Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!... Eno preklane, pamtiš i ti, Marjane, i ti, Manojlo, a i ti, oče Stevo, gde po Dračiću pobi sve tuča..
Zar ne vidite, da se ovo propade? Nije nama vajde ni od prote ni od litije, nego de da iskopamo mi ono nahoče iz našeg sela!...
! — I ne pitaj, bome!... Ovaj nesretni Simica p onaj pijani Marjan, uzeo ih đavo u svoju ruku, otišli da iskopaju nahoče. Vesela Julka ostala sama samcata — Dok, veli, ništa ti bog ne dade...
nekako slučajno — te kapetan sazna od Đoše ko je sinoć bio u meoničkoj mehani, šta se govorilo i ko je iskopao nahoče. Kapetan samo vrti glavom, pa se čudi: »O, gledaj ti njih, molim te!... Čekaj ti, naučiću ja njih pameti!...
Sutradan osvanulo je nahoče opet na svom prvašnjem mestu. Već svuda po selu govore kako je preksinoć bio tutanj, zveka i rzanje oko Simičine kuće, i
i tutnjavi oko Simičine kuće; kašto samo na kakoj pijanci uveče, pored ostalih priča o vampirima, pomenuće se i to. Nahoče je na mestu. Kapetan nije oderao Simicu. Grad nije nikom ništa pobio; gotovo ga nije ni bilo toga leta...
da si ti živ i zdrav, gospodine — poče Simica povrativ se malo od smeha — ja sam ga našao još ono jutro kad sam vratio nahoče na mesto. — Još ono jutro! — uzviknu kapetan i pljesne se rukom. — Ih, ja grdne bruke pisati toliko!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da tepa, samilosti!