Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ništa nije bio zaboravio. Milujući ćerčicu, naredi da se vozi lagano, i kao neki ostareo medved, sav nakinđuren, poče u kolima pred detetom da skače i mumla i igra.
svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.
Najposle, kad je ušao, oni se preneraziše. Lice mu je bilo tamno i sivo kao pepeo. Nakinđuren, sav u plavim, svilenim trakama i ešarpama, i on pod klobukom, zakićenim belim perom i srebrnim kićankama, činjaše se
Pojavivši se pred kapijom, u svom čudnom odelu, nakinđuren i namirisan, brojeći svoje brojanice, dok se oko njega tiskala i gurala sirotinja, Aranđel Isakovič oseti i sam da tako
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vojska da kliče sedome gospodaru a narod zida po pepelu i garu nakinđuren dvor i visoki zid? Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.