Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idem ja tamo negde... bliže Savi... Pa se diže... Priđe zelenku, pa mu nabi uzdu, koju je sam konj sa glave skinuo, pošto ga se gazda nije setio, uze ga za dizgine i povede lagano kroz šumu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Il’ ’ajd’ baš onu što ti voleš i najviše pevaš... ’Ajd’ baš tu! — A kad baš zaktevate, ja baš mogu! — reče, pa nabi na oči svoj svilen bački šeširić, pa zapeva jasnim glasom: Julo râno, ta mi smo rod odavno.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zatim uze svirače. Ukočeno prebaci koliju, nabi fes, da bi izgledao što više pijan, naredi sviračima da mu sviraju i pevaju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Njegovi psi-stražari spavaju, kurjaci su po jazbinama, ovce njegove miruju. Van toga sveta, on i ne poznaje drugi. Nabi kabanicu na glavu i uđe u kolibu, a za njim i ja. Ćutali smo... Čobani malo govore.
Kod nas niko bez sekire ne umire.“ — Ama da vidiš, Milane — kaže raspoložen Aleksandar, pa nabi kapu na oči — sve topove zakoči izuzev prvoga, gde je bio potpisati! — i pokaza prstom na sebe. — Ama nema...
— ’Oćeš limun... Ah!... I ti?... Pa mi se kao gušter izvlačiš — i razmahnu nogom. — Front! — Potom se izmače, nabi šajkaču na oči, desnu nogu izbaci, a ruke zaturi na leđa.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Vicer“ izvadi iz džepa lulicu, ne bješe u čibuku pedao pa je nabi i pripali. Onaj drugi ne šće da puši, no zvjeraše u ženske.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže, poklonio za stotinu žutije' dukata... Nabi, veli, tu škrljačinu, obuci kabanicu, pripaši sabljetinu, uzjaši ata, a već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti,
Ilić, Vojislav J. - PESME
A Ljubecki već na meti. On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se hitro žuri, Da dotera skupo ruvo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
poče s tutnjem da trči gola poljana, naletješe zatim šuštavi kukuruzi, a onda se neki plast sijena zaleti pravo na nj i nabi mu se na glavu. — Hvala ti, brate, što me sakri! — dahnu poljar gnjurajući se sve dublje u meko sijeno.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje ono Mane; ja sam Mane, a ono je kuče! Ovoj su mađije!... Kuče kude je vodilo oro?“ pa nabi fes na oči i naže kroz svet da beži. Ali nekako ne može.