Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
On natenane savija cigaretu na kolenu, stavlja je u muštiklu, pali i, kad pusti dim, prođe pogledom po svima): Što ti je čovek, bože moj! Kao da ga nije ni bilo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Vazda je odeven kao da će na sabor, puši duvan gospodski na muštiklu »od pene«, nosi češće cipele i kupovni štap. Čim se Gojko predstavio kao učitelj, na licu ovoga seljaka opazila se živa
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
u Banatu nije ostavila njegova »naivna ljubavnica« i pobegla s intrigantom, odnesavši mu tom prilikom sahat, ćilibarsku muštiklu i nov novcat crni ancug i svu uštedu koju je učinio i kod nje ostavljao, u nameri da sam povede pozorišno društvo — a on
I tada je uvek ljutit. Psuje i turski i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz koje izviruju ženske; sve se gubi u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle ručka ja se zavalio, zapalio cigaretu i pijem francusku kavu. I to pušim na onu ćilibarsku muštiklu. Znaš kad smo se venčali, pa posle venčanja putovali, a ti mi kažeš: „Uživam, veliš, kad pušiš na tom ćilibaru, a na
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Zatim uzima sa stola cigaretu, stavlja je u muštiklu i pripaljuje). ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo! ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
FRONT I POZADINA Ima već duže vremena kako niko ništa ne govori. Luka se naslonio na bedem od zemlje, zubima stegao muštiklu od višnjevog drveta i sanjivim očima gleda u Moglensku ravnicu.
Luka se vrati. Tada baš grunu haubica. — A-uh! — uzviknu Dragiša, uvlačeći cigaretu u muštiklu. — Da l’ će ovome doći kraj? — Smatraj ovo od sada kao tekući posao života i produži gde si stao. Dragiša nastavi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
za »njegovu« Jovanku; on, čim bi video Mladena na svojoj kapiji i sproću babu, odmah, ako bi pušio, cigaru bacao, muštiklu zavlačio i kao doterujući se, čisteći, dolazio bi, sav srećan što je on, Mladen, stao i to kod njega, sa sinom i snahom
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ah ne lažem te, Košto! Sve bih ti dao. A i sada, evo, sve da ti dam! (Vadi sahat, kesu, ćilibarsku muštiklu.) Na! KOŠTANA (odbijajući): A ne, ne! Neću to od tebe! Neću od tebe novaca!
Jednako: »kući«... (pokazuje na kuću). Ete s’g dom sam, kući! (Seda, vadi i meće ispred sebe jatagan, fes, kesu, muštiklu.) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu
— završi hadži Zamfir i pruži mu cigarluk. — A ja će pratim za njuma — dodade — kad bude gotova... Mane razgleda muštiklu. Kaže mu da se i lako i brzo može popraviti, za četvrt sahata, i pita ga gde će biti, da je pošlje za njim.
Pošeja sam u sud... — veli Zamfir praveći cigaru i mećući je u jednu muštiklu. Povuče nekoliko dimova, pa baci cigaru i vrati muštiklu u futrolu.
— veli Zamfir praveći cigaru i mećući je u jednu muštiklu. Povuče nekoliko dimova, pa baci cigaru i vrati muštiklu u futrolu. — Ete, toj si je, alis što ti otoičke reče: „Ima si čovek keif i na ništo pološe... naučija se!“ Vide li?
Nesi!... — Nesam... — odgovara Mane i pruži Zamfiru muštiklu, koju je opravio. — Ja si sina nemam, Mane. Tatko te Đorđija men’ u amanet ostavi.