Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj deda zvao se Stevan, njegov otac Petko, a njegov — Stanoje, koji je negda bio knez u valjevskoj nahiji. Kad sam bio jošt mali, pričala mi je moja baba Manda, da su se naši stari doselili od crnogorske granice iz Birča.
nahije, i bio je u Sovljaku prota, pa je zaostao u Sremu, a i sad mu je familija u Sovljaku, Đikići, od prvi̓ familija u nahiji bili su, a i sad su dobri. Ja se Povratim iz Srema kući u Brankovinu 1793.
Nemci otišli, a Turci jošt svoje sudove ne postavili, to moj otac počne suditi kao knez ili obrlajtnant, i svud je po nahiji odio, i narod mu se dobro povinovao.
Tek posle godine dana postave Turci svoje sudove po kasabama, i tako u Valjevu je bio muselim i kadija, a on u nahiji knez kao i pre nemačkog rata.
No treba i to znati da u valjevskoj nahiji mešćemski̓ glava nije više bilo upisani̓ nego samo 750. Tako su knezovi posle nemačkog rata kazali prvom veziru, i
) Nji̓ četvorica podele sav pašaluk, svakome po tri nahije; oni pak sva sela u nahiji podele svojim momcima, koji su se zvali male age.
Moj otac jedva umoli Hadži-bega te povrati petnaest kesa, a oni̓ drugi̓ petnaest razreže po nahiji te Aganliji dade, i tako spase Tu srpsku vojsku od očevidne propasti i pogibeli, i povrate se svojim kućama.
u ratu austrijskom protivu Turaka vojevali, i hoće sve da iseku. Kazao sam kako su već isekli knezove u valjevskoj nahiji i u drugim nahijama knezove i glavnije ljude; „koje po̓vatati mogoše — isekoše; mi mlađi ustrašeni od smrti u šume
Polje na skupštinu i dogovor: koji će poći na Vračar, koji li će ostati oko nahije straže čuvati, i da ostavimo ko će u nahiji u odsustviju našem tišinu nabljudavati.
u srebro okovani, koje on na sve starešine sorazmerno podeli, a Milenku ostavi više od 10 hiljada ovaca, koje su se u nahiji arnautske na ̓rani zastale, da Milenko, uzevši sebi tal, drugo po vojsci podeli. (To je bilo između 16. i 20.
Pita nas najpre za imena i gde se koji rodio; kažemo: da sam ja u Srbiji, u valjevskoj nahiji, u Brankovini selu; Protić u Požarevcu; Teodor u Cesariji u Rumi; Čardaklija, zaboravio sam gde za se kaza, negde,
Ja sam onaj pismeni odgovor sačuvao, i kad smo, 1805. leto, Srpski Sovet ustanovili, najpre u manastiru Voljavči, nahiji rudničkoj, a posle premestili zbog nedostatka ̓rane nama i konjma u monastir Bogovađu u valjevskoj, pa kad smo uzeli
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
On samo cvrkne, pa ostavi na sebi rupu, koja naliči više na onu kulu od srpskih glava u niškoj nahiji u staroj Srbiji i na ona u Africi, na ostrvu Serbi od španskih glava, nego na običnu rupu. — O, vi'te, molimo vas!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Onda hodi. I odvojiše se od družine. Nogić mu ispriča tada sve potanko o ustanku u Šumadiji i valjevskoj nahiji; reče mu kako se i prvi ljudi u Mačvi, kao trgovac Čupić iz Noćaja, prota Smiljanić iz Belotića, Katić iz Glogovca,
Puška je pukla u Šumadiji, upravo prva je pukla u valjevskoj nahiji... Ona je odjeknula i počela pribirati oko sebe čoveka po čoveka. I diglo se sve — samo Mačva ćuti...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Tako su se razvile najtešnje veze između bratstava u Katunskoj nahiji, koja su se prva počela pokoravati jednom starešini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pomami (toga i toga) za mnom!“¹⁸ U visočkoj nahiji da bi momak „pobudalio“ za devojkom, pomeša se mleko od majke i kćeri koje istovrsmeno doje decu.
U visočkoj nahiji ženi koja nema dece, a želi da ih ima, preporučuje se da pojede zečje sirište. U porečju Drima i Radike, žena koja
Ponegde, u visočkoj nahiji, misle, ako trudnica nešto ukrade, da će se njenom detetu kao posledica, osim belega, pojaviti i druge mane, da će biti
). U primorskoj nahiji, kada porodilja prvi put izađe iz kuće, ona treba „da okrene pogled na more ili rijeku, da bude obilate hrane u
U primorskoj nahiji, u vodu se stavlja zlatni ili srebrni prsten, da bi dete bilo „čisto kao zlato ili srebro“.⁴⁷ Voda od kupanja prosipa se
Slično se veruje i u Srbiji i Bosni.¹⁷ Zabranjeno je malo dete udariti metlom. U visočkoj nahiji kažu da „ne valja muško (dete) udariti metlom: jedni kažu da neće rasti, a drugi da će ga zamesti zverad“.
Đ., isto, s. 120. ¹⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 121. ¹⁹ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, knj. LXI, Beograd 1949, s. 189. ²⁰ Dragičević, T., „Gatke bosanske mlađarije“, GZM, knj. 19, Sarajevo 1907.
LIV, SKA, Beograd 1939, s. 525. ²⁷ Jovović, M., „Iz Bara i barske okolice u Primorskoj nahiji“, ZNŽOJS, knj. I, Zagreb 1896, s. 102. ²⁸ Radenković, Lj., isto s. 25. ²⁹ Radenković, Lj., isto, s. 5.
Đ., Život Srba seljaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 190; Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, LXI, Beograd 1949, s. 147; Gajić, M., S Lepenice na Radiku, GHČ, 21, Beograd 1901, s. 89; Vukanović, T.
94. ²¹ Jovović, L., „Crnogorski prilozi iz Gluhog Dola u Crmničkoj nahiji“, ZNŽOJS, I, Zagreb 1896, s. 66. ²² Paunović, P.
189. ³³ Miodragović, J., isto, s. 40. ³⁴ Jovićević L., „Crnogorski prilozi iz Gluhog Dola u Crmničkoj nahiji“, ZNŽOJS, 1, JAZU, Zagreb 1896, s. 64. ³⁵ Vrčević, V., „Narodno sujevjerije“, Srbadija, sv. 111—6, Beč 1876—1877, s.
5, 1894. s. 146. ⁸⁴ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, Beograd 1949, s. 147. ⁸⁵ Lovretić, J., „Otok“, ZNŽOJS, sv. 2, JAZU, Zagreb 1897, s. 414.
Matavulj, Simo - USKOK
Priče o njemu raziđoše se po cijeloj Boci i po najbližoj crnogorskoj nahiji, Katunskoj. Tvrdilo se da je pukovnik glavom caru odgovoran za plemenitog osuđenika, a da nesrećni mladi čovjek
Pred gradom knez uzjaha na svoga ostarjelog, ali još držećeg Putalja čuvenog po Katunskoj nahiji i po Primorju, koga stari ban bješe počeo jahati prve godine devetnaestoga soljeća i koji mu dobro posluži za vrijeme
— Jednom njeko pohara njeku samohranu, staru udovicu. To je bilo u Riječkoj nahiji. Vladika prokune lupeža rekavši: „Dabogdâ se ogubao i lijeka ne našao, dok ne vrati ukradeno i ne prida još tri oke
Oni koji su se krenuli izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj nahiji, drugi u Bajicama, u donjem kraju, razumije se oni koji se nijesu bili s njima! — Bog te čuo! — reče vladika.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To se kadgod događa u Katunskoj nahiji i o Vidovu dne. Serdar im je onijem pogledom očito kazao e bi želio da se i odmah odmaknu, jer — po prilici — željaše
Pejo, pa onaj starac, počeše i oni da pričaju sve o zlim vremenima i slabim ljetinama u Katunskoj nahiji. E, bi rekao ti se ljudi sastali toga radi, da sastave ljetopis o tome.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Vinova) loza. U Visočkoj nahiji o Đurđevdanu »žene narezuju vinovu lozu i hvataju sok, koji upotrebljavaju u čaranju za stoku« (SEZ, 61, 1949, 135); u
Stravna trava (glechoma hederaceum) i strašnik (ceterach offіcіnarum). U Visočkoj nahiji s. t. (»lozica s okruglim listom«), upotrebljava se pri bajanju protiv strave (protiv posledica pretrpljenog straha).
džamija, starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast i svaka voćka »sem koja se osušila« (SEZ, 61, 200), i ko bi takvu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ide Ivo dvoru Popovima, pa kmetove semberske doziva: „Ne bojte se ropstva od Kulina!“ Ode Ivan po svojoj nahiji turskoj vojsci tain da sastavlja.
Filip Višnjić, takođe pesnik prvog reda, rodio se 1767. godine u Bosni, u selu Međašima (u zvorničkoj nahiji). Prešao je „u Srbiju 1809. godine, kad se srpska vojska onoga leta ispreko Drine natrag vratila i posle toga do 1813.
Palalija je Stevan Andrejević. knez iz sela Begaljice u nahiji gročanskoj, pogubljen od Turaka u početku 1804. Stanoje iz Zeoka — Stanoje Milovanović, pogubljen po zapovesti dahija.
Adži-Melentije, ahrimandrit manastira Rače (na Drini), rođen u bosanskom selu Birču (u nahiji srebrničkoj), išao je u Jerusalim 1794. i na povratku dobio u Carigradu odobrenje da opravi manastir Raču.
Sibinjanin Janko Janković Stojan — v. uvod, III, 7 Janja — mesto na levoj obali Drine (u nekadašnjoj zvorničkoj nahiji) Janja crkva — neodređena crkva Janjina planina — izmišljena planina janjičar — v.