Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MARKOVIĆ A s česa se to malo svadiste? Ko najprvi smuti na sastanku? KNEZ JANKO Kâ iz ruge to bi u početku. Vuk Mandušić i Vuk Mićunović započeše s Hamzom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče onaj što bješe najprvi ušao, okošt čovjek, sredovječan, crnijeh velikijeh brka. „Ti lijepo znaš što si ti nama, naša perjanica i naša dika, a
S tim Primorcima bilo je pet-šest Vladičinih perjanika. Sad počeše pridolaziti i drugi. Iz Katunske nahije, najprvi dođoše Njeguši, pa: Čevljani, Cuce i Bjelice, Zagarčanin jedan i jedan Ćeklić.
kuće“, reče, obrativši se serdarima Savu Plamencu i Petru Đuraškoviću, „ako ćemo po gospostvu, trebalo je onda da najprvi uljegnete; ako ćemo po bogastvu, trebalo je... da mi date nekoliko žutaca, e vi se plješnjave, ne ostali vam pusti!
U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena. Najprvi iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče
“ „A šta brate da čujem!“ „Snijevah e nas četir Ozrinića idemo iz duge, a za nama nose nosila. Ja iđah najprvi, bez oružja, u crvenoj košulji...“ Petar ga prekide, turivši ga u rame a oči uprijevši pro njega. I Mišan glednu.
Dijete je bilo zlovoljno i tužno. U mrak dođoše brastvenici iz grada. Serdar sa ženom i snahom stigoše najprvi. Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše. Vidar se za nekoliko protezao i zjehao pa najzad leže i on.
Silna jara probudi sve zvanice redom. Najprvi se diže Cuca. „Ovome je dogorjelo!“ reče Spasoje, smijući se. „Njemu je, kan’da, koža najmekša!“ prihvati Marko.
Za njima opet nekoliko ljudi na konjima. Glavari, a pred njima braća Vladičina Savo i Marko, pristupiše najprvi pa mu pomogoše da siđe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Kakav kamen? pita je bog. A ona reče: — Kad sam došla najprvi put, pošla sam da te pitam šta ću raditi, a soldat mi nije dao yići, nego mi reče da si ti njega ovdje postavio da samo
Drugi odma reče: — I moj će odma. Treći nastavi: — Vala, ako se vaša dva slome, i moj će čisto. Zovne dakle najprvi svojega i naredi mu, a ovi odma ni pet ni šest no s one litice strmoglavice baci se i sav u komade; pa tako i drugi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
On je »junak sa svačijem: ama na ranu, ama na kojugod bolju hoćeš s. najprvi ide« (ZNŽOJS, 11, 270). Naročito jaku snagu ima s.