Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plačući još jače, ona se seti muževljevog lika i, spustivši glavu na jastuk, poče u mislima, da ga ljubi. Beše lep Vuk Isakovič kad je uze, hladne i glatke kože,
Oslušnula je pri tom da li ko ide. Znala je da ih od muževljevog salona dele dve dvorane. Pošto je prozor bio uzan, on se nemoćno i teško, kao neki oklopnik u gvožđu, pribi uz zid, da
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se preselila u kuću svoga devera, gospoža Dafina odmah je izabrala mesto pored prozora, da se tu sita isplače posle muževljevog odlaska na vojnu: „To mesto izabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka.
Za trenutak su je zanele poznate, prisne crte muževljevog lica. I ona ih razgleda u nekoj vrsti ekstaze. Ono što je najteže iz junakinjinog nemog sećanja verbalizovati, jezički