Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
posla, doušnik kanur — namotan konac karli — brižan kastile — namerno katil — krvni neprijatelj kačkin — nagizdan, tvrdoglav čovek, ugursuz kmetovati — savetovati koj go — koga kojasiti se — javiti se, pozdraviti konđa — ženska
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali, tog dana, kao da se i kir Anastas beše promenio. Isakovič se bio pojavio, namirisan, nagizdan, za put, ali snužden, jako.
Trifun dođe, ali sav drukčiji. Imao je novu uniformu na sebi, a bio je ispeglan, čist, nagizdan, namirisan, a namirisani mu behu i brci. Oseća se, kaže, deset godina mlađi! Ni nalik na onog bivšeg, matorog, čoveka.
svoju milu Serviju, neće više nikada videti svoj Cer i svoju Crnu Baru, nego će šetati, kako Višnjevski reče, odeven, nagizdan, dobro plaćen, u serbskom „gusarskom“ polku, u Petersburgu.
Petar je i sad, na putu, bio sav plav, srebrn, nagizdan, a dočekao je Pavla radosno. Skočio je i grlio ga, kroz smeh: „Kud se skitaš, dugonjo? Kud nas dovede? Gde si, ludaijo?
Nije ni Višnjevski dvogub! Nisam ni ja ditence!“ Njen muž, svež, nagizdan, sav u srebru i kićankama, tako rano, obilazio je, dotle, kola, i dovikivao je, kroz smeh, Đurđu, da je našao jednu
A nije bio više ljubomoran na Pavla, ali ga nije ni poštovao. Spremao se, i tog dana, da se u štapskvarteri pojavi, nagizdan, sav u srebru, a vikao je to jutro i na Đurđa i na Pavla: šta kukaju? Lepo je u Kijevu!
Bio je sav nagizdan i bio se podmladio. Na licu mu nije bilo, ni traga, neke mržnje, na Pavla. Bio je, krvnički, izbrijan.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Palo mu nešto tako odjedared na pamet da se presvuče; i on se nagizdio kao da je prvi dan Uskrsa, i nagizdan tako udari sokacima, pa, naravno, i Zoninim sokakom.