Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gospode... Eto, eto... fijuk... kao vrisak. Mi se pribismo jedan uz drugoga, a muskuli nabrekli, oči grčevito za tvaramo... Huj... Hvala ti, Bože. Eksplozije se začuše iza naših leđa, — Povećati daljinu za pedeset..
Krakov, Stanislav - KRILA
Bila je otkrivena, i videle se njene duguljaste dojke i široki, nabrekli kukovi. Vojnici su sedeli kraj ognjišta i slušali kako vri popara u kotlu. Napolju su psi lajali.
Imao je detinji osmejak. Senka od šatora bila je usijana. Daleko dole kroz dolinu, videla se žuta ravnica, brežuljci nabrekli kao ženske dojke i jezero, iznad koga se dizali krovovi i minara Sorovića.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali odmah sam se pribrao i učinio: — Pst!... Ne odgovaraj!... Prenesi dalje! — naređivao sam polako. Muskuli su bili nabrekli. Puške napete. „Ure, ure, ure!“ — prolamalo se iz bugarskih rovova. Ali se otuda nije niko pojavljivao.
Neki vojnici počeše da se krste... Drugi uhvatiše puške „na gotovs“, a muskuli na vilicama nabrekli od unutrašnjeg napona. Oči su prodiruće i užagrene. — Napred! I gomila, ustreptala i napregnuta, sruči se na reku.
Potom u nekoliko skokova, sa noževima, u njihove rovove. — Muskuli na komandirovom licu bili su nabrekli, a oči sijale. — Ali ne zaboravite, naš krajnji cilj su oni topovi.