Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac i mati imali su osim mene jošt pet sinova: Nikolu, Petra, Grigorija, Dimitrija i najmlađega Simu, koji je u Ćesariji učio vojenu akademiju i bio kadet, a posle sa ćesarskom vojskom išao u Italiju (on je 1813.
Radičević, Branko - PESME
Pa ajd' napred, po dola, po gora, I stigasmo Radu blizu dvora. Tu mu nađem brata najmlađega De ogleda konjica svojega. Odma junak onamo poita, Pa ga brzo ovako zapita: „Kaž' za brata, ti momče krilato, Da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Putujući tako stanu se dogovarati dva starija brata, kako bi uzeli vodu od svoga najmlađega brata da se ocu umile kao da su je oni našli, i dogovore se ovako: da podmite njegove momke da izliju vodu u njihove
Eto brat naš najmlađi neka daje najpre svoju vodu pa ćemo onda mi svoju. Momci odmah izliju vodu iz suda brata najmlađega i dadu caru da se okupa. On se okupa i ništa mu ne pomože, pa reče drugoj dvojici: — Dajte vi da vidim šta vi imate.
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo. Pa uzme najmlađega brata n pođe s njim preko polja pa ga zapita: — A šta bi ti hteo?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad si rasla, na što si gledala? Il’ si rasla na bor gledajući, Il’ na jelu tanku ponositu, Il’ na moga brata najmlađega? — Oj junače, moje jarko sunce!
— Oj junače, moje jarko sunce! Nit’ sam rasla na bor gledajući, Ni na jelu tanku ponositu, Nit’ na tvoga brata najmlađega; Već sam mlada prema tebi rasla. 157. Čuješ devojko, čuješ lepoto!
249. Zarekoh se, zatekoh se, Da ne ljubim mlada vojna; Bog mi dade najmlađega, Najmlađega, najluđega. Opremih ga za kozama, Kad u veče veče bilo, Sve su koze doma došle, Moga draga jadna nema.
249. Zarekoh se, zatekoh se, Da ne ljubim mlada vojna; Bog mi dade najmlađega, Najmlađega, najluđega. Opremih ga za kozama, Kad u veče veče bilo, Sve su koze doma došle, Moga draga jadna nema.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
” Po tom oni pođu sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem jednako ružiti najmlađega i smejati mu se, pa ga najposle oteraju od sebe, te on udari drugim putem moleći se Bogu da mu da dobru sreću.
Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.” Pa uzme najmlađega brata i pođe s njim preko polja pa ga zapita: „A šta bi ti hteo?
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađega carevića: „Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, | divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao?
i nikako da je nađu; najposle nagaze na nekaku bunarinu, kad tamo — u bunarini jedna velika žaba, i kod žabe strela najmlađega careva sina.
bolje jave caru kako su našli strelu, a car, kad čuje, odmah dovede devojke iz ona dva grada za dva starija sina, a za najmlađega donese onu žabu, pa ih venča i učini veliko veselje.
Kad bude vreme, svedu mladence, starija dva brata svedu s njihovim devojkama, a najmlađega sa žabom. Pošto ih svedu, ali iz one žabe iziđe krasna devojka, što je nigde u carstvu nema, samo žablja koža ostane na
zlobiti carica najmlađoj snasi svojoj, pa kako otide u dvor, odmah reče caru: „Ja ne ću s tobom hleba jesti, ako toga najmlađega sina ne isteraš iz dvora.“ Car je stane blažiti, i jedva je malo umiri.
Onda carica kako otide kući, odmah na cara: „Ili on iz dvora, ili ja.“ Kad car vidi da se nema kud ni kamo, dozove najmlađega sina, pa mu reče: „Sinko! ja čujem da se ti hvališ da možeš jednim rupnjakom proje sto bravaca nahraniti.
Onaj svinjar posle otide svojim putem. Posle nekog vremena opet car dozove najmlađega svojeg sina, pa mu reče: „Ja čujem, gde se ti hvališ da možeš napojiti sto volova jednim kablom vode.
Onaj govedar posle otide sam svojim putem. Posle nekoga vremena opet dozove car najmlađega sina, pa mu reče: „Ja čujem da se ti hvališ da možeš dovesti gvozdena čoveka.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
On je s takovim userdijem o meni ovom kupcu besedio, da čovek obešta ne samo za svoga najmlađega od sedam sinova plaćati mi, no saviše u svojem domu u sadu i u gradu, dok sam god u Hiju, kvartir i trapezu davati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali se Bakonja ne ponese, no sutradan opet zamijeni najmlađega đaka pred sobom, u nižim rabotama, kao i dotle, te je zvonio budionicu, meo crkvu, raspremao stričeve ćelije, i
Bilo je već deset časova. Bakonja zamoli Bonu da mu da jednoga đaka koji bi ga proveo po varoši. Bone odredi najmlađega i oni pođoše. Bješe, valjda, dvije-tri godine mlađi od Bakonje, sitan, oštroumna lika. Zvao se Šimeta.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čuvši staričin savet, majka se pomiri sa sudbinom. Danima je čekala, letela da uhvati što veću i deblju ribu za najmlađega sina, i nadala se. Ptić je sve gladno gutao, ali nije rastao. — Ništa od tebe! — govorila su mu braća.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.
Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.
Kad oni iziđu pred cara, car zapita najmlađega carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao?
Krakov, Stanislav - KRILA
Glasalo se. Major je rekao da se ovoga puta neće početi od najmlađega. Već se trn puta ponovilo: — Na smrt. Danović je pljunuo u stranu, lupio štapom o cokulu, i rekao: ”ne, za redovan
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
govorio: — Ovaj mi je mudrica, njega ću u profesore, — ukazujući na najstarijega — ovoga drugoga ću u trgovce, a ovoga najmlađega, đidu, ću u oficire!