Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dokle Milun skide bubanj, koji mu se beše nabio čak do ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i
te je bujica snela u potok a deca našla — što potvrđuje i sam Živadin i Mitar, koji je popa gologlava stigao i nabio mu košnicu na glavu da ga grad ne ubije.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ti bi sve hteo ašluka! — reče Latković. — Ja šta ti tražiš, Klempo?... On sav radostan što je nabio onu tursku tikvu na nož!... — Zato sam i došao u goru!... Meni je sad tako pravo poginuti kao popiti gutljaj rakije!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Dobro se ugostio i on i konji mu, a sem toga, tako je savesno nabio oba »sica«, i prednji i stražnji, domaćinovim senom, tako savesno da će se konji još bar nedelju dana častiti čenejskim
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pred očima mi je još bio njen otac sa sekirom u rukama. Taj bi me isekao na komade ili bi me nabio na kolac. Kažu da su Turci u davna vremena to radili. Ne bi bilo ništa novo da on to uradi sa mnom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U kletvama je do svog vrhunca dovedena paklena pesnička imaginacija („Oči na šiljak nabio!“) i dokraja je izbrušen slikovit, sugestivan pesnički jezik prebogat metaforama („Kuća ti se iskopala“!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tada će iz pekarnice ispasti gazda Jovan s parčetom pečene glave: šešir nabio na oči, cigaru drži u ustima i, ispršen, crven, natučen snagom i onako malen, ide brzo, sitno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred njim je škiljio fenjer. Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli?
Onda se počešao iza vrata, nabio šajkaču na oči, i progovorio više za sebe: — A, firija drakuluj! I vratio se kod svojih drugova na dogovor.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Samo je nabio svoj kalabreski šešir na oči i dunuo na nos, a ruke metnuo na leđa, pa ga zapitao: »Kako, kako ono reče gazda-Đorđe,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
Kad su đavoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga đavolski car nabio na koplje i nosio na ramenu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I još stolicom zavitla na mene. Što me samo ne udari! Do pod miške nabio bih te u zemlju. Čekaj dok svane, sutra ću ja tebe! Anđu malo popusti groznica. — Daj mi da ih podojim...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osećali smo vlagu po telu, i jeza nas poduhvatala. Pri svetlosti munje ugledao sam jednoga vojnika kako je nabio na sebe neku kožnu navlaku, pa se uhvatio za rep konja moga ordonansa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A između konjskih kopita se nabio sneg, i konji kao da gaze na gigaljama, te im vojnici neprestano zadižu noge, i izbacuju ledenjak drvenim klinovima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao?
Je li Đorđa caru opravio? Je l’ Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l’ Cincara na vatri ispekô? Je l’ Čupića sabljom posjekao? Je l’ Miloša s konjma istrgao?