Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Išao je tako po svijetu a vrijeme je prolazilo, dok se najpošlje ne pogodi kod jednoga bogata čovjeka da mu ovce čuva. Često ga je žalost snalazila ali se on čuvaše da ne svira kad je
— ne bi li ga time prestravio; vojnik ni abera, no samo sviri, đekad pijucne i srdito ispod očiju pogleda nepoznatoga. Najpošlje nepoznati dođe preda nj i reče mu: — Ko si ti? Šta radiš o'đe?
Magaretu ili je bio tovar težak, šta li, ele neće da ide. Seljak gura, ono neće; on udri, ono neće pa neće! E, najpošlje, on što će, te komad kreča te magaretu pod rep. Kreč opeče magare te ono u trk, a siromah seljak trči da se slomije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nije imala čemu da se čudi; vidjela je istu ovakvu čeljad i kule i po drugim gradovima na koje je u putu nalegla. Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se njoj činilo, cijela
Pomnjivo zagleda oko noge da se otkuda ne nazre kraj novčića. Neko najpošlje zovne. On polako vuče nogu natrag i veli mirno: „Stani, moje je!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nema snage da ih prati, a oni zamakoše prisjenkom zažganih lampi. Dugo je tako stajao. Najpošlje se mače i s nategom dotetura do svoje kuće. Kada se je probudio, bijaše objutrilo.