Jakšić, Đura - PROZA
“ Ja, vid’te, sa mojim društvom ne smem naglas baš ništa prozboriti; oni ne smeju od mene čuti ni jedne reči, ni sloga, ni miga — ako čuju, zlo! Zort!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Spazi popa i Vuju gde žurno hitaju kući, pa pljesnu rukama i reče gotovo naglas: — Naopako! Šta je ono sad? Pogleda još bolje, jer čisto ne veruje svojim očima da je Vuja u ritama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mi potrčasmo njoj pod ikonu i svi klekosmo, a Đokica klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i, siroče, čita naglas onu polovinu Očenaša što je već bio naučio. Onda se opet krsti i ljubi mater u ruku, pa opet gleda u nju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— prekide je jetko gđa Sida videći kud cilja gđa Persa. — Te još kako čita ona, pa sve naglas! — Ako ste tako strasne čitateljke — umeša se obazrivi Pera, obrativ se Melaniji — mogu vas poslužiti zaista lepim
Češće su i čitali ponešto. Jula čita, a máma radi kraj nje i ćuti kad ona u sebi čita; ili je sluša kad Jula čita naglas.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
”? - pogledala je zaglavlje i potpis, a onda počela da čita pismo naglas. To mi je ujedno bio i najmučniji deo posla, to čitanje pisama, mislim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„Stigao glas“ — govorilo se. Presamićene i podbrađene zastajale bi kad vide vojnika i kukale naglas: „Sine... Rano majčina... Ko mi te uze!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MAJCEN: Ko ovde postavlja pitanja, ti ili ja? SOFIJA: Zar ovde ne sme naglas ni da se razmišlja? MAJCEN: U prijavi kaže i da koristite lažna imena! SOFIJA: Lažna imena!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tamo puno đaka, dece iz nižih škola i mladića iz viših. Jedni šetkaju tamo-amo i čitaju naglas svaki svoj predmet: ko istoriju, ko hemiju, ko veronauku, i tako dale.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Razvedri mu se liče zadovoljstvom i iznese hartiju, ali umesto govora iznosi račun koji je malopre dobio i stane ga naglas čitati.) Braćo! Četrdeset i dva litra vina... (Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVRŠI PISMO I ČITA GA NAGLAS PRED SVIJEMA (CRNOGORCIMA I TURCIMA) KNEZ ROGAN Eto pismo, pa sad put za uši! Dajte mu ga da se razgovori.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
čovjek, e nju nikakve brige ne more, a opet žao mu je buditi, jer vidješe da je umorna, pak se vrnu da leže, rekavši naglas: „E fala Bogu!“ „Tata!“ šapnu nečiji glas. Bješe to Stana, koja je ležala podalje od majke, pa ga čula. „Tata!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
koske, brišu masne prste o tapacirung, čačkaju zube noktima, šibicama, pričaju gde idu, od čega boluju, čitaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere temperaturu, pokazuju rezove od raznih operacija...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem oblaku sa svojom sumnjom, a ovaj se naglas nasmeja: — Naravno da postoji! — oblak samilosno dotače dečakov obraz.
Mučilo ga je sunce, mučila kiša, mučila škola, igra, jelo. Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao. — Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju?
Zapamti to i ostavi me na miru! Od njenih reči talas se zgrči i potamne od tuge, a stena se naglas nasmeja. Taj smeh trže ga kao udarac preko lica. — Pa i pokoriću te!
Od užasa princ zaneme, a izaslanik se naglas nasmeja. »O kakvom domu princ priča?« On odlučno pođe ka princu, ali u istom času crvena žaba na prinčevom dlanu poče
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On donese iz svoje kuće to delo i poče naglas da čita njegova najvažnija mesta. Kako je svet postepeno postao kad su se uskovitlani atomi okupili u mrtva i živa tela
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Dosta je za ručak, — reče naglas, omota tunju oko trstike, uzme ribu i uputi se ka smokvi gdje je hranu ostavio. Polako, kao ima vremena, prikupi
pogled zaustavi na silesiju mravi što pred njim za poslom žure se, vukući za sobom teška bremena, uozbiljivši se reče naglas: —Baš su lakomi i drpe se kao i ljudi, kao da neće nikada poginuti!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ta tema je mucavost, koju ja neprestano savlađujem uz pomoć jednog veštački sazdanog jezika (moram izjedno da govorim naglas dok u ustima držim kamičke53); otuda i potiče usiljenost; kao i potreba da se dosegne unutarnja tišina”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz jednoga ugla dopire glas, kao vapaj: — Nepodnošljivo! Zašuštale su slamarice. Revnosni potporučnici skaču i svi naglas protestuju. Uzrujan žagor ispunio je paviljon, a kroz ono brujanje začu se glas kapetana „Fikusa“: — U strelce!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uvek švrlja, nešto šuška, čisti, pribira kamenje i parčad ćeramida palih, prebačenih sa susednih zidova, uvek naglas gunđajući, sama sebi govoreći, kao svađajući se, zbog tog sa strane i, kako se njoj činilo, namerno ubačenog kamenja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— javi se ženi... — Eto, sad ni nje ni! Kad se bog slavi, nikad ih nй! Najposlije poklekoše pred slikom. Najamnica naglas otpoče moliti „Gospinu krunicu“; drugi odgovarahu, a tako se je svako veče pred večeru molilo.
— Neka s vama pođe i Jure! — opazi naglas susjed. — Nije potreba, — odgovori Ivo, pozdravi i iziđe iz kuće. U hodu do župnikova stana razmišljaše što će reći
Jedno dijete nosilo je visok križ, iza njega koračao je župnik, pjevajući naglas. Četiri čovjeka nosili su, na ramenu drveni, crni lijes. Za njim hodalo je nešto ženskih i sila dječurlije.
Mati i kćer stajahu još uvijek kod ognjišta... Stari Ante, svlačeći se, naglas domoli i zadnju „Zdravu Mariju” i primiri se. Jure pođe k ognjištu i sjede do Jelke.
S njima je rodbina, prijatelji i ostarjeli im otac i majka. Ugroženi mišlju hoće li svoju djecu ikada vidjeti, naglas jecaju, a i druga čeljad suznih je očiju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
diže i premešta, stigne i u baštici nešto da uradi, a ako se uveče sve smiri, zapali u svojoj sobici petrolejku, čita naglas pesmarice i pesme iz stare svoje čitanke.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika Polje kao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
* 9 Takva su deca prava napast u roditeljskoj kući, jer uče latinski naglas; iz dana u dan i iz noći u noć, i to mesecima, mesecima, mesecima, tako da, hteli ne hteli, svi po kući nauče latinski.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi tako, a ja ću videti kako ću... Do viđenja! Posle dva časa Dušan je u šatoru ađutanta puka čitao naglas sledeći odgovor veterinarov: Na traženje komandanta puka, čast mi je podneti sledeći odgovor: Prvo.
Sutradan bilo je najteže. Sunce pripeklo. U nekih se temperatura popela do 40 stepeni. Ima ih koji jauču naglas i iz šatora se razlegalo: „Jaoj, doktore, gde si da te sad vidim!“ Trećeg dana osetili smo se bolje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta to od njega hoćeš? — Da mi vrati moje lide! — reče Drvoseča, a starac se naglas nasmeja i reče da čovek jedino sam sebi može vratiti lice. — Nisi ga dovoljno dugo tražio! — reče starac.
— Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja! — Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče. Gosti su u čudu trljali oči.
— Mladić je stajao uspravniji od jablana, a onda se naglas nasmeja. — Da se nisi od sopstvene želje uplašila? — upita, a Zlatokosa postade belja u licu od breze na koju se
— Sada si deo mora! — setno prošaputa reka Belutku, gubeći se u modroj, slanoj vodi, ali se mališan naglas nasmeja. — Sada si ti deo mora! — reče. — Ja sam bio i ostajem Belutak!
— Obećali smo da ne pucamo u ptice! — podseti ga jedan domaćin, ali mladić se naglas nasmeja i podiže pušku uvis. Zviznu metak, ču se krik pogođene ptice i iznenadni, oštri zvuk crkvenog zvona.
— reče i hitnu kotlić u kantu za otpatke. — Tačno tu ti je i mesto! — podrugnu se stolica bez naslona, a kasa se naglas nasmeja. — Nikad se ne zna! Zapamtite: nikad se ne zna! — reče šešir ukrašen paunovim perom.
Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti će biti, neka zaboravi na Zvezdu, neka na nešto drugo misli...