilo te noći nego što je on očekivao. I ona ugodnost tako nekako neprijatna i tugaljiva
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tako se ta prva šetnja, po krčevini, na tom proplanku, sa gospožicom Teklom Božič, završila, za Isakoviča, mučno, a ne trogatelno. Božičeva kći slušala ga je sa nevericom.
E vidiš, dadosmo im i to. Imjeli smo nadeždu za ovu godinu. A on, kad se edva krmimo, na sadašnje mučno vreme, kaže, ne valja. Da se opet ruši. Čuješ li ti mene? Kiša kvarila, mi podbočismo, sa komšijama, sohama.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bili su to krajnji zoološki komentari i meni je postajalo mučno od toga. Svi ti momci do poslednje ćelije u sebi želeli su svom snagom ono nešto; i prljali, takođe, svom snagom to
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kanda me munja porazila, tako mi je to „zbogom“ kroz srce prošlo. E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Utegnutima i oznojenima, nespretnima kao i njinom starešini, veče im je prolazilo teško i mučno. Držeći se na okupu, sve jedan do drugoga, oni su se klanjali, smešili, objašnjavali zajapureno i uslužno, gotovi da
zimovanje u Oberpfalcu, put kroz Austriju u kišovitom proleću, dolazak pod Osek, sve je to ipak, ma koliko da je bilo mučno i teško, prošlo Vuku Isakoviču kao san.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Bosni trudnica ne sme da gleda kada se plot plete i kada se kolje pobija, jer će se inače mučno porađati. Dok je žena trudna ne sme na sebi samoj ništa šiti, da ne bi teško rađala, veruju u Praputniku.
Matavulj, Simo - USKOK
Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni?
Domaći mačak Šarko sjedio je čelo nogu Jankovih na krevetu i „preo“. Knez, ležeći nauznak, odjednom poče mučno dihati, njegove silne grudi nadimahu se i slijegahu.
Kad joj se knez primače, ona se poče ščinjati, poče šapatom: — Mučno mi je!... Ne znam kako da počnem!... Karaćeš me! — Molim te, Stane, ne djetinji!
Milićević, Vuk - Bespuće
slabost da ih bijesno mrzi, oni su ga samo umarali, kao da se na njega sručio sav teret njihovih života koje oni tako mučno i naporno vuku, i lijeno, olovno mrtvilo njihovih duša.
Njihove saonice polako uzlaze uz brdo i munjevito slijeću niza stranu. Okupani u znoju, konji upadaju duboko u snijeg i mučno se izvlače iz njega.
malih, nejednakih kuća, obilježenih mukom i potrebom, iz kojih diše bijeda i sirotinja; zatalasa se ponekad u njima nešto mučno što davi; radnici u tuđini javljaju da nema posla: rad stao, glad pritisla; zapomažu da im se od kuće štogod pošalje,
Udaraju batovi, vide se zamahnute i zasukane mišice, mučno se zabada čelik u cijelac kamenj I prilazeći bliže, oni mogu da vide u neprekidnom poslu ljude sa razdrljenim košuljama
Radičević, Branko - PESME
Vas se nešto junak promenio, U misao neku zaronio, Baš u neku mutnu i nemilu, Malo zbori i to kâ na silu, Mučno jezdi ukraj pobratima, A sve žešće unapred se prima, Kâ od njega da bi umakao — Spazi Gojko, i beže mu žao, Seti
Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao? Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega?
Tu usta junak na te noge lake, Pa onda izbom učesta korake, Na oko mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo pređe, Pa onda zvonce za gajtana vata; Zatim otide i otvori vrata.
„Kad će doći?“ junak pita. „Za pet dana“, reče stara. On veruje, nazad ita, Al' u srcu zlato kara: Malo mu je mučno bilo Što se čedo ne javilo. 91. Kad s(utrada)n nuto sreće! Baš kraj neke prođe kuće, Ali ko se ono šeće?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti. Kao da sad i nju gledam gde pogurena, u svilenoj anteriji, povezana crnom šamijom i to
Naslonila si se leđima na direk, metla ti ispala iz ruku, a ti oborivši glavu tareš čelo i nameštaš kose i to polako, mučno. Usta ti skupljena više na plač nego li na osmeh. — Šta ti je? — pitam te zadovoljno jer znam da o meni misliš.
Moj pogled ili mutan ili grozničavo svetao. Imah vrlo čestu glavobolju ili nesvesticu. Pa i samo učenje beše mi mučno, teško, neugodno. Kući sam dolazio svakog raspusta. Mati me dočekivaše sva presrećna.
Nisam hteo da te dâm drugome, da tu svu svoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grlili i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, Tog čistog, još ne proteklog izvora...
To beše ona! Krkljanje tupo, teško, retko i mučno izvijaše se iz njenih grudi koje se i ne micahu. Kad uđoh i nazvah: „Dobro veče!“ to krkljanje posta jače i pretvori.
i izjave sažaljenja od žena i ljudi koji počeše dolaziti i donositi joj sveću, zađoh iza kuće, u potok, koji sad beše mučno poznati. Jer on beše usahnuo, drveće isečeno a zemlja gola, trošna i smrznuta.
Kostić, Laza - PESME
da l' mučno, brale, delo beše to? Pa odmaraj se, dokolan si sad! — Ne budite ga, smilujte se na nj! Provoditi ga mante po voli za
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Kao i mi za ženama. MAKSIM: Bar se ne deremo kao one, i ne varamo svet. KUM: E, kume, mučno je kad se ne daš da te čovek obavesti. MAKSIM: Pa šta je radila ta vaša Grezilda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svejedno, naši ili njihovi, tek ljudi su. A mi idemo baš tamo... Mučno je stanje iščekivanja. Svi su nekako setni, a oni što ostaju i nespokojni, jer ne znaju šta im donosi sutrašnji dan...
A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri. U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju.
Iako je mučno, neko unutarnje ljubopitstvo goni da se ma i letimično pogleda. Ali i taj trenutni pogled dovoljan je da slika ostane
Ljudska radoznalost je presićena, i sve je već odvratno i mučno. Ali to nije ono što smo slušali u udobnim sobama ili čitali na mekim foteljama.
Izgleda kao da su se mrtvi oslobodili muka. Ali je mučno posmatrati onoga jadnika koga je zrno udarilo u glavu, pa mu pozadi viri parče mozga.
Mučila me je strepnja da ne naiđem na koga od njih, jer su mi njihovi likovi ostali u svesti, te su mi bili bliski. Ali mučno je zagledati, jer su svi mrtvi imali podjednako mučenički izraz, te su naličili jedan na drugoga. Pregazismo reku.
Krenuli smo po mraku. Mučno je osećanje kad se po mrkloj noći izlazi na položaj. Išli smo prvo glavnim putem, onda skrenusmo, zatim preko nekih
Iako su naviknuti na ovakve prizore, ipak je mučno stanje iščekivanja. Jer sada će stupiti u borbu, možda u najveći okršaj.
Naiđe i komandir jedne konjičke baterije koji se žali da su mu danas zarobljena dva topa. — Ama mučno je kad je konjica ispred tebe — kaže on našem komandiru. — Pešaci će da izginu braneći bateriju.
Nešto se uskomeša nad glavama našim, jezivo i mučno — onda oštro ciknu i sruči se svom žestinom na neprijateljske rovove.
Negde pozadi nas, tamo oko Crne Bare, gruvali su topovi bez prestanka. Bilo je mučno. Ljudi premoreni, jer preko četrdeset dana leže bez smene u rovovima, kroz koje sada jure čitavi potoci.
u stanju da osmatramo, ali po komandi i ubrzanoj paljbi puščanoj koja dopire iz ravnice uviđamo da je kod naših pešaka mučno stane. S najvećom brzinom vojnici opališe po pet razornih i sručiše se u zaklon.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Posle nastupa mučno i teško školovanje u Beogradu. Nekoliko puta je pokušavala da pobegne kući, ali je znala šta je tamo čeka, pa je
— Pisarevu... onoga, njegovu ženu ti poznaješ ? — Znam je kâ tebe; kako je ne bi znao... — A zna li ona tebe ? — Mučno, bogme... Mi smo ti, bratiću, ovaj... — Dobro, to je dobro što te ona ne zna.
Njih dvoje sede na stolicama jedno uz drugo, zagrljeni, priljubljeni, opijeni strašću. I na jači zvuk mučno da bi ovoga trenutka svrnuli pažnju.
Tako nastadoše gorki dani u ovome novo savijenom gnezdu. Mučno da će tu zacvrkutati mladi ptičići i raširiti krila domaća sreća!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— To vam je onda najvažnija partija u budžetu — primetim. — Tako je, ali je samo bilo mučno doći na tako srećnu misao, a ostale su budžetske partije bile i ranije, pre moga ministrovanja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na duši mu beše teško, a na srce legla nekakva studen koja mu izazivaše mučno osećanje. Beše mu zima, kao da nije leto. Obuzela ga nekakva nepojmljiva zebnja i neraspoloženje, čemu i sam ne zna uzroka.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Vlast je prva, a posle dolaze drugi. — Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč! Eli može da večeramo u drustvo, u drustvo sas nas.
Obična pamet nije tu dovoljna! To vam ne umem rastumačiti, a mučno, boga mi, da bi vam to umeo objasniti i da ga zapitate i sam onaj famulus Maksim iz Sirogojna što je vazda sa Sretom
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sa groblja jednako je zvonilo, a nekako čudno, teško, odmereno, da od toga Sofki bi tako mučno. I ne znajući ni sama zašto poče da je podilazi vatra.
I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po redovima posuđa na
— Todora, Todora! — povikaše svi. I na iznenađenje svih — jer su znali da, ma koliko navaljivali, mučno će ona pristati, osobito pred mužem i ostalima, starijim, da igra i to baš sad, i to čuveno „teško oro“ — ona odmah
Možda je i sasvim unesrećio, zarobio, ubio, što ju je doveo ovamo, kod njih. I to je činilo da Sofka, istina teško, mučno, sporo, ali malo po malo poče osećati kako se na sve to navikava i kako će, ako ovako i dalje potraje, naposletku — a
Pandurović, Sima - PESME
— Hladni vetri u naletu zlom Smračiti ga; i listovi sveli Valjati se prašinom i tlom? Koji put već čovek mučno zida Novu veru, ili novi hram; A vreme ih s površine skida, Da se nikad ne pomenu — znam! Ko to kuca?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
S desne mu bijaše Janko a s lijeve Mišan; tako se namanuše, a ne da ih je ko namještao. Mučno su se penjali, jer je svaki držao svoj pravac i bješe krševita strana; ali nijedan ne zaosta drugome ni stope.
Đavolasti đakon, kad je vidio zgodu, navede govor na ono o čem je, dva dana prijed, Miraš Vladici govorio. Serdaru bi mučno da se o tome, u ovakome zboru, zapodjeva, ali što će nije moga zamučkati đakona.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti. — Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
— Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine. — Udri dobro da je bolje; udri zlo da je gore.
— Gde je reč, tu je i obraz. — Đe je obraz tu je i duša. — Obraz i dušu svaki za sebe bere. — Obraz je mučno steći, a lako izgubiti. — Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za što. — Za obraz daću svašto, a obraza ni za što.
Stanković, Borisav - JOVČA
Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima. JOVČA (tronut): To mi je, dedo, sve. To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću
A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mnogo ga je i mučno ga je složiti, kako si sam rekao. Zato valja s njim tiho postupati; dati mu da razume i da čisto pozna j šta mu je
Pitamo ga kako bi[smo] mogli u Srem preći. Kaže nam da se mučno prelazi za veliko navodnjenije Tise i Dunava; žali što njegovi sinovi nisu doma, on bi nas činio prebaciti na onu stranu
Prođe to leto i zima. Na proleće postrigu me i dadu mi moje poželjeno ime Dositej. Kako sam taj post proveo, mučno će ko verovati.
valja da se bojiš tvoji[h] Srbalja, ja sam iz šale to rekao, jer, kako kažeš da nameravaš odavde poći u Pariz i London, mučno će te kad tvoje otečestvo viditi. Kakvo je tvoje ljubopitstvo, znam da ako dobru priliku nameriš, poći ćeš i u Ameriku.
” No, mučno će od nji[h] koji tamo doći, jer k tomu oni zanata ne znadu, a neće da ga uče. Ovakovi su bili Jerotejevi učenici; i
na strah i žalost roditelja o dečici nji[h]ovoj, i da nije korabalj vesma jak bio i korabljenici iskusnejši ljudi, mučno bi se spasli.
Za nji[h]ove i nji[h]ovi[h] drugi[h] prijatelja tajne nimalo nisam mario znati i ovo nije mi ni dlake mučno bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrenju duha tišinu vesma želeći i ljubeći, na ljubopitstva, podozriteljstva i na intrige
Već proleće tiho i lepo, za moreplavanije najlepše, no nami se Mučno rastati. Ali što mora biti, to valja da bude. Nađe se | korabalj za ostrov Hios.
Nek iziđe sad ko da mi kaže šta ja nisam vidio. Kako mi je mučno bilo iz Pariza poći! Ali što ću? Nužda je tvrđa od čelika. Kakvi[h] bi[h] prekrasni[h] knjiga tu mogao nakupovati?
Kad učinim moj esap, nađem da imam trošiti za tri meseca. Plaše me da je izgovaranje ingleskog jezika vesma mučno, a njega razumenije za jednoga, ko zna nemecki i francuski, pritom i latinski, da je vesma lasno.
plaćaju, da do desetak meseci meni će lasno preteći toliko novaca da se sasvim odužim i čist ostanem; ali mi je mučno da ljudi tako dugo čekaju.
Odisej zaisto nije se mogao u većoj smetnji naći kad su mu vetrovi iz mešine utekli, nego li sam ja sad. Mučno ćete sebi voobraziti kakvo bi mi veliko dobro učinio onaj ko bi mi uzajmio ovoliko novaca da mi se odužiti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čvrste, krupne i tople dojke. Moje, uvek bi pomislio. Sada se ničemu više ne raduje. Izdaleka, mučno se probija i kljuca — ničemu, a vilica zaigra kao pred plač.
A od kukurikanja do fenjera sve je isto bilo: mamurno i mučno. U isto vreme i uvek isto kukurikao je kafanski petao. Jeza ga je prolazila od tog usamljeničkog kukurikanja.
„Te što će da misle i svete knjige čitaju, majke mučno rađaju.“ Tom nadom voleo je on njega, drugog i poslednjeg, više od Đorđa, još dok je bio u kolevci.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se leška, Tuđina je i mrtvacu teška. Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A šta ste vi njemu? — Rođak. — Gospodina Nikolu — reče nosač podižući stvari i sumnjivo vrteći glavom — mučno da ćemo naći kod kuće. Nećemo ga tamo naći. — Kako? zašto? — Ne ide on tako rano kući, gospodine.
Tri godine a... a... a svi od njega da živimo. Sekula je pustio bradu, prerušio se, mučno bi ga bilo poznati. Omrznut je u svome društvu, ali ga se ono boji.
U novoj sredini, među vojnicima koje tada prvi put poznade, potpuno nepoznat, morao se mučno osećati Sekula, ali se nije imalo kud.
I dok sam mlađi bio, mučno mi je vrlo bilo gledati u njega. A docnije, privlačio me on sve više i više pa me vukao sebi, i nekom osobitom i čudnom
Danas, docnije, posle, ići ću čak u kafanu, radiću sve onako kao da si potpuno zdrava! Ona ga je mučno slušala, mrštila se, nije mu verovala. — Ne muči me.
I žena koja danima nije mogla podići glavu nalakti se, pa se zagleda u njega očekujući. On kao ljutito i mučno upita: — Baš sve da ispričam? — Sve, sve. — Onda ste stali usred one velike trave.
Ovako osećanje, i mučno i milo, ispunjavalo je mnoge, ali, među stanovnicima ovako maloga mesta, valjda nikoga toliko kao čoveka kome više nego
Na izvršenje. Ja pozdravih i pođoh da izvršim ovo mučno naređenje. — Najmanji vojnik u našoj četi redov Obrad. Dostanić bio je ljubimac komandirov, moj i cele čete.
garderobe one bankrotirale družine, bio je poznat po mani koja mu je nekad i zatvorila vrata Talijana hrama: mucao je (mučno i jako nesnosno), a sem toga, govorio, tj.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čak su i na otkrivanje novih svijetova ljudi kretali pod stijegom otkopavanja starih! Originalnost se mučno probijala kroz naslijeđene sheme i okvire, kroz osveštane forme, svjesno nepoznata i netražena od umjetnika, uprkos
Ali tek, dešavalo se tako. Bila to smrt u porodici, neka teška briga, neko mučno strahovanje, uvijek mi je bivalo ušteđeno ono najgore.
Čudo kako pod tim teretom još diše. Čudo kako današnjica još uspijeva da proklija kroz te naslage umrloga. Mlade klice mučno prorastaju pokrov sagnjilih otkosa što na njima tište, probijaju se na svjetlost, još blijede, treptave u suncu.
Sâm sam. Ali i volim što me niko ne posjećuje. Jer znam kako je mučno to posjećivanje samrtnika. Sjećam ga se iz vremena kad sam ja bio onaj koji posjećuje.
I jača potreba za jednom kotvom. * Biva pomalo mučno ovo slatkasto-otužno, slatkasto-ježuljivo, u isti mah i ugodno i neugodno osjećanje svoje nesuštastvenosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
No sad je lako. Ovaj će prokazati ostale. — Hm, bogme ćete imati muku sa njim. Ne znaš ga kakav je paksijan... Mučno da će on što odati. — He — odgovori pisar — imamo mi pouzdan lek za to — i nasmeši se značajno.
Stoga mu ni ovo čekanje ne beše tako mučno ni grozničavo, kako je on sam očekivao. Ali vreme proticaše brzo... Odjednom, kad sunce izgreja, iza Đuričinih leđa
Učim se, bolan, da ti zamijenim Vuja, a on ti je našao druga na moje mjesto. — Koga? — Mučno da ga znaš. Jednoga mladića iz Lukavice.
Neka ti Bog oprosti! Đurica gleda besmisleno u ozbiljna lica ovih prostih ljudi, pa mu odjednom pođe nešto bolno i mučno iz grudi i zastade u grlu.
A ja, šta ću ja? Meni ne dadu živeti... ja hoću da živim, a oni ne dadu!...« »A pomilovanje! ... Mučno da će što biti. Vidiš, i kapetan i svi mi kažu da se ne nadam. Nemaš, vele, ni jedne lake...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A pop joj reče: — Za ovaj par ništa, jer je posve vražje glave. Mučno ću ga naučiti strahu. A bio je tu jedan već davno obješen, pa ga nijesu hteli skidati s vješala, jer su držali da je
Petković, Vladislav Dis - PESME
Neka čudna radost i novo buđenje! Kao da su dani strašni, ali prošli, Kao da su slava, rat i mučno bdenje Bili san veliki, da su iz sna došli.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Posle se Cveta uputi u gospodara i zatraži od njega više novaca nego obično da kupi za sina što joj lekar naredio. Mučno joj toliko potrošiti. Ali što će? Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći.
Odluči se na posao, pa, pošivajući, misli je zaokupljuju, a na mahove i mučno joj je sva kao da od nečega preda. U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
polovini prošlog veka, a pri tome se previđa da je – naročito kad gledamo iz književnosti – paralelno teklo složeno i mučno prilagođavanje toga jezika novim potrebama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pred nama je, kratko rečeno, pisac kod koga čitalac pre oseća mučno dolaženje do izraza nego što mu se daje da uživa u hotimičnoj književnoj stilizaciji.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. Ali, molim, meni je tako nešto mučno, ne bi li dobro bilo po jedan šolj kafe, jelte, i vami se prokteva? FEMA: Komi fo! Žan! Aport! Johan, Hanc, Žan!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sve potpore iz Deligrada i Aleksinca, mogli odoleti ovako velikoj napadnoj turskoj vojsci — to je pitanje na koje je mučno odgovoriti sa da.
Naša prevremena pucnjava, gde smo po neznanju pucali na našu patrolu, opomenula je Turke da budu na oprezu. Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe.
U njemu je tada bilo 300—400 vojnika druge klase, kragujevačke brigade, naoružanih prednjačama. (Više vojnika mučno bi i stalo u šanac). Još je šanac bio naoružan sa četiri četvoro-funtova teška topa.
Od te klasinske pristrasnosti mučno se leče čak i ljudi sa razvijenom navikom kritičkoga mišljenja. To nam pokazuje istorija svake nove spravedljivije
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali. To je ono mučno i teško stanje neizvesnosti, šta li će nam doneti sutrašnji dan.
Vreme je sporo odmicalo. Hteli bismo da smo što pre gore, u svojim zaklonima. Ovo mučno stanje iščekivanja ne dolazi od straha. Svi su oni rešeni da umru.
To sam ja sve preživeo. Bio sam sad u sigurnome zaklonu... Ali mučno je bilo gledati kako se ludi, svesna bića, kako se taj čovek, koji je umom svojim nad svim živim...
Očekivali smo naređenje da krenemo dalje napred, ali smo strepeli i od napada Bugara. Raspoloženje je bilo mučno... Hteli bismo da sačuvamo svoj „inkognito“, ali, s druge strane, mučila je vojnike neizvesnost i strah od napada, te
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore.
Uvek smo zajedno... Navikli smo jedan na drugoga. A sad sam se najednom našao među stranim svetom, pa mi je bilo mučno, postao sam tužan. Ujutru, kad je trebalo krenuti, nema šofera... Ostao u nekoj kafani.
A brda niču jedno za drugim kao talasi na uzburkanoj pučini. Nikad kraja!... I nama je postalo mučno. — Nisu se valjda borili na svakom od onih brda? — zapita moj mlađi kolega. — Gotovo na svakom. Te još kakve borbe...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet! Zlo je mučno sadašnje podneti, Zlo nas bivše peče u pameti, Buduće već jede pas.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Staniša sa poturčeinm Crnogorcima dolazi.) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh! A s dvojicom se mučno boriti — Već spreman budi času poslednjem, Kratak je put — duga večnost. KAP. ĐURAŠKO: Mnoge sam tamo opremio.
VUJO: U nevrijeme ni gosti dohode, gospodaru; a, vjere mi, mučno je u starost novoj se učit navici.... ne šće mi se otvorat vratnicah nezvanim gostima, mogu da im se mojom golom
Bojić, Milutin - PESME
Sunce mučno bije kroz oblaka sloj, Razvejava bura rascvetani badem, A ja zalud miris, zalud sunca kradem, Jer julskih je dana
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I sutra, — smisli se Jure, — valjalo bi mi poć' po likariju u varoš, a mučno mi izdangubit', i ne pritiče novaca ... — Nije ti mnogo potreba? — upita Ivo, pomještajući se.
Svi uokolo upriješe poglede u nj. — Sada ćemo čut' koju novu, — opazi glasno Piero, sin načelnikov. — Meni je mučno besiditi, — otpoče Tadić tiho, — jer kogod može još pomisliti da ja ralim gospodinu načelniku u prkos, a to nije...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena Bilo je mučno. Iguman je sedeo skrušeno i utučeno na postelji kraj Lauša i pravdao se. Ovaj čestiti starčić ispeo se gore, k nama, da
Šeta se žilavi starac, drhtava šiljata utvara. Geljuca pun sipnje. Mlitava matora kurva. I smrt ga mimoilazi, mučno joj je da se bavi tom stenjućom krbuljicom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama
Pod krovom nužde i jada On je trajao dane, nepoznat i prezren često, Smrt gladnu goneći mučno zaslugom skromnoga rada.
“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada?
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće. KATA (ubijeno): »Neće«, čedo? Eh, znam i zašto neće.
Nisam hteo zbog tebe, da ne bi svet počeo svašta govoriti... Ali da sam znao da ti je ovoliko teško, mučno... Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene! Jer ono što je nekada bilo, bilo je.
(Tašani, šaleći se): Samo na tebe se ljutim, kćeri, na tebe mi krivo. Zašto, kad ti je bilo toliko teško, toliko mučno, a ti meni prvo da se ne potužiš, meni ne kažeš; jer ja namesto moga pobratima, drugi sam ti svekar, drugi otac.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Josif stade mučno da oseća lance nasleđa i porekla, uze odjedared da rastura i uništava bezdušno sve stvari koje su značile lanac
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Valjda smo zato ovde i postavljeni. A teško je, neshvatljivo mučno. Glavu zanosi neizmerni teret, i u ušima neprekidno bruji od silnoga treska i potresa vazduha.
Kad naiđosmo najzad na drum, mučno stanje iščekivanja je vrhnulo. Bio sam gotov da bezumno poletim kroz noć. Odmicali smo sporo, da se ne bi još izdaleka
Kao da smo izgubili glavu! Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali... Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere.
Petrović, Rastko - PESME
videh ga čak u uglu, Ukočenog, bledog, raširenih očiju kako me gleda, Da imah samo snage, podao bih se ruglu, Toliko mučno behu njegova usta bleda.
Tek pomože mi da uzmem, supe dve-tri kašike, A ja se mučno zgadih: uprljah njegove ruke, Smešeći se da me ne smuti, pogleda tužno u njih; Bože moj, gle!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To Turcima vrlo mučno bilo, pa govore caru čestitome: „Gospodine, care Pojazete, Marko nije junak nikoliko, veće mrtve odsijeca glave i pred
Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!“ Mučno bješe Kraljeviću Marku, pa doziva slugu Bogosava, dodaje mu čašu i mataru: „Toči vino, Bogosave slugo!
Ti se jesi krvi naučio, učinićeš krvcu o prazniku“. Nuto Marku velike nevolje! Mučno mu je ići bez oružja, a još gore ne poslušat majke: ne šće uzet ništa od oružja, već posjede Šarca od majdana, okrenu
Kada Marko bio uz Urvinu, poče njemu Šarac posrtati, posrtati i suze roniti. To je Marku vrlo mučno bilo, pa je Marko Šarcu govorio; „Davor’ Šaro, davor’ dobro moje!
Zaludu ti vino i rakija, kad ne imaš krčmarice mlade da nam služi vino i rakiju, te nemamo šale ni maskare“. Mučno bješe Porči od Avale, pa govori Đerzelez-Aliji: „Pobratime, ti se napij vina, dok ja odem stojnu Biogradu, dovešću ti
“ To Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: il' je s moje
Tako Jovan bješe uranio, te on šeta gradu po bedenu, a viđe ga Crnojević Ivo, pa Ivanu vrlo mučno bilo, na jutru mu nazva dobro jutro: „Dobro jutro, Jovan-kapetane! Što s’, sestriću, jutros uranio?
Moj sestriću, Jovan-kapetane, san je laža, a bog je istina; ružno si se glavom naslonio, a mučno si nešto pomislio. Znaš, sestriću, ne znali te ljudi!
Lasno ti je, more, babe pržit u ponoći, kad niko ne vidi, al’ je mučno mejdan dijeliti u po podne sv’jetu na vidiku: neću, more, više kupit društva, s ovo brata dočekaću Turke!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti. Mučno da se može ko uspuzati na njega; rod mu je na samom vrhu.
Ozdo, ko korav je i hrapav; grane mu usukate, — Vrlo ga je mučno pokrasti. Mučno da se može ko uspuzati na njega; rod mu je na samom vrhu.
Kad ko pozadugo hoće što da besedi i navala mu je prispela besedljiva na usta, mučno mu je to sve jednim mahom izgovoriti, nego i nekoliko dana vala da razredi da i sam oblakša te ne smeta jezika, i
A ako li vi to nećete učiniti, znajte da ne damo, ako što bilo! Ako vam je što mučno i teško od nas, mi kako smo ovde došli tako ćemo uzeti što imamo svoje dobro, te lasno na stranu i otiti.
Očivestno je ta zloba u mnogih čuvana. A nesviđena i smrt nosi. Vrlo je to mučno zaustezati i kome zaustaljati kade se je svuda rashodila.
Toliko im mučno bijaše što su u zatvoru. I uzeše se svi skupa tužno se moliti da ih Bog oslobodi iz toga. Započeše s častni Hristovi
mili, eto svakog učenja pomalo vam iznosim napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno što vas sasma malo dolazi i to koji ste, ni stojite tu ni pak slušate, te nejma se kome nagovoriti...
Da ako donosi ko na silu osvem jakosti jedovitim u sebi i tegobnim, slaba razuma, mučno je tê, sa i zverad, privući i usvojiti ih. Jošte više k prvoj se zlobi okrenu duhljivi.
Nije da je ništa, nego i veliko išta. Iverom se češe [kad ko osiromaši]. Zobna ždrepca mučno vođenje ukazuje. Kanda mu voda nosi, toliko je berićetan. Podsnažao kolena na zlo brzim.
Mlad i ćudovit konj s uzdom i s bojem mučno se pod ruku poda, ako ne isprva s laskanjem, zviždeći mu, na seno, na zob li primamljujući ga k sebi, čovek uhvati i
Da kad je ona slepa, čovek je u mraku. Vikati će »heju« u pomoć. Po tvome imenu, tako je i žitak tvoj. Mučno je to i tužno duvarovom bezdušnim govoriti. Ko se sam cari, drugi car mu ne valja nad glavom.
Koji nadbori, onome se i venac daje. Lasno je zvera zastreliti, al' ga je mučno pripitomiti. Misao je u tugi gorka i nezaustavna. Ne po rodu svakad junaci na glasu vrsni i boljari pošteni izlaze!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— gleda ih dugo i veli i priznaje u sebi: da drugog zeta po svom ćefu, i taku sliku i priliku kao što su Zona i Mane mučno da bi mogao naći i sastaviti...