Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nego, dela ti meni reci — pošto? — Osamdeset, gospodine! — Šta — osamdeset? — upita kapetan, a malo se usturi i nabra obrve. — Osamdeset dukata... — reče Uzlović laskavo se smešeći. Mislim, nije skupo? — Kakih osamdeset?
— Pa juče, koliko si pazario? — Ništa! — odgovori Sreja kratko. — Šta veliš? — uzviknu Milun i nabra obrve. — Ništa; to velim! — odgovori Sreja srdito — Ama, odista, bogati? — Odista. — Ne može biti. — Ne može ja!
— Koju ticu? — upita učitelj i nabra obrve. — Pa onu što si je njemu ujdurisao. — Koju to? — Pa onog bukavca. Učitelj uskipe, pa reče: — Ne dam!
— Videla je! — reče Vujo čisto veselo. — U tim ritama? — Jest, bogami! — Pa? — upita pop i nabra obrve. — Nešto vrisnu i pobeže! — Ih, bruko moja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
hoću, hoću! — A tu će sigurno biti i pop i kmet... Turčin zastade. Pogleda u Ivana, pa kad vide kako mu se čelo nabra, upita: — Šta ti je? Ivan ne reče ništa. — Zbilja, šta ti je? — Ništa, dragi aga, ništa! — reče Marinko.
Aleksa se vraćao s rada kući, pa, došavši blizu svojoj avliji, smotri Lazara gde nešto oko kuće vrla. Aleksi se već nabra čelo čim ga vide, ali on se pritiša i pođe bliže da vidi šta baš traži taj momak. Kuća je bila otvorena.
A šta rade kod kuće, babo? — okrete se ocu. — U kući nema nikog. Sve sam sklonio kod prijatelj-Miloša. Stanko nabra veđe. — A što? — upita. — Kuća će nam u plamen buknuti. — Ivanova, a ne naša! — ciknu Stanko, a oči mu sevnuše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
umremo od smeha, a to se i ocu dade nešto na smeh pa nekoliko puta razvuče malo levu stranu od usta, i oko levoga oka nabra mu se koža.
Radičević, Branko - PESME
— I tu se njemu glatko čelo nabra, Još tužnim okom kano munja planu, Pa Milu svome da prestane manu, Te brzim krokom kroz izbu korača, Sa zida skida
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Carica gnevno nabra obrve. — To je užasno! Još gore: to je nedopustivo! Na carskoj odeći lik nekakve bedne vezilje! — Carica zatopta
Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju.
— Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta. — Zar ne vidiš da si tek lokvica vode? Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe!
Ni ptice ni oblaci nisu znali gde je njen sjajnooki. Tek Istočni vetar zamišljeno nabra obrve: — Nestao, kažeš? Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga?
— Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda. — Kao i uvek! — reče starac. — Poslao sam unuka da proveri!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, pita me ona. „To ću Vam, milostiva gospođo, najlakše rastumačiti na jednom konkretnom primeru“. Ona nabra čelo i napregnu svu svoju pamet. „U toku narednih 26 hiljada godina ...“ „Hiljada!“ uzviknu ona iznenađena. „Jeste.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona samo mahnu glavom u stranu i još više nabra svoje zbrčkane krajeve oko usta, a sitne joj zelenkaste oči planuše za časak, iskazujući neku lukavu prepredenost.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I zasuzi mu oko i nabra mu se čelo, Uzdahnuo je gorko: „Izgubio sam raj!“ Oh, noć je bila crna, tama je bila gusta, Ni od kud jedan zračak
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, neki su od njih zreli! — uskliknu žena i nabra čitav snop makovih čahura. »Mogla bih ih poneti sobom!«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u naručju.
— Na opasne si se staze, kćeri, uputila! — Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bile bere po Miroču vila, bilje bere, često se odaziva: „Sad ću doći, bogom pobratime!“ Nabra vila po Miroču bilja, i zagasi rane na junaku: lepše grlo u Miloša carsko, jeste lepše nego što je bilo, a zdravije
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— nakostriješi se Nikoletina i nabra svoje guste obrve. — Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa.