Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Vrlo mladom, gospodinu Volgemut, koji ju je bio zatekao samu, pri presvlačenju. To je bio namirisan, nadodoljen, oficir, nežan i zaljubljen, ali uplašen. Ona se dugo branila.
Bio je tog dana, nadodoljen, u oficirskom redengotu, kao da je Kostjurin, sav u srebrnim dugmadima, a visokim, austrijskim čizmama. I u trikornu.
Rakič je bio došao po njega, paradan, sav u srebru. U kolima, napolju, dočekao ga je Miškovič, nadodoljen. Rakič, koga Isakovič nije znao dobro, a ni trpeo, bio je mlad, lepuškast čovek, crne kose, crnih brčića, sa uvojcima
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
moći da im čini ono što on hoće, već je sa njima, i bez njih, morao da se vrti, po volji drugih, kao neki čekrk na vetru? Nadodoljen i glavat, ovako, zar nije pripadao drugome, a ne toj ženi, ni toj deci što su za njim plakala; drugome, što je trebao
dočekavši ih sjajno, Princeza Mati Karla Evgenija Virtemberškog, Vuku Isakoviču, dok je on stajao pred njom, ukrućen, nadodoljen svojim plavim trakama, ogromnim, belim rukavicama što su mu dopirale do lakata, crvenim čakširama što su mu visile