Jakšić, Đura - PROZA
Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!... „Blago onom ko se čemu nada“, ali ja ne smem na nju ni pomisliti.
Poslednja nada sirote udovice, ta čađava kolibica, srušila se... Sa leve strane ćuprije beše ozidana od tvrdog kamena mehana —
šareni sud u koji su tekle suze moga očajanja, da se još jednom nagledam te okrečene grobnice u kojoj su mi mladost i nada, ljubav i tuga sahranjeni... Eno, ono visoko čađavo zdanje, tu je „kurija“.
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Kad vidimo koga u nuždi i nevolji, ako možemo pomozimo mu; ako li ne možemo, kažimo mu uprav da se ne nada; niti stojmo zanovetajući i prigovarajući mu: „Da nisi to učinio, bolje bi bilo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim
Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu? Zar je naša nada u Gospoda manja od nade ribara u crva? Koliko vredi naša tvrda vera? Litar ulja? Kilo soli? Tovar drva?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, zla ćud, nastup ULEMA, tur., muslimanska inteligencija UMU(J)ASERITI, zarobiti, opsednuti UPOVANIJE, Rus. slov., nada USULILE, tur., mirno, pristojno, postojano FENDRIK, nem., zastavnik FERMAN, tur.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da se barem čovek, na priliku, nada, pa hajde de, nego tek bahne ti, što se tiče, neko iz nebuha!« I kao za divno čudo — pop Vujica nekako uvek zateče
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko posrte i pade na desno koleno... Jelica ciknu i diže ruke nada se, a sve drugo okameni se na mestu... Nasta tajac... Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti...
Nešto zašušta iza njega... Telo mu prožma jeza... Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se... nebo se osulo zvezdama; a one zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca, pa
Zatvori oči da ništa ne bi video... I učini mu se kako priđe neko i nadenese se nada nj; neka ledena ruka uhvati ga za vrat i steže...
To osta kao u kamen urezano... Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva... Činilo mu se da neće moći živeti, da neće moći disati ako Lazar diše!...
I sad znaš šta je... eto ti!... U Jelicu kao da uđe neki bes... Ona steže obe šake u pesnice, diže ruke nada se i reče oštro: — Ja neću!... Krunija nije verovala svojim ušima. Nije mogućno da joj je kći kazala: neću.
Najedared puče pištolj. On se trže. — Ustaj! — vikao je Nogić. On skoči i pogleda nada se. — Šta je, što me budiš? — Deva te traži. — Šta će? — Da ti nešto kaže. — Jeste, ja te tražim.
Ali mu ne biva drugo! On zatrese glavom i procedi kroz zube: — Ta... dobro je... — Nada li se gostima?... Sprema li večeru?... Mladen mahnu rukom. — Šta je?!... — Ne pitaj! Sve se oči okrenuše na nj.
Surep mu izide na susret. — Šta je? — Dobro je. Tamo su kod subaše. — Svi? — Sem Lazara. — A pop? — On se nada. Pripremio je sve što treba. Surep se okrenu družini i više šapatom reče: — Polazi!
Kad se to svrši, Stanko priđe Turčinu i izvrte ga kao kakvu kladu, isto onako kao što je nekad sanjao. Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac? Zaškripa nešto u grudima Kruškinim. On zausti da rekne, ali ne može.
Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično. — Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica. — Još diše... U taj mah Stanko istrča iz hana. — Gde je, gde je? — Evo ga!
— Nemojte me mučiti... Izgoreh! Surep ništa ne odgovori, ali mu više ne dade. Zavrzan pogleda nada se: — Gospode, da lepa dana!... Ali, lov je još lepši.
Ti, Gospode, uputi mene da vršim pravdu tvoju!... i opet pogleda nada se. A zvezde trepte mirno, lenivo... On oseti nešto teško na duši.
Dučić, Jovan - PESME
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Nema je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reku, cvet i kamen. Evo jedno groblje.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje. Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata. A posle, pošto više ne može raditi zanata, da je naumio tražiti službu.
— Pa onda poče jecati. — A šta si ti uzela mene zaklinjati decom i plakati nada mnom živim? Šta sliniš za jednom drkelom? Nije on mene stekao, nego ja njega! Sutra, ako hoćeš, da kupim deset!
u kojem se njegova majka venčala, i opet, opet, i povrh svega: veselo, blago i punačko lice njegove žene, i stidljiva nada da će biti otac... i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi!
Da, ali pop ne zna od koliko se ruku može čitati ta knjiga. Dani izmiču. Mara je car sela. Svakome su puna usta. Nada da će nam ona biti kad-tad učitelj zanosila nas je sve. A ona hoda po polju. Zamišljena je — ali joj je jasno lice.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Udesili oni to sve još ranije. Pa k’o bajagi snevala da se kugla, nada se gostima, i šta ti tu još nema! Ta dok je vidim, znam je i šta misli! Gledam je k’o da je od stakla...
U samoći je mogla misliti na koga je htela, to joj niko nije mogao zabraniti! Kako je mislila da je svaka nada propala, najradije je mislila o svojoj smrti, i praštala je i ocu i materi, iako su oni mogli učiniti da ne dođe do
— A kako je, naopako, ne bi bilo?! Što kažu: čovek dok je živ, on polaže nešto na nadeždu, nada se! Ja sam se ispočetka malo k’o i boj’o, jerbo, znaš, kako je!.. To mogu tebi da kažem. Kriv sam.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
nije pravi gospodar; rad bi Persu u svoju kuću dovesti, sa svim imanjem i detetom, ali starac je tvrdoglav; no, ipak se nada da će ljubavlju zadobiti, pa mu starac ne može na put stati, te tako će najbolje biti da ona sve Ljubi u ruke preda.
— Dakle, znaš šta je u stvari? Mati kaže da ona pristaje, a nada se da će i kći pristati. Šta misliš? — Samo da je malo mlađa. No, već kad je tako, da vidimo šta će biti.
Kočijaš uđe. Milivoj, kad ugleda kočijaša, ubezekne se, ne zna šta će to da bude, ali srce mu je radosno, dobru se nada. Kočijaš mu preda pismo, pa čeka odgovor.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici. — Poznajem vašu verenicu. Nada li vam se? — Javio sam, potvrdi Jurišić i dodade: Đorđe je ostao u bateriji zdrav je.
To koleno bilo je srce jedne celine. To koleno bilo je srce jedne celine koja se nekad bila raspala, bilo je nada raspalih delova koji su hteli da budu jedno. I to jedno oni su postali kroz najveću žrtvu onoga kolena.
A posle — sunce, pa čudni neki elan srca, pa nada i blaga lica oko mene i tice i radost zavlada bezumna. Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san
Afrika
Za jedan sat počeće noć. Da smo pošli posle četvrt sata odmora, crnci bi išli rado, ali nada da će se vratiti kući ubila im je i poslednje sećanje na ono za šta su se pogodili.
U jednom trenutku se budim sa jasnim osećanjem da nekakva ogromna zver čuči nada mnom i nadnosi mi se nad lice. Samo otvorim oči, vidim da mi nekakva dugačka glava dodiruje obraz i uvo.
Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu sobu nada mnom. Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela.
Idem na potok koji nije daleko, perem se brižljivo. Uplašim masu crno–belih ptica koje produžavaju da kruže nada mnom. Gledaju ljubopitljivo kako se brijem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka. „Nadnese se nada mnom, tako, da mi dahom svojim pijanim napuni nosinu, valjda da bi nanjušio, da li sam zaspao? Pa leže ponova, i zahrka.
A prolazili su i kroz neke zaseoke, gde su psi lajali. Božič je pričao Isakoviču, kako se nada da će ga predstaviti đeneralu Montenuovo, za koga se zna da će biti carski komesar, idući put, u Karlovcima.
neposredna veza, između te, prolazne, slike ljudske delatnosti, u Rabu, i njegovog života, njegovih patnji, njegovih želja i nada. Šta je imao da dolazi, i to vidi? Ta veza bila je sasvim nehotična.
Je li video kapetan kako kučići lude i pokušavaju da svoje uze prekinu? Niko ne voli da ga vezuju. Ona se, kao mati, nada više od kapetana, nego od ćerke. Ćerke materi, sve, ne kažu.
Ni ona, kaže, tako matora, ne može prećutati da nikad u životu nije videla lepšeg, hrvatskog oficira, udovca. Nada se da će, u njenoj kući, imati lepih snova, koje će moći, sutra, da joj ispriča.
Čestnjejši Isakovič bio je opet poražen, tom razlikom, koja nastaje između naših nada i onoga što se u našem životu zbiva. Začuđen stvarnošću, koja biva sasvim drukčija, nego što je naša volja želi da bude.
u obraz, a izrazio nadu da će njihovo prijateljstvo, sklopljeno uz put, biti više nego epizoda, u njihovom životu. Nada se poseti kapetanovoj, uskoro, u Vijeni. Pavle je pri tom uhvatio pogled majorov, zrikav, pun mržnje.
Njeno bledo i lepo lice ostalo je na rastanku nepomično. Praštala se naočigled celog sveta, ceremonijalno. Ona se nada, reče, da će joj kapetan, čim svrši svoje črezvičajne poslove, doći u posetu. Da je neće zaboraviti! Lepo su putovali.
Veli, neka kapetan dođe sutra, preksutra. On se nada da će kapetana ambasadoru da predstavi. A neka sad mirno ode i prošeta po Beču! Niko ga ne sme ni prstom taći.
Reče joj da joj je ćerčica podnadula i svakako bolesna, ali daće Bog pa će svi oni izići iz tog lazareta. Neka se nada. Neka se strpe do sutra, naksutra. Glas mu je drhtao kao u nekog ženskara iako Isakovič nije bio to.
omađijan pred tom ženom, sa ćerčicom, koja je pred njim stajala, a kojoj ponovi da će izići odatle, i da treba da se nada, i da će to biti, sutra, preksutra. Ona mu onda dobaci da ne govori kano čoek bezuman, nego neka ne mahnita.
Da joj je on sad u životu jedina uteha. I nada! Svet ljubavnika – ljubavnici u zagrljaju – tako su čudnovati, da se u tom svetu, baš za vreme zagrljaja, svašta može
Teodosije - ŽITIJA
Ti sam znaš da si ti roditeljima i svima nama nada sa Bogom i uteha. Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo.
Njega kao mladoumna savetom zmije i ženom prevarivši, i slagavši ga da se nada da će biti Bog, odmah učini da bude izgnan, bednik, od drveta života i od raja ujeDno, I od Boga zbog zla.
I svi našavši se u nevolji od, straha umirahu. Jer ova nada na spasenje ostavi ih. i neka niko ne pomisli da je slučajno i bez Božje ljubavi ovakva skrb blizu smrti naišla na
Ali Bog čudesa i nada beznadežnim, kao što negda Mojcijy peče: „Što vapiješ k meni? Pruži na more ruku svoju!“ — mislim da je i ovome tako u
I želja njegova u Bogu ispuni se, i nada njegova nije bila prazna. Jer došavši do svetih i do svetih mesta, pokloni se, i vide stroge i izvanredne monahe u telu
Oko ponoći neka svetla prilika, obučena u svetle sveštene odežde sa žezlom, došavši nada me zaspala i gurajući me, reče: „Zar na mome grobu spavaš? Ustani i brzo siđi!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
„Nada nema prava ni u koga, do u Boga i u svoje ruke“, kaže narodna pesma. Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čove
Ljudi su prožeti skrušenošću i potčinjenošću, koja se svemu od vere nada i sve od vere iščekuje, i otuda slaba volja i inicijativa i oskudica smelog i jasnog pogleda na stvari i prilike.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo 10 Crn ti jezik crno podne crna nada.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Od Pere, veli, nikad neće biti dobar trgovac; on je konjušar, kartaš. Sva mu je nada u Šamiki, ali Šamika neće biti trgovac, a ko će ostati u kući, u dućanu, kao sleme?
Izbira, neće da se uda. A Pera je beda; dao mu otac jednu kuću i nešto novaca, on hoće da radi na svoju ruku. Sva je nada još u Šamiki. Šamika je već pravnik u Kašovi. Nije šala, bogatog oca sin pa jurista, kud ćeš lepšeg života!
Veliki udar; ni sva nada prema Šamiki nije mogla bolju utaložiti. Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tvrdoglavo požuteo i pozeleneo od besa i očajanja, hteo je da se nada i onda kada je već i sam video da je sve svršeno.
Sam, u kolima, vozeći se kroz noć poljanom, Aranđel Isakovič se ostavi svih tih nada i vrati samom sebi, osetivši da je uopšte trebalo ćutati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
221) g) Mladost — Mladost je ludost. (Vuk, br. 3044) — Mladost plahost. (U Dubrovniku) (Vuk, br. 3045) — Mlad se nada napredku. (Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br.
⁵⁰ Marko je strah i trepet za Turke i uopšte za sve nasilnike, on je nada i uzdanica svih nemoćnih, obespravljenih i poniženih.
102—117. ²⁰ Up. Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd 1986, s. 882; Pešić, Radmila i Nada Milošević-Đorđević, Narodna književnost, Vuk Karadžić, Beograd 1984, s. 276. ²¹ Up. Prodanović, J.
Milošević, M., „Narodne praznoverice u Kopaoničkim selima u Ibru“, GEM, 11, Beograd 1936. Milošević, Nada, „Struktura predanja i pripovedanja o proricanju sudbine pri rođenju“, Rabotata na 13 kongres na sojuzot na folkloristite
Pešić, Radmila i Nada Milošević-Đorđević, Narodna književnost, Vuk Karadžić, Beograd 1984. Pirh, O. D., Putovanje po Srbiji u godini 1829.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas nada, za groblja onih koje su carevi u neznane zemlje slali da ginu, za vojnička groblja u čas večernji, za njihovu podzemnu i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se
IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo
IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.
Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje. U ovom malom oglasu traže se i vlasnici onih adresa koje nam još stoje
Kao da je iz njih odjedanput istekla sva energija. Sada je shvatila zašto. Ne, nije to bila nada da će se izvući, da će u poslednjem času stići pomilovanje — za tako nešto nije bilo nikakvih izgleda.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali mladost hoće svoje pravo na život i na sreću: potisnuta nada pojavi se i osnaži se brzo, te Janko poče nazirati sebe u budućnosti kao vrijedna, korisna služitelja vladičina, kao
u zidu bješe izdubljena odžaklija, u kojoj goraše velika vatra; u nuglu bješe povelik orman, pun knjiga; na stijeni, nada stolom, višaše uokvirena Orfelinova „Generalnaja karta Vserosijskoj imperiji, Germaniji, Holandiji itd.
Donio ih naročit čovjek iz grada, a došle su na ime Žutkovića, kako uglavismo. Jadan Janko. On se zanago već i ne nada odgovoru, te jedva čekam da naiđe Bajica poštonoša.“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) Evo, mlad momak s venčanjem stoji u kući. (Razgleda druge karte.) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ali danas, u dane sreće, dok tiho veče miluje usnule vrbe, seti se njihovih pokliča, njihovih nada i želja, pobeda i uspeha, jer su te oni, Republiko, stvorili i svojom krvlju natopili.. ...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Uskrsla Srbija, u kojoj vlada pitomi duh i čila mišica«, sva je nada srpskohrvatskog naroda. I u svima svojim poznijim spisima on će veličati »slavno pobunjenu Srbiju«, »slobodnu Srbiju«.
I nada svim mađarskim pesnicima zavoleo je Petefija, koji je sve imao što je bilo potrebno da zagreje dušu jednog mladog čovek
dao je novo, jače, revolucionarno osećanje ljubavi prema svojoj zemlji i narodu, i retko kada su nacionalni gnev i nada imali tako jake akcente. Njegovoj poeziji smeta izvesna tvrdoća stiha i nesigurnost u jeziku.
Radičević, Branko - PESME
Skoči gore, odo na prozore: Vedro nebo nada mnom stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda,
Vedro nebo onde nada mnome, Brdo travno ovde poda mnome, Okoline oko mene mile, Da ništa se neste promenile! Ja tu stojim, oko duše
tede, mogaše me jednom Rukom svojom zadržati lednom, Ta kad ono u Vodi neuka Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi do nebesa fala, Reko onda pa ću i
muke grđe, Sve ih Srbalj opasuje tvrđe, Udara im sa strane svakoje, Ponajljuće gde je Radivoje, Tu je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki vidi e sve već propade, Ma se biju — al' zaš ne i Rade?
Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici ogranu — Srce moje, ti se bez pokoja. VII Nada mnome lisni drva svodi, dugačko im se već oteže sena; Nado moja, valjda nisi pena, Koja čezne, teke što se rodi.
Ti u grobu ležiš onde tavnom, Ukrašaj je pokrivalo travno, Nada travom jedan krstić mali, Drugo ništa, da te svetu fali. Sama narav nema ništa tuda, Da se oko zadrži od čuda.
Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada! Sunce zađe, pade tama, Aja osta sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno!
55. Nebu brzo ja pogleda gore, Kuda je ruka pokazala mile, Nada mnom ne beše sjajno more, Ne zvezda noći, niti gudbe sile, Da krene nji i sneg i mlade zore, Da sprati meni opet
Za časak koji, tako svaki s' nada — Pa degod glava ukazaće s' mlada: Sad, sad će biti — mlogi progovara, No prozor kleti nigde s' ne otvara.
Još beše tude zbora svakojaka Od brza praa i tanki pušaka, I od đuleta, topa, lubarada, Ma slaba u sve kanda beše nada, Jer uvek tu po razgovoru dugom, Raziđoše se sa čemernom tugom.
nje nestade, Nešto s' beli, sad prestade, Beli s' opet, ali sade Bi anjina i nestade, I venčića nekolika Vijući se nada njome, Kao ures, kao dika Na venčanju jađanome. No i oni s' već zgubiše, Kô da i to bi suviše.
Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Žao mi te vatrice u dolini, žao mi vikača, ali požar nada mnom sve je rujniji i širi, a i moj saputnik ohrabri se glasno rugalicom: — Umukni, ti dolje, kenjac jedan.
— Vidider kuje, nada se gostu, a ovamo, tobož, plete cura, vrag joj opleo štrik oko vrata! — gunđa pridošlica i još s druma zaslađeno
— Kako je to dobro što je čovjek bar jednom imao četrnaest godina i što mu se one, kad se tome i ne nada, ponekad vrate kao smiješna i zakašnjela dječja boljka od koje ga poduzme groznica, koja i nije baš tako bezopasna.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti. On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.
Kostić, Laza - PESME
mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka. Nada mnom se zvezde roje, namiguju zrakom bledom, zgledaju se čudnim gledom, jedna drugu pita redom: »Od kud ovde ovo dvoje?
nadanim spasom, pod stopom njenom snezi se tope, jer nad je taj greje od glave do stope, od glave do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci,
samostana, u studeni snežnoj zimnoga dana, neprestano čeka begunac lepi, nadom se greje, verom se krepi, greje je nada od glave do stope, pod stopom se njenom snegovi tope.
IV U tamnici je sužanj, okovan, u tamnici je glava naroda, u tamnici je snaga naroda, u tamnici je nada naroda, u tamnici mu sudac bogodan, u tamnici je Samson, okovan. Pa sve zbog jedne žene! Žene zar?
Pa sve zbog jedne žene! Žene zar? — U tamnici junaka sviju car, i glava, snaga, nada roda svog i božji narod i u njemu bog. U tamnici?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Svinja se uplaši pa rukne i skoči te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku, a međed pomisli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na
Svinja se uplaši pa rukne i skoči te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku, a međed pomisli da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te
Lalić, Ivan V. - PISMO
ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti, Ali učini čudo. Ovde. Sada. (18.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Iznenada primećujem da je bakuta zaspala u stolici. Uvek joj se priknjava kad se čovek tome najmanje nada. Jedanput smo je tako probudili usred sobe koja je bila puna gostiju kao oko.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sa zrenika sjakti kost. Prelazeći sunčev most u Zarožje stiže gost. U svanuće pukne glas kao nada, kao spas. Trorog vetar digne plast. Zvizne bič mu crvenkast. Visibabu, zdenac, les obuzeo čudan stres.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`? Nikoga nema da mu se vrati, a starac čeka, prolaze sati, niže se lanac
Nikoga nema da mu se vrati, a starac čeka, prolaze sati, niže se lanac dug; nada se mačku, slavnome lovcu, ribaru smjelom i moreplovcu, bješe mu vjeran drug.
Kapetan Mačak na barci lakoj za ribu pita u zemlji svakoj, vječno ga nada krijepi. Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!
Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ... Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada.
A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ... Vječno se Mačku nada ... ŠUMSKE BAJKE JEŽEVA KUĆA SLAVNI LOVAC Po šumi, širom, bez staze, puta, Ježurka
mlina, dotle, kroz gustu travu, prijaško neki, orošen sav, tiho se šulja, podignu uvo, pa istom lane oprezno: „Av! Nada mi blista, veseli tračak, baš će mi danas platiti mačak!
“ Ipak u duši ostade iskra, rodi se čežnja mlada: eh, neka zime, i neka tame, srce nam grije nada. Proleće nikad umreti neće, opet će doći sunce i cveće.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
(Šapatom: gramatik) idem po vodu. Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile. Na gradski je ulaz stao vetar sa svitkom vesti za ovaj dan.
Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE: Drugo je Agaton, a drugo ja. SIMKA: Gle, molim te! TANASIJE: Meni je to nasledstvo bila jedina nada. O toj karti mi je visila sva sudbina! TRIFUN: Ne treba nikad sve na jednu kartu secovati.
AGATON: Nisam se ni ja mislio ženiti, ali znate kako je. Ide čovek ravnim putem, ide, ide, ide, pa kad se najmanje nada, nagazi na kamen i spotakne se. Tako sam se i ja, vidite, spotakao o ovu moju Simku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Austrijanci posle poraza na Ceru beže glavnom snagom ka Drini. Ovde su samo njihova dosta jaka zaštitna odeljenja. On se nada da ćemo sada i mi stupiti u borbu da bismo ih proterali.
i mnogi će od njih izginuti sada odmah, eto tu ispred sela. Ali svaki zamišlja... nada se, a veruje da postoji Bog, i mnogi se krste. — Odmah ispred sela razvijte se u streljački stroj!
Ali svima pred očima lebdi ona opuštena glava i sve ih hrabri nada da će svaki pre ubiti svoga protivnika i time spasti sebe. Prvi napad je odbijen.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta mi se on tu ljuti... kao da ima kakvo pravo nada mnom. Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«.
I bolje!... Slatko je nadanje živu čoveku, nada mu je dragoceno blago... — Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad? prilazi ona materi i grli je nežno.
Pa ipak se svakoga časa nada dobru, nada se da će se to sve okrenuti na bolje, da će sve ići starim putem. Zato ne ode roditeljima, i ako se spremala
Pa ipak se svakoga časa nada dobru, nada se da će se to sve okrenuti na bolje, da će sve ići starim putem. Zato ne ode roditeljima, i ako se spremala dosad.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nada Milošević-Đorđević LIRSKE NARODNE PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Nada Milošević - Đorđević LIRSKE NARODNE PESME Sadržaj MITOLOŠKE I HRIŠĆANSKE PESME 2 1. 3 2. 5 3. 6 4. 7 5. 8 6.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: ...putujuće pozorište Šòpalović! JELISAVETA: Nesrećnu i čednu Amaliju igra mlada i lepa glumica, nada srpskog teatra — gospođica Sofija Subotić!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada. ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?
se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane. Nada mnom će u lišću svelom udi tvoji zasijati, mrtvi, mramorni, večni.
Dušan je bio pitomac čuvene Nikolajevske akademije, u Petrogradu, i umro je tamo, maja 17, godine 1892. Nada Paje Putnika nije se ispunila. Moj otac Toma, prekinuo je tu galeriju popova i oficira.
Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u Lirici Itake.
što joj je kula viša za jedanaest metara od kula pariskog Notrdama, a stara šest stotina godina, ljuljala se jednako nada mnom, desno‑levo, kada sam obilazio ulične fenjere da je gledam. Oči se umore od mraka, visina i vrhova, i trepere.
kad je prokletstvo naše krv i nikad nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni vera, pomaže večna nada roda mog i protiv brata i protiv zvera. Nada u majku, osvetu i krv.
nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni vera, pomaže večna nada roda mog i protiv brata i protiv zvera. Nada u majku, osvetu i krv.
“ A viču i rusko „ničevo“ – i špansko „nada“. Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Profesor metnu ruku na čelo, a Peri poče da svanjuje, pojavi se nada, on se sav pretvori u pažnju. »Sad će sigurno o Vizantiji«, — poče da misli; — »tako i biva kad se sni...
Preda mnom behu, u mesto poznatih mi palanačkih kućica, čitave gromade gorostasnih dvorova i palata. Nada mnom se čujaše neprestano neko pištanje, nalik na pisak lokomotive. Digoh glavu i još više se prenerazih.
ehe!... da me vodite. Najpre se začudih ovom pozivu i reših se da odbijem, ali mi odjednom sevnu u glavi nekakva nada... Obrtoh se oko sebe, mislim kako ću peške uz njega, a on već izjaha na vratnice.
Sadanji kapetan oženjen je, a i u godinama je, pa se i on nada da će i njemu skoro zazvoniti ono radosno »po milosti Božijoj i volji naroda..... za načelnika okruga.....
za načelnika okruga.....« a u takom slučaju Kaja se nada da će na njegovo mesto doći neki mlad, neoženjen pravnik, i onda već sigurno je kao dva i dva četiri, da bi ona odmah
doći neki mlad, neoženjen pravnik, i onda već sigurno je kao dva i dva četiri, da bi ona odmah postala kapetanica. Nada se devojka, pa šta ćete joj, a nada je glavna vrlina hrišćanska i svaki hrišćanin treba da živi u nadi, pa zašto se ne
Nada se devojka, pa šta ćete joj, a nada je glavna vrlina hrišćanska i svaki hrišćanin treba da živi u nadi, pa zašto se ne bi i ona — kao dobra hrišćanka —
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
!« Ne, onda će on druge pitati: ko su i odakle su? A nada ga neće prevariti! Jer koji je taj koji je u anteriji i sepetki došao amo, i zadržao se ovde više vremena, a da se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?” Ponekad, kad vetar svoj večni pripev zagudi, Luda mi nada za tren ispuni grudi; Pomislim: možda on srećne provodi dnevi U podrumima, uz tople, kućne cevi, Možda je, našavši
To i nije grad, već nešto mimo, pre grada, Nešto po strani, oduvek, od nekada. Izgorele su sve žudnje, presahla nada, kajanje, A ostalo je pročišćeno trajanje.
U tom je razdoblju mog, i zajedničkog života, Beograd bio grad svih gradova, svih mogućnosti i svih nada. „Tramvaji”, koje ću sročiti četiri-pet godina kasnije, mogu se uzeti kao apoteoza što ju je jedno ushićeno seljačko
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Postoji, međutim, nada da će uskoro uspeti da se spuste i do te dubine na mestu ispod koga se nalazi to plodište. Brod na površini okeana,
Paljenje se vrši pomoću jednog malog instrumenta u obliku satnog mehanizma, ali se pronalazač nada da će uskoro uspeti da aparat tako usavrši, da će se sprava za osvetljenje okidati putem radia, i to u željenom trenutku.
Postoji opravdana nada da će na taj način dubinsko fotografisanje dati dragocene podatke za rasvetljenje misterija završne faze života jegulje.
pa dakle i težina cevi, i to ne srazmerno dubini, već mnogo jače zbog sve većeg pritiska što ima da održi, to je slaba nada da će aparat moći prodreti u dubine plodišta jegulje, gde bi, kad bi mogao u njih sići, nesumnjivo doveo do brzog rešenja
Rakić, Milan - PESME
Jer tu je spas, i uteha, i nada, Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek
drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada. Sad znaš.
Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Moje pleme snom mrtvijem spava, suza moja nema roditelja, nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi plača ni molitve; u ad mi se svijet pretvorio, a svi ljudi pakleni duhovi.
Vražja sila odsvud oklopila. Da je igđe brata u svijetu da požali, kâ da bi pomogâ. Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio. Uh, što mislim, kud sam zaplivao?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A sutra, posle venčanja, sve prestaje. Više nema kome ni da se nada, ni o kome da misli, još manje da sanja. Sve što je duša volela, za čim je žednela, iako ne na javi ono bar u potaji
Pandurović, Sima - PESME
jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je skriv’o blago uspomena čednih, Nežnost žutih ruža i krinova smernih. Nada mnom i sada sija tuga jednih Očiju bisernih.
sudbe zađe Za malu humku trošnih zemnih želja, Poslednji, opšti udes kad nas snađe I nestane naših patnja i veselja, Nada mnom će, kao čar usana mednih, K’o lelujav, meki sjaj visina sfernih, Lebdeti i tada setan osmeh jednih Očiju
Ti si mi došla sa tih strana, Na presto moje mašte sela U pompi nada i đerdana I plavog cveća s bleda čela. I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka
BEZ MOTIVA O, ovih dana, kad nas slabo sluša I Bog, i nada, i razum očajan; O, ovih dana, kad se zapenuša Dubinom duše gnev skriven i tajan; Kada nas opet, kao u snu mučnom,
ALILUJA Bili smo deca, i na trošnoj klupi, U staroj porti, ispod kestenova, Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu i tužnu pesmu: Aliluja!
I videćeš da se bujne, preke, Talasaju naše moćne reke; Naše gore da hučno romore Kao nada koju srce traži U slutnjama kojih nema više; Vetar duva, proleće miriše... Naše duše naši su pejzaži.
na rastanak spremnih, Koliko je srca, nadahnuća mlada, Otišlo u more večnosti daleko Pod zracima sreće i okriljem nada: Da uzdahe naše saslušava neko!
ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti.
Proleće, puno boja, puno sjaja, Osmejaka, nada, čeznuća i snóva, Došlo za dobom splina, uzdisaja, S ticama, preko mora i bregóva.
Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.
Banalni život ovde deformis’o je rêdom Principe misli mojih, ciljeve mojih nada, Pokrio svet ideja zavesom jednom bledom, Stvorio cirkus želja, prohteva, koji vlada Ukusom duha što je pao pod
To je silazak zemlji gde mnoga krv mi lopi, Bezbroj ideja, nada, nežnosti gde mi leži; To je mistika što mi i um i srce topi I tupi ritam smrti — zaborav njen što sveži Umornu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Janko moj! šta je? što ti je čoče!“ zapita serdar, sasvijem drugim glasom, nagnuvši se nada nj. Svijeća planu. „Nije ništa, malo oslabih!“ odgovori on, malko se nasmijavši i tražeći očima. „A tražiš onoga?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kud hodio, srećan bio! Lijepi glas po svemu svijetu nosio, kako što nosi pčela po medenom cvijetu! Nada te se ne našlo junaka! Ni za kamen se zaludu ne dohvatio! Od neba mu rosjelo, te mu dobro i lijepo rodilo!
Tako ne imao sreće kao crni pauk u gori! Tako pepeo ne sijao mjesto sjemena drugoga! Tako se nebo nada me ne prolilo! Tako se ne vukao potrbušice kao zmija ljutica! Tako se ne zgrčio kao kljuvko u rešeto!
— U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore. — Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. — Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja. — Učini rđi dobro, da ti čini zlo.
— Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio.
— Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada. — Tko zlo čini, goremu se nada. — Vrag i sam sebe nije dobro učinio. — Ne boj se onog kom nisi dobro učinio.
— Gde je tanko tu se i kida. — Krpež je sirotinjska majka. — Darovna ruka sirotinjska majka. — Nada drži i cara i siromaška. — Zbog sirota sunce greje. — Ne stani siroti na skut, nećeš sebi na sreću.
— Ko dobrotu seje, ljubav žanje. O ŽELjI — Što oko ne vidi, srce ne zaželi. — Šta ko želi tome se i nada. — Nije što je, neg’ što bi se htjelo. — Kakvu ko pitu želi jesti, onakve i jufke razvija.
— Pripovijeda se da u moru ima nekakva tica, koja na ružnu vremenu pjeva (jer se nada lijepu), a na lijepu plače (jer se boji zla). Ja sam lanjski i onomlanjski!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na
Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te
Svinja se uplaši pa rukne i skoči te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli da je ona već svinju | udavila, pa ide sad na
Svinja se uplaši pa rukne i skoči te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli da je ona već svinju | udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te
Sveti Sava - SABRANA DELA
I ovo je pobeda koja pobeđuje sav svet:“ (I Jn. 4, 18-21; 5, 1-4) vera, nada, krotost, trpljenje, post, moljenje toplo sa suzama, a najpre nad svim ovim anđeoska lepota, smernoumno poslušanje i ljubav,
sazda, svetitelje u slast slušajući, jereje štujući, a prema monasima veliku smernost i ljubav imajući, beznadežnim nada, ubogim zastupnik, ništim hranitelj, nage u dom svoj uvodeći odevaše ih, sirote nahrani udovice opravda, slepim, i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu! Za mnom pustoš, preda mnom pustinja! Što mi je bilo nada, sad mi je čemer! Šta da radim s vremenom koje mi ostaje?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Oko četrdeset godina ne dvoji više; vidi da nije najpametniji bio, obače namerava i nada se da će se ispraviti, dok i starost dođe. Što ćemo sad? Ništa, na put, na put!
Stvar je bila zaisto razumno izmišljena. No, kao da je nada mnom nekakva sudbina bila koja je svim njegovim izmišljenijam smetala, a meni u onom svem što nakanjujem pomagala.
Zadugo me je zagrljena držala i nada mnom plakala. Sutradan, videći da neću nipošto više da zakašnjavam, metnula mi je u torbu nekoliko tanka beza za par
navetovati — plesti zamke navlaš — namerno navodnjenije — navodnjavanje, poplava nagraždenije — nagrada nadežda — nada nadejem — onaj koji se nečemu nada nadleži — treba naznamenovanije —— naznačavanje, namena najpače — naročito
— namerno navodnjenije — navodnjavanje, poplava nagraždenije — nagrada nadežda — nada nadejem — onaj koji se nečemu nada nadleži — treba naznamenovanije —— naznačavanje, namena najpače — naročito najrevniviji — najmarljiviji nakazanije
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
mah ušeta u baštu fra-Tetka, pa kad je bio pod drvetom, gaknu ona tica vrhu njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na glavi mala
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle je bolesničkim hodom izneo naraslu glavu napolje, u mrak. Hod mu je i doturio do svesti: opet je pobeđen. A ona nada s kojom je posle dva pokušaja treći put odlučno drmnuo bravu na očevim vratima, ta snaga se sva pretopila u strah.
u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica: možda će se Bog smilovati njemu.
Ptica peva iz njega jer se kroz granje otvara nebo, po neka zvezda, a visina beskrajna, kao njegova nada čista i pouzdana; sluge gone velika krda svinja i dželepe goveda, po svim putevima njegovo putuje, svim skelama njegovo se
Smiruje se: prilazi mu umor. Prijatan mu je. Sujeverno goni iz svesti sve što je prijatnost i nada. Bog njega nikad nije voleo. I to je greh. Opet mu se pomoli u sebi. Čuje se zakivanje dasaka.
I on je gotov, misli Andra, a jedna nada i radost zbog nje izranjaju na usne, duge i tanke, i zatežu ih u osmeh. Ovako klonulog samo ga je jedanput video iako se
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Uvek se nada da će ga sresti, ali se to ne događa: u različite sate stiču se na uglu Zmaj– Jovine i Jovanove. Kao i za života,
Zmaj od Noćaja, u stvari, nema pojma kud su izmakle te decenije, vrti čibukčicu i nada se da su žitelji ove ulice, koji su morali da čuju za Zmaja od Noćaja, ipak čuli nešto i o Stojanu Čupiću.
Stojan se ipak nadao. Vojvoda koji se nada nije bila samo uloga koju je za sebe odabrao, u taj čas, iako je bila i uloga.
spušta niz padinu prema Čukur-česmi, Dobrača posmatra nebo u kojem počinje da treperi pramenje rasvetljenih praznina i nada se da će tu, kod česme, zateći Kona. Zašto baš njega?
Svetlosti su bile otvorene i Anastasijević je odjednom osetio da ga možda baš ovde čeka iskustvo kojem se nada. Ispunjen nemirom kao unutarnjom drhtavom košuljicom, gledao je, pod velikim nebom, taj grad.
Tako je trajao taj mukli sukob a ljudi bliski Gospodar-Jevremu ponekad su imali utisak kako se on nada da će ce Anastasijević, još mlad a lud od smelosti, ipak izgubiti na nekom od mnogih svojih putovanja. Međutim, nije.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gde si, danče mio? Gde si, sunce ogrejano? Gde si dosad bio? Ta sinoć se tebi mlada Baš zacelo nada'! Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno!
“ J. Jovanović 3maj XXVIII Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo.
“ J. Jovanović 3maj XXVIII Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!
Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.
“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te! Ni otkuda nema mi odjeka... Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?.
moja sreća, Ljubav moja opevana; U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa vrhunca mojih nada. Ali ko bi danas smeo Sećati se sretnih dana! Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana!
groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom
Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen. Néma je nada mnom širina nebeska, Mrak zasipa šumu, reke, cvet, i kamen. Eno jedno groblje.
Ja zamišljam sada: K'o jelova šuma nada mnom se niše, Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše, I nad travom lebdi...
Na mom krilu započeta Tužna pesma stoji; S belog lista gledaju me Crni jadi moji. Nada mnom se vetrić nag'o, Pa u strofu viri - „Veselije!“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M.
Vranče! ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.
Ja ne zaplakah nad prošlošću čednom Vrelo je suza presahlo u meni; Pred budućnošću tamnom, nedoglednom, Ustaše seni nada potreveni'!... -------------------- Vetar me hladni do kostiju probi Na toplom suncu vedrog letnjeg dana. ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A kada će se vratiti?“ „To niko ne zna, pa ni sam Platon. Opraštajući se sa svojim učenicima, reče im da se nada da će za godinu dve opet doći kući“. „Za godinu dve...„, reče razmišljajući Aristoteles. „To mi nije krivo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znači li: da ću olako preboleti onu smrt... ono je tuđa smrt... Ne tuđa, ono je moja sopstvena smrt, i kraj mojih nada i planova i kombinacija. I zašto bih ja sad natrag u zemlju?...
znak koji mi sad govori o izgledu na povratak u zemlju neprijatan mi je, i na radost ovih oko mene, koju izaziva njihova nada na skoro viđenje sa svojima, gledam ja sad sa izvesne zlobne strane...
da je sve u bolu što je čovek sazdan da naslućuje ljubav, koju život ne pruža; što čovek veruje u tu ljubav, što se u nju nada, što je nazire nekako a ne može da je dohvati, da je živi.
A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako sve do pred veče kad je žurno ušao onaj isti debeli civilni policajac, pozvao ga da
jasno osećao kako struji, kako se provlači, kako kroz zemlju, kroz travu, kroz tamnjan, prodire do mene, pa se upija i nada mnom vlada, ona snažna, tajanstvena i neodoljiva misao njegovog mrtvog mozga.
Bože, zar je to, dakle to je vitlo? Na mene više nisu obraćali pažnje. A oko mene bilo je puno cveća i nada mnom su pevale tice.
Malaksao umesto srećan, on se uplaši umesto da se nada. I s nemirnim, zbunjenim očima, osušenih usta, on odgovori brzo, rasejano: — Da, vrlo lepo, imaš pravo, vrlo je lepo.
evo, i to ću ti priznati, a to osetih ovoga časa: glavnu snagu da ti pišem daje mi, pored sve moje odlučnosti, neka nada, da ipak ni ovoga puta neću pristupiti delu za koje se spremam baš zato što ti pišem.
da nisam onde gde je moje pravo mesto, da sve više postajem rastrojen, pobrkan i zbunjen i da mi ostaje još jedina nada: da se oženim što je moguće pre i živim, posle toga, po svojoj volji. Samo što ovo poslednje nije nimalo lako bilo.
pomislih: da bi se na tom balu mogao upoznati sa ženom čije su oči čudnom snagom zadržavale dalje rušenje mojih nada.
mrtve tišine, jedne od najsvečanijih noći koju je ljubav mogla da doživi, zadrhtaše najedanput pa se kao neki talasi nada mnom pronesoše glasovi sa nekoliko obližnjih džamija, osvetljenih malim, pravilno poređanim lampionima, okruženih crnim
Pregledali su mu doktori ženu, pa su kazali najgore od svega: da je operacija jedini spas, sve što ostaje, poslednja nada.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
došli po me, izveli me iz sobe na nečujnim bijelim kolicima, provezli kroz prazne zvonke hodnike i ugurali u lift. Nada mnom su drhtale čelične žice dok je staklena kutija s mojim tijelom klizila naviše uz tananu zuku.
Kad bi dadilja vrteći nada mnom glavom uskliknula: „Ih! ovo vam dijete čuje kako trava raste!“, sav bih se iznutra ozario od zadovoljstva, poput
Gledao sam odozdo njene jasne i smirene oči nadnesene nada mnom. Povrh njene glave isprepletalo se mrko granje lovora sa svijetlijim granjem oleandra u cvatu na pozadini
Đordano Bruno, najstariji od muške djece, u koga je Egidio polagao mnogo nada (a mislim da su u njegovom protestnom imenu imali nekog udjela i bradati liberali iz djedove blagovaonice), izrastao
I već se gubi nada. Ali onda se pojavi tačkica svijetla: trapamo, basamo, za njom, ne mareći što obijamo stopala i što udaramo čelom, o
Čovjek je, prije svega drugoga, i nada sve drugo, bijednik! — pomislio bih u tim časovima; svaki čovjek bezizuzetno, pa i oni najgori i najtvrđi.
Ali neka se u svojim odnosima s njom dalje od toga nikako ne upušta! U svome vlastitom interesu! A čemu da se nada od budućnosti? Nekom boljitku? Možda?
(Tek sam kasnije spoznao da se to što leži u onom ipak zove nada, „slijepa nada“, čovjekova moć iluzije, ili naprosto: čovjek.
(Tek sam kasnije spoznao da se to što leži u onom ipak zove nada, „slijepa nada“, čovjekova moć iluzije, ili naprosto: čovjek.
To je jasno! — Time je hipoteza o samoubistvu opet potisnuta u drugi plan. Za časak je zaljeskala nada da će u jednom anonimnom lešu biti identificiran nestali.
Stajao sam iza vrata i susprezao dah. Liznula je nada u neočekivan, nevjerovatan, gotovo nemoguć posjet. Glas je promakao dalje.
Sad ne promiču više dani nego sedmice. A još nešto kasnije, mjeseci. Bolesnik se nada da ti mjeseci protječu u prilog ozdravljenju, ne u prilog bolesti. I u toj neizvjesnosti ide se prema nekom ishodu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
pred sobom neku nejasnu nadu, obuzima ga neka svetla milina, i ono u trenucima liči na srca ljudska: htelo bi da se nada, da ljubi, da prašta; neka svetla neodređena vera u dobro obuzima i njega...
Stanku je ostavio kod oca joj i dozvao lekara da je pregleda i leči. Lekar se nada da će preboleti. Kapetana očekivahu drugi nepovoljni glasovi.
ali mu u duši ostade još neka nejasna nada, i on se dohvati nje slepo, grozničavo, bez razmišljanja, i ako mu je neki unutrašnji glas govorio da je sad sve svršeno i
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.
Kao dragan dragoj posle mnogih dana. VIOLINA U trenucima kada tako klone I bol i nada, i mladost i cveće, Kad strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje
samo pleni Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada, Prolazna i lepa, k'o cvet dragoceni, Kao presto snova, kao život nada.
Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene.
Nebo ćuti, zemlja ćuti, mir svud vlada; Sve je nemo, tiho, večno, nigde glasa; Sve beskrajno, nedogledno, kao nada, A čobanče voda nosi bez talasa. Od iskoni, od vekova se postoji.
Pred tobom u tami budućnost se vila, Nejasna i mutna kao nada ljudi, Ali smrt u sebi i ona je krila, Smrt koja se javlja, tek na groblju budi.
UMRLI DANI UTOPLjENE DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.
iz snova, Melodije i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.
Mada sreća nema svoje lice, Njezin izgled osenčava nada, A njoj čovek ne meri granice, Pravi prostor tek u njemu vlada.
PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini? Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije?
UTEHA Misao se gubi, nestaje i tone U dolini plača, gde se nada kupa, Gde stradanja žive, gde se suze rone I gde točak patnji klopara i lupa.
K'o duga nebom posle mnoge kiše, I moja nada pojavi se tada Nad ljubavlju mi, i lagano briše Duboki očaj i tragove jada.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bio je iznenađen i verovao je da se dogodilo čudo. Moja majka je verovala u čuda i govorila je učitelju da nada mnom bdi duh sv. Save. Jednog dana je učitelju rekla, u mom prisustvu, da je u snu videla kako je sv.
refren, mada teška srca, i ja prihvatio: ”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne vidimo ponovo.
Iz tih izvora doći će snaga i nada za veća dostignuća.” Delimičan odgovor Tindala na ove izjave bio je sledeći: Velika bi bila stvar za ovu zemlju
Kada čujemo reč induktivnost, prva stvar koja nam nada na pamet je kalem sa gvozdenim jezgrom namotan žicom. Prema tome, ako induktivnost povećava efikasnost prenosa
Ta nada krila se u mom srcu kada sam se iskrcao u Kasl Gardenu. Danas mi je nauka odgovorila da zvezde dolaze k meni.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uneke zamukne. Parobrod se polako obrtao, rekao bi opet će da pristane. Taj zakretaj teši je, — još se nada. Uprla je u nj očima, kao da će ga opčiniti. Naposletku mašina žešće zaklopota i s njim na pučinu zaokrenu. Zagazi naglo.
Ali jednoga dana nada da će vidjeti svoju kuću sine im u duši kao nigda dosle. Uzeše ih po drugi put na ispit, a ovoga puta učini im se da
iščekuju zoru i, tek što se probude, gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi i dan im naviješta. Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora.
No on se ne svrće. A devojka sama stoji kod prozora i gleda kroza nj na ulicu u tuđi svijet, i ničemu se već ne nada; tuga je trga, a iz nje se ispoljuje živa čežnja za zasjenutim gradom. Samo da joj se povratiti otkuda je došla.
A on se nada nj nadnio, kao da razumije vječiti šum i kao da je oduvijeke tu, na toj hridi. I ne misli već ni na selo ni na sebe.
Nadvisiše bakru za puru i nadviruju se nada nju i slušaju kako u njoj vari i iz nje vrca. Ali, kad je trebalo zamešati puru mešačem, osetiše i deca i Ilija da nema
Kako se novi hram diže, onako Ilijin život opada. Lekar se ne nada boljemu, pregoreo ga, pa mu majci poručiše da mu se nađe u ljutoj nevolji.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pisano je, po svemu sudeći, da bi se dala nada i pružila uteha nemilosrdno proganjanim i zlostavljanim hrišćanima u vreme Neronove i Domicijanove vladavine, što znači
čas, ili čas astralne ekstaze, može se uzeti kao završetak jedne pesničke vizije: Jednom jedinom linijom poteklo je, nada mnom, sve što se zbivalo, To gustozračna reka neumitno otiče beskraju [...].
jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboka zanosna linija, I senka linije poda mnom još zanosnija [...].
sobom imamo pomno sačinjen, čini se savršen jezički vez, u kome se manje obrazlaže, a uglavnom se oblikuje uverenje i nada da se upravo u poetskome tvorenju – nasuprot svim rušilačkim silama koje svako vreme nosi – može i mora da postigne
poletnih i u poletu svome ipak suspregnutih iskaza iz starih i najstarijih naših tekstova; iz njih govori i strah i nada čovekova, ali u ličnome životnom drhatu koji su reči ponele rezonira celo jedno kulturnoistorijsko iskustvo (ono se i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
devojačkim bujnim čulnim nagonima; zatim od dubokih želja pretkanih u snovne slike, i noćne i dnevne; pa od mutnih nada, kojima je čas davala maha, čas ih potiskivala, sve u prepletu sa svojom gordom, hadžijskom samosvešću; najzad i od one
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa. Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne turče, no još svoju dedu šalju u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Savlada je usred jada. Svom gorčinom kroz svet ide, Nosi svoje neizvide, Ume živet’ i bez nada. S uzdisajem nije tako, Iz grudi se otme lako, Težeć’ nebu, svojoj kući.
I galebi hrle gnezdu još za vida — Gnezda su im u pukotu stena, hrida. Tiho plovi brodić mali po pučini I nada se vedroj noći, mesečini. I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga.
Strah im šapće šta te žrtve vrede. Danas vrve, vence ti noseći, I najmanji ka’no i najveći Iz nizina (gde se samo nada) I s visina (gde se samo vlada), Mnogi verno, Neki licemerno, Mnogim’ hora, Nekima se mora.
Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva. Oživela, vaskrsnula Srpska sloga lepa Omladina... nada naša... Ona se ne cepa. Oživelo mladih snaga Bratsko drugovanje; U starijim poštuje se Što je za štovanje.
ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te voli spas; Što se zdravljem tvojim vraća Nova zraka stara nada I u stare i u mlade, U sve, u sve nas.
Miljković, Branko - PESME
Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svlada tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe.
Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O
Svuda u svetu užasna ljubav vlada. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada Oblaci puni ptica i budućeg bilja. ORFEJ U PODZEMLjU M. P. Ne osvrći se. Velika se tajna iza tebe odigrava.
BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije (!
III Ovaj konkretni Anđeo, osvetljen sam sobom iznutra, da je u pustinji rekao bi: šta će mi nada ako ne da sačuvam ovu pustinju. Da siđe sa zida, rekao bi: ovo je predeo koji produžuje ljubav. 1957.
To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu Cveta treznog čije ime posta nada. O anđele blagi uprkos svojoj moći, Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noći, Kako se zbi divno da biće ti
ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o seljenju praha Naša je nada očajna i plaha Naš pakao poče pesmom labudovom.
Gde je uteha za ono što znamo Nada bez onoga koji se nada, san Bez onoga što sanja, svet bez seni! Je li to ljubav što se iz srca tamnog U vatru premešta
Gde je uteha za ono što znamo Nada bez onoga koji se nada, san Bez onoga što sanja, svet bez seni! Je li to ljubav što se iz srca tamnog U vatru premešta iz vatre u dan Ljubav
čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti.
što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s visoka čela Slepac zna kraći put do zore I predeli nepokretni kao nada Sriču svoje ime na njegovoj usni PRIJATELjU PESNIKU Tanasiju Mladenoviću Srećan ko ispisujući pesme i posvete Izbegne
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za jedan sat počeće noć. Da smo pošli posle četvrt sata odmora, crnci bi išli rado, ali nada da će se vratiti kući ubila im je i poslednje sećanje na ono za šta su se pogodili.
U jednom trenutku se budim sa jasnim osećanjem da nekakva ogromna zver čuči nada mnom i nadnosi mi se nad lice. Samo otvorim oči, vidim da mi nekakva dugačka glava dodiruje obraz i uvo.
Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu sobu nada mnom. Pošto se izvučem iz ćebadi, iznenađeno gledam vuneni kostim za kupanje koji mi je preko odela.
Idem na potok koji nije daleko, perem se brižljivo. Uplašim masu crno–belih ptica koje produžavaju da kruže nada mnom. Gledaju ljubopitljivo kako se brijem.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Da li ćemo se mi moći da održimo do pozne jeseni, kao što se Černjajev nada? — to je veliko pitanje — a odgovor na njega skriva budućnost! IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god.
ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba, pa
Topovi takođe slabo rade. Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.
»Najveća nada i želja Visoke Porte je to, što u bunu, koju neki rđavi i zli ljudi učiniše zbog svoju korist, da ne bi postradali
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu? Tice, cveće, sunce drugamo te zovu; Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada, Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada! Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali — Veru su i ljubav sobom Zatrpali.
Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada. A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo.
LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada. Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me.
II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo.
II Bolna leži, a nas vara nada: Ozdraviće, ozdraviće mlada! Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!
Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te!
Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada;
Svakom sjaje jedna zvezda Kroz tamninu gorkih jada, Svakog teši ova zvezda — A zar za me nema nada!? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana!
? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana! Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera
Neka pada nad i vera, To mi ljubav, ne savlada — Ja te ljubim, prazna senko, I bez vere i bez nada! XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete.
U njojzi je odziv raja Na usklike žića mlada, Sa najvišeg negda visa, Sa vrhunca mojih nada. Ali ko bi danas smeo Sećati me srećnih dana — Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Na to smo već navikli. Onda nanovo legnem. San me hvata... Najednom se nada mnom stvori neka gužva. Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije. — Otkud ova zmija?
Najzad su me spustili. Čujem žagor ljudi. Neki se nadnose nada mnom i zagledaju me. Slušam kako spominju moje ime. Jedva sam razaznao da su ti ljudi naši četnici, koji su se sada
Požurio sam da bih se dočepao nekog zaklona. Peo sam se na sve veću visinu i horizont se nada mnom širio. Blizu sam vrha. Hteo bih da se okrenem i vidim kako izgleda pozadina sa ovoga mesta.
— Siđite ovuda. Jedva sam se provukao i počeh silaziti kao u neki lagum. Nada mnom u visini ostala je uska traka neba. Pri dnu naiđoh na debela hrastova vrata.
Ali se oni ipak nadaju i veruju da ćemo se vratiti, pošto su „deca Vera i Nada u odličnom zdravlju“... Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
s pjesnom mojom, dosta za krat prvi, Ovako ću zadjeti joj mreža mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce mi se nada, Neće proći ni pet dana da se mnom oblada; Da pitoma tako bude, da ju svirjel mami, I kol'ko god jogunastoj uzbude se
Svaki otčić to je dužan, ko se na nju nada. Pročno želi da se spase i već ne postrada. Ovako se negda, braćo, pust iz Vavilona U, pradjednja pozdn' Izrailj
Pri sastanku tajno stenjem, Pri rastanku plačem, ginem, venem. Drugi koj' u ljubvi strada, On se dobrom koncu nada; Al' ja ljubim bez Nadežde, Dragu moju drugi sojuz veže.
U snu čudesnim okolne mi planine sinuše zrakom; Lišće s’ uzvijaše duvanjem s istoka sunca na zapad; Nada mnom dva se ukazaše trepteća sjajnošću lica.
skipter nosi, Kad pošten čovek nevino ne strada Nit’ paklena mu zavist vrednost kosi, Al’ dobrodetelj kad se mzdi nada, Pa ucviljena gorke suze rosi, — Ah’ onda! — to ju teši, to je znato Da kovano jošt lepše sjaje zlato.
Bojić, Milutin - PESME
A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana. Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam željan krvi iz tvog vrata!
Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.
U klancima sam a vazduh me davi, A sneg nada mnom svoju vonju slaže, Jer sunca nema da glečer otkravi; O, zalud sunca moje oči traže!
U klancima sam i reč moja trne I moja vera i ponos se gasi; Nada mnom lete oblačine crne. Sram teški pada na još mlade vlasi.
XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni mlada, Ali još svesna svega što se zbilo.
lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna. Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković KRATKA ISTORIJA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI „Antologija srpske
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Pavle Ivić, Radmila Marinković, Nada Milošević-Đorđević, Jovan Deretić, Novica Petković Kratka istorija srpske književnosti KNjIŽEVNI JEZIK KAO INSTRUMENT
ijekavica 12 Moderni književni jezik 14 SREDNjEVEKOVNA KNjIŽEVNOST (AUTOR RADMILA MARINKOVIĆ) 1 NARODNA KNjIŽEVNOST (AUTOR NADA MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ) 10 Lirika 18 Prozni oblici 20 KNjIŽEVNOST 18. I 19.
NARODNA KNjIŽEVNOST (AUTOR NADA MILOŠEVIĆ-ĐORĐEVIĆ) Srpska usmena književnost nastala je, uz nasleđe koje je morala doneti iz stare slovenske
Jakšić, Đura - PESME
Vidiš ono stenje što se nebu penje? To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca:
Izmučene stare grudi Da povrediš, da pozlediš? „Ja te ljubim!...“ tvrdiš, mlada, Puna jada, puna nada — Ali ljubav sedom starcu Veruj, dušo, teško pada...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Tri noći bila gužva i vreva po varoši. On na život i smrt nagađa da li su Srbi ili Turci... Pa kada čuje da nada svu grmljavu odjekne huka kakvog silnog topa, on kao da je raspoznavao, uveren je bio da je to srpski top i, pošto je
Ćipiko, Ivo - Pauci
Najevši se i napivši se, Ilija, Ždrale i Krilo priđu k bolesniku. Ždrale nagne se nada nj i s glave mu odgrnu kabanicu.
Naoči bio bi rekao, Rade se već zamomčio; iako nema još pune snage, napredovaće: primiče svaki dan, a „ko se nada, nije gladan”, veli se. Ali se cura prevari. Prve noći Rade je se nije dodirnuo; stidljiv, odmicaše se od nje.
Dug je dan, stići će i kući. Sjeti se kobile: biće žedna. A sada mu je kobila draga kao oči u glavi: ždrijebna je. Nada se, ždrijebe će se u oca umetnuti, a otac je carski hat, najljući i najkršniji što može biti!
Danju obilazi polje i livadu osobito zamišljen, na livadi zastajkuje... Pokošena je, a nada se obilatoj otavi i, čini mu se da čuje ciku kosa i gleda mjesečinom obasjane svoje kosače, kako ispred njih cvijetni
Nožem poče gladiti neizrađenu držalicu od sjekire, pa nije Mašu opazio, već kada je nada nj došla. Začudio se, jer je neko vrijeme što je ne viđa.
Sada je ulica, s malim, prazna, i već se u nju suton uvlači. Rade besvjesno pogleda nada se da vidi gdje je sunce, ali ko da ga odavde ugleda, između ovih visokih kuća?
— Oprosti, dragi kolego, ali ipak, za postići pošteni cilj trebaju poštena sredstva... Moral treba da caruje nada svim i svugdje... — Moral? — prekida ga Ilijin odvjetnik. — Jedna lijepa riječ!
—i uzevši knjigu u ruke donese je Radi pred oči. — Ne znam ja u tu knjigu ništa! — veli Rade sagnuvši se nada nju, pa, pogledavši gazdu, zastidi se. —Gdje je to? Ne znam ja ništa, već kako ti uradiš...
Mače se i osjeti kao da ga je neko silom otrgao od toga mjesta. Kada je pogledao nada se u borovik, upozna na progalici Mariju. Kako se je žurila niza strminu, pred njom kotrljalo se sitnije kamenje.
— Sad me manje svrbi... Stojte dobro! — i htjede da krene. Nu, pogdedavši nada se, spazi kozu navrh kamena, nad ponorom. — Kš, kš!
Mladić što se s njome dugo gledao pošao je u Ameriku, pa je odande pisao njoj i ocu da se u njega ne nada, te je pozdravlja i vraća joj slobodu. Djevojka naslaže robu, ispravi se i pogleda ga u oči.
Sine mu najednom u pameti: „Ko zna hoće li doći?” I ta sumnja ga mori i uznemiruje. A noć prolazi... Čeka i nada se. — Nije moguće, doći će! — reče u noć.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Makarije Gospode, kakvom li si to tankom nadom obdario ljudsko pleme. Nada u nama treperi kao slabašni žižak, gotov da utrne na najmanji dašak vetra, a opet ima snage da se zapali i u oluji, u
Litica jeste strma, ali vešti penjači mogu je savladati. U gluvo doba noći, onda kad se niko ne nada, poslaće dvojicu svojih najhrabrijih i najveštijih ljudi da u rasekline na stenema uglavljuju klinove od drenovog drveta.
i obojci okačeni o paroške rogače, zemljana lica, natuštene veđe i oklembešeni brkovi, zloslutna predviđanja i krhka nada, duga, preduga noć između rastrzanog dremeža i otupele budnosti, pa opet, pa ipak, između svega toga raste bajka,
Ponovo u meni vaskrsava slabašna, mutna nada, da će njoj to stvarno poći za rukom. Doguraće ga do ivice i naglo ga ćušnuti dole u vodu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor tvoj. 1885.
Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja. Tako umorni putnik po ravni peščanoj bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A sunce
Gde su pitoma stada? (SUVA, KRŽLjAVA KRUŠKA...) Suva, kržljava kruška, kô crna ogromna ruka, Sumorno nada mnom stoji.
I sva ona grupa, što tumara sada, Raduje se nešto i nečem se nada. Svak za sebe radi, svi za sebe žive, Samo se za propast uzajamno krive. 9.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad se ta nada nije ispunila, poklonio je zdanije svom otečestvu a ovo ga predalo Velikoj školi, kasnijem Univerzitetu.
Kada smo zauzeli sedišta, on nam izjavljuje da je Muzeumu osobita čast što nas vidi kao svoje goste; a nada se da ćemo se i mi ovde dobro osećati i upoznati sa njegovim ustanovama, naukama i naučnicima.
Često puta mu je, doduše, izgledalo da treba samo ruku da ispruži pa da ubere zreo plod svoga truda, ali se ta nada izjalovila. Prolazila je godina, za godinom, a on ne stiže do cilja. Ali ga to ne obeshrabri.
Zato se ono obratilo na profesora Brika i kod njega se uverilo da sam ja, zaista, čovek kakav mu je potreban. A ono se nada da ću i ja u delokrugu preduzeća naći široko polje za moje sposobnosti.
Ta poslednja nada bila je brzo razorena. Ne našavši Vegenera u srednjoj stanici, pošla je pomoćna ekspedicija, vodeći sa sobom spasene
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Oko njega, dike moje Čista traka od tri boje, Traka vere, milja, nada, Da će sloga svud da vlada! Šta je Srpstvo? Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni što se sija, Biserče sam
Od pelena gorka Dobio sam jada, Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi
Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!
Stanković, Borisav - TAŠANA
drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada mnom, u koju sam, onako mali, zbog njenog večitog zelenila i magle, uvek sa strahom poglédao, da će biti već malo gola,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Snažna devojka, stub kuće, umna daleko nada svoju okolinu, ona odjedared uze osobita prava, zauze stav, i poče nekako da administrira stvari i ljude.
je bilo da joj je neko napunio glavu velikim nadama za malog Hansa, i pokazao joj pravac koji vodi u ostvarenje tih nada.
— Ali, Nano, baš se doktor Mirko juče zabrinuo, i kazao mi neka dođe i taj za srce. — To vas dvoje preuzeste vlast nada mnom. Hajd, hajd, ustaću ja valjda. — Julica zajeca iz sveg srca... — Ustani, Nano! — Julice!
Čujem da vrlo marljivo učite grčki. — Učim, ali kao dopunu uz istoriju. Vi znate, ja volim istoriju nada sve, jer volim nauku o ljudima. I grčki jezik učim tako i zato.
profesori, ispraćaju maturante s jezom i strahovanjem, jer znaju, iz rođenog iskustva, šta sve može da bude od onih „nada”... Šta? Pogledaj, Branko kolegijum, i dosta znaš...
U kući Brankovoj praznik. Divan, čisto duhovni praznik, kakav zasija u siromašnim kućama kad i tamo zađe nada. Drugovi larmaju. Vladimir Ribarić drži govor. Pavle i Milan grle Branka.
I tu se dobro osećam. Volim svoju varošicu, i volim sve vas, i tebe nada sve, ali veliki svet me vuče. U njemu sam se razgranao, pa je prirodno da me vuče.
Da, dugo se čovek nada: ponekad se prevarim, i mislim, eto sad je tu! ili ću napredovati kao i drugi ljudi, ili će doći željena konačna
a prijateljima poručila da želi da se ni za časak ne udaljuje od svoje neočekivane sreće, sem kad ide u crkvu, gde će se nada se, viđati i sa svojim starim znancima. Iz crkve, iako joj je bila sasvim blizu, kući žuri polutrčeći.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tako, na primer, kad seka Juca kod svog švalera uživa sladost poljubaca, ne nada se i čisto se začudi videći da je najedanput multiplikaciju dokučila i da dividirati mora; tako i naš Roman, koji nije
nekoga, starati se oko nečega, pokazivati naročito interesovanje NAVALICE — vredno; hotimično, namerno NADEŽDA — nada NAMALAN — naslikan NASTOJAŠČI — sadašnji NEVJEŽESTVO — neznanje NEDOSTIŽICA — nedostatak, manjak NEDOUMJENIJE —
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
nad tornjevima Zasadio sam očev štap U glinu na obali Da meću vrbama prolista Krenuo sam ka velikoj kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
zadocnjenje od sedam dana, koje me je sprečilo da se rodim kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da na sedam dana posle moje smrti moj loz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali sada, pred bolnim saznanjem da većina naroda ostaje, oduševljenje se gasilo, duh je malaksavao, nada umirala i poneki, neodlučni, skretali su sa puta. Niko ih više nije video.
— Hoćemo li dobiti pismeno naređenje? — prekide ćutanje kapetan Staniša, kao da se nada ne bi li se ovo strašno rešenje izmenilo. — Dobićete... Gospodo, naš narod veli: „Dogovor kuću gradi.
Mlatili su ih ranije za neki izgubljeni kaišić, sada, evo, svojim vlastitim rukama treba da unište oružje. I poslednja nada je uništena. Ma i robovi bili, predaće se oni sa oružjem, kao vojnici.
A sem toga, iza nas se nalazila naša teritorija, rođena gruda. Sa nama je bio narod. Nas je onda okrepljivala nada da ćemo se nekim pukim slučajem izvući iz bezizlaznog položaja.
Ljudi i životinje su u punom naponu, gotovo na izmaku snage. Još nas jedino zadržava nada da ćemo se sad, naskoro, izvući iz ovoga pakla.
Voz je krenuo, a sa njima zajedno i ono klube. Hteo bih da ga izbegnem, da ga razbijem jednom... Nada mnom je stajala nečija glava i osetih kako mi nešto hladno i prijatno prelazi preko lica...
Petrović, Rastko - PESME
Vidim božanstvo, spojen sam s njim, u ekstazi sam. Otkrovenje je nada mnom. Počevši da pišem ovakve pesme, pevam ih ne iz kritike na život, već nađoh čitavo blago životnih zanosa i
II Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa, Pogledam dole, i beskrajnih svetlih izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom, dok
Tada se prene ona i smešeći se gleda kroz bol, Spusti mi ruke na lice i utopi me u san; Nada mnom širi se osmeh njen i tmura plačna dol; Lijući teške suze tražim je kroz njen stan.
Jednom jedinom linijom poteklo je, nada mnom, sve što je bivalo, To gusto-zračna reka neumitno otiče beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se
jade nit spas: Iz dana u dan prebijam bezmerne prostore, Plavilo odmakne odjednom providne svoje zastore; Samo nada mnom ona duboko zanosna linija, I senka linije poda mnom sve zanosnija, Kao da smo se hteli poštopoto jedno drugom
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
je Kapljica mučena sumnjom je li Cvet čuo njene reči, ili je ostao dole bez snage da se odbrani, bez mogućnosti da se nada. Uzalud su joj druge kapljice govorile da to nije ni važno: zemlja je puna cveća! Uzalud je to i samoj sebi govorila.
Šantić, Aleksa - PESME
Tvoj zlatni pohod i ubogu godi, I vidi Boga u časima ovim; Nada mnom samo mrak studeni brodi, I dušu bije nemirima novim.
1912. NERETVA Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune Zelenih lepeza i prvog zarutka; Pripilo se sunce i u lisne krune Kao da bi htjelo
I bi mi kô da me pokri S beharom široka grana: Nada mnom ti si bila Sva topla i nasmijana... Iz tvoga osmjeha slatka I žarka kô smiraj sam Po meni bijele ruže Ko
Od sreće ja bijah umro, A ti, u ljepoti svoj, Nada mnom sama si stala, Kô divni spomenik moj... No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila...
Kad na tvoja nedra panem, Raj nada mnom počne sjati; No kad rečeš: ''Ja te ljubim!'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô tvoj lik drag,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!“ Što su rekli, tako mu se steklo.
oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale radi. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje, uzidaše dori do pojasa.
Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na majdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!“ Što su rekli, tako mu se steklo.
bih se sa Šarcem rastao — kad sam prošô zemlju i gradove, i obišô istok do zapada, ta od Šarca boljeg konja nema, nit’ nada mnom boljega junaka! Ne mislim se sa Šarcem rastati Dok je moje na ramenu glave“.
dana kako zida pokraj crkve kule, a u kule nabavlja džebanu i po mraku topove privlači; vidiš, joldaš, da se nečem nada! Pak ćem onda zaći kroz nahije, te isjeći sve srpske kmetove. Kako bi nam raja dodijala?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali on se ne ljuti na sudbinu: snosi je mirno i nada se da će opet biti što je bio, a zasad se teši time što je ispekao ovaj svoj sadašnji zanat. A šta mu i treba više?
Vrativši se kući, stari Zamfir je poverio domaćici razgovor s Manom i nije krio da se nada da ga je Mane razumeo, i da će koliko sutra ili prekosutra stvar svršena biti.
I ona obeća Zoni da će učiniti sve kod sina i da se nada da će je Mane poslušati i da ona neće dugo plakati... Idući kući, Jevda je razmišljala o tome.