Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i unutrašnjom nagradom prolazim u mislima sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.
Afrika
Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa moga puta. Provlačeći se tako između koliba nailazim na čitav skup staraca posedalih po asurama u nekom uskom dvorištu. Jedva pokazuju da me primećuju.
sa zapaljenom lampom kroz potpunu pomrčinu, srećući ljude i žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dolazite iz Pankorbe? — Ne, idem u Pankorbu. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši.
— Hteo bi da vam pruži ruku, ali se ne vidi, — kaže ono isto devojče. Nailazim prvo na jedno toplo, žensko koleno, zatim na njeno rame i tek onda susrećem pruženu ruku; jednu pa drugu. — Dobro veče!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ginu kao stoka i niko ih ne žali; pa se još komandanti ponose brojem mrtvih. Predosećam da sada nailazim među drugi svet, častan i uzvišen, ali koji živi u večitome paklu. Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U uniformi izgužvanoj bivšeg oficira, i tražim prenoćište. Gde god zapitam, nailazim na grupe napudrovanih rumunskih oficira, sa francuskim kapama. Prenoćišta su skupa.
Mir nad kršem maglovit je i pust. Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno. Po rukama mi pada večernja vlaga, ovde na „kraju sveta“.
U nekom ludom zanosu, čim odem u tuđinu, jednako nailazim na bića koja milujem, i jednako govorim da je sve u vezi. A čim se, u zoru, probudim, i otvorim prozor, nad ovim
Možda se raduju da su u kukuruzima, kao da su u svom zavičaju. Kola nas posle voze dalje, prašnim putem. Nailazim na četiri koca, povezana žicom. Kažu: tri srbijanska vojnika, kraj puta u Ipsos. U plićaku mora stoji jedna crkvica.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žene i devojke koje se, kao u raju, odevaju samo u lišće, nestale su sa moga puta. Provlačeći se tako između koliba nailazim na čitav skup staraca posedalih po asurama u nekom uskom dvorištu. Jedva pokazuju da me primećuju.
sa zapaljenom lampom kroz potpunu pomrčinu, srećući ljude i žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Krčeći sebi puta kroz taj šiprag, nailazim u njemu na još koju plemenitu ružu, lafrans ili maršalnil, i njihov otmeni dah vaskrsava u mojoj duši celo moje zlatno
Ja ne volim razmišljati o onome o čemu ne mogu dobiti pozitivna odgovora, jer u mojoj nauci nailazim na više problema nego što ih mogu uzeti u posao - ali ovoga puta udario sam malo u stranu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ovoga Crnogorca Đuru, pa i mene, koji nailazim iz beloga sveta, da ga uznemirim u domaćem miru njegovu. Mangal je zračio, i odblesak se odbijao iz oka staroga