Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
nestane džebane a Turci juriše, te su se sve puškama kijački tukli i noževima sekli, dok mnoštvo Turaka nadvlada i ̓nako izranjavane pobiju i iseku. A moj stric Jakov s nekoliko više ranjeni̓ nego zdravi̓ izbavi se.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hm! — učini Tiosav poluglasno — ima neki đavo. — Ne viče se 'nako uzalud! — dodade Vitomir. — Ih, ih! — učini ćir Trpko, pa stade šuškati po sobi dok nađe pare; odbroji im prema
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— smeje se Nića. — Pa ako me dobro podmažu i podmite, možda ih neću izdati i prikazati, kako mi je i ’nako mala pláća sprama velike brige i glavobolje i sekiracije moje! — S drage volje, Nićo! E, fala, fala.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako su ga ubili, u vrbaku, na Tamišu, i kako je Trifun doveo tu mladu udovicu u kuću. I njega je, kaže, obuzelo, nako ludilo, kao i njegovu Kumru. Začudo, Pavle se, brzo, promenio.
Matavulj, Simo - USKOK
— Valaj, zgodniji i od Krcuna, a njegova rasta i skoposti — reče Markiša. — Nako što je plav! Oko principa zavrže se mala prepirka, jer Krcun, Pero, pristav, Anđe, Gorde i one tri pretržnice tvrđahu
No ovoga puta nije bilo velike pogibije, jer mi nemamo nako tri ranjena, a oni dva mrtva i četiri ranjena! Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji ljudi,
— zapita. — Ovoga časa. — A šta bi? — Pojeo je jabuku smjesta! — Reče li što? Pita li što? — Ništa, nako ove riječi: „Milo mi se biti s takim junakom! Pozdravi mu se i reci da ćemo se gađati iz dževerdara!
Radičević, Branko - PESME
Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu. Baš jednim maom otkide mu glavu I obori je u pra i u travu, Još kliknu
slazi odozgore, Al' već gotov stoji zeka, Pa kada ga vide pusta, Razvedri mu malo lice, Još kad uzja, a konj usta 'Nako mamen upropnice, Kô da cela tuga ode, Te ga savi i obode.
Kakva li si negda bila Pa kakva si, kakva sada? Pomoli se, pogleda ga 'Nako tužno, žalostivo, Sva se njemu slomi snaga, Obamre mu srce živo. Pa njojzi ga tad povuče, Mora brže, srce puče.
Mrtvac, mrtvac ne ustaje, Da on umre, prilika je, Tako l', nako l', svejedno je, On prekuži muke svoje, Ali ona — oh zanago, Ne prežive ona drago.
Silni Bože, de li tad bijaše, Te ne vati groma plamenoga, Ne udri ga 'nako presretnoga? Kô van sebe tić odmila luta, Obnevide, uze loša puta, Pa udari o taj kamen tvrdi, Te se razbi i ljuto
Kostić, Laza - PESME
rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože blagi! Je l' mu još ljubav 'nako u snagi, je l' još onako, ili već vene, jer kaluđerom posta zbog mene!
„Neimare Minadire! Ja i nako nemam sina, tebe voli moje dete, — kraljević si od Misira!” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Da zna onaj berber pa da podigne samo jednu ploču, dukati bi se ukazali. Onda se berber ne bi nako patio. Tako su se oni tude razgovarali do pred zoru. Kad se zora ukazala društvo se otalen izgubi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito. Grehota je da ona globi naše selo, kad mi i ’nako nismo tražili dva učitelja. Kako nam je dosad mogao jedan otaljavati !...
— To je ’nako... kad nas je vodio u polje, a nije nas naročito učio. Ljubica je mislila da počne sa njima koju igru, da zametne šalu i
— Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako uniženje...
Bogosav, čuvši kašalj, stade se dizati iz prašine. — Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš... kâ pogaču od belije, sve oko ruke...
i Kata imenova neke glavnije političke radnike. — Njemu svi rekoše da su to samo tek ’nako... prazni glasovi... — Nadlaguje se svet, more, reče jedan odbornik. — A ’nako veli...
— Njemu svi rekoše da su to samo tek ’nako... prazni glasovi... — Nadlaguje se svet, more, reče jedan odbornik. — A ’nako veli... nastavi ćata, ministri su veseli, niko i ne sanja o promeni. — Jok, odseče predsednik.
Nismo mi, onako reći, zlikovci... da zatvaramo učitelja svoje dece... ’nako bez krivice, po tuđoj poruci. Kod nas ti je, brate, sloboda!...
Gojko pogleda preko sviju lica, a beše ih četvorica. »Jedan nije u komisiji, nego ’nako sedi, doseti se on. Jamačno kapetan nije... A šta da odgovorim, kako da počnem ?!«...
Nikoga... nigde nikoga na svetu nemam, ni druga ni prijatelja, o... — Ne, ne... molim vas!... A ja?.. Istina nisam ’nako... kao što biste vi želeli, ali opet, kad god ustrebam... ja sam vaš... Jest, vaš... vaš!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Kako, bolan, zar da mi ne nazoveš Boga u kući! E, ti si poboravio naše adete, a mi znaš, s našim pojkom, sve 'nako po starinski.... Nije vajde, nema se kud, no 'ajde u kuću.
Gde je još bilo mutavo komišanje! — Tako, Anđo, blago meni; de ti komanduj noćas tvojim vojnicima i 'nako si desetarovica. — 'Oću, vala, ne beri brige; samo ti sedi tako da ne mo'š u nas gledati....
— Zar obadvije? — Jok, onu jednu, a druga ti je dolje. — Ama zdravlja ti, pa kako izgleda ova? — Pa 'nako, gledna... ka' i svaka varoška; tanka u struku ka' ja u vratu..... samo ono, brate, što meću nekog đavola ostrag...
ateljku otrag, pa odozgor, od vrata do krsta, sve isprepletala dretvom, tamo i amo, pa nije ni zakrila, no stoji 'nako, da sav svijet gleda — časni je ubio!... — Zar se baš lijepo vidi dretva?
Ama što gradi drukčije, no što ga je Sozdatelj načinio, po Bogu si brate?!.... — Istina, Cvejo, ti već znaš zašto se 'nako grade? — Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše.
— Rđa ga ubila ko izvolje'vo, sve ću da pričam, ka' što je bilo. — Deder, očiju ti! — Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki zor pod njim.
Znate već, 'nako, kako je pritez'o tabane našem Živku.... — A što lažeš, bolan!.... — Ćuti, more, Žiko, svi znamo, da ti je ćeo da
— Možete sad izvoljevati što 'oćete; drago vi je. — Jok, more, 'nako, nema tu izvoljevanja, sam si mi prič'o, nego ćuti ti sad, da ja pričam. Elem, naš ti se Žiko ljuto opizmio na njega.
Elem, naš ti se Žiko ljuto opizmio na njega. Kle ga kud god pođe i 'nako, da viš', ukle ga. Išćeraše ti našeg ćopu Ivu, zbog one mlade, pa, ka' da nije ništa ni bio.
Skače naš Žiko od radosti, pa veli: »Da mi ga je, 'nako, sad viđeti, vol'o bi, n'o što sam živ«. — »A šta bi mu ti radio?« pitam ga ja.
— »A šta bi mu ti radio?« pitam ga ja. — — »Ehe, 'nako viđeo bi on njegovo dobro jutro«. — Tako to mi rekli pa prošla i godina.
Našeg ćope nestalo; otiš'o dolje u Beograd i upis'o se s oproštenjem, u vokate. Kad ljetos, zovu mene i Žiku, 'nako, u koncolariju. Spremimo se mi, pa 'ajd'.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa, dobro, ču li bar šta te pitam? — Oprosti, ja ne ču’. — E, pa vidiš, dakle slušaj! Ima li koji da ’nako nije služio u vojsci a da ga je predsednik kaznio za nešto? — Pa ima... eto onaj gazda Đorđe Ružić.
— A što se ti, more, vrnu, natrag? — zapita ga ljutito Sreta. — Ama ja ’nako znaš, iduć’ putem premišljam u sebi: da l’ će mu tu trebati što da se plati, jal’ da onako na državski račun prikačimo?
Ti samo mene slušaj, pa ih izvaljaj ovamo! — reče Sreta. — A ti znaš kako je prošao stari čiča Milisav; a ja i ’nako nemam druga posla! Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj Pavle čiji je dvor tamo na humku, kome se niko ne primiče nako njegovi kmetići i to u gomili kad rade. Sveta Bogorodice!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Sigurno da pazim, to je meni prvenstveno! A što gustiram, gustiram nako uzgredno! Mislim nonu sa svećom i amrelom! Sise, bre, drži ko da su odlikovanja!
(Prilaze Prosjaku) MANOJLO: Da se nisi mako! Skidaj tu vreću s glave! Brže, kad govorim! Tačno nako kako sam mislio: čvoruga! Ko da mu detlić izvirio iz glave! A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i trbuh... tu joj fali. — Da je nije upropastio? — Pa nije da vidiš, ali 'nako osramotio. — Kako to može biti? — Pa uj'o je za... oh opraštaj, gospodine. — Za šta, brate, uj'o? — Za... Za sisu..
Posle nas kombovaše u ovaj puk. — Šta? Ko to? Šta kaže taj? — raspituje komandant s konja. — 'Nako, gos' majore, džakamo o Sekuli. — Pa šta džakate? Ded' šta džakate?
— I vi žene čamite i mi ljudi čamimo, a mladost nam prolazi. — Ja, šta ćeš, prolazi... — A 'nako, Austrijanci kako su se ponašali, recimo... ovaj, prema ženama... iako. — Je l' Švabe? — Jes'!
— Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem. — A što, bre? — Pa ’nako, žao mi, setio sam se. U desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen na dugoj maljavoj i koščatoj ruci, leži na svom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
mladić kao i on — mi te svi stimavamo, i bogzna kako; ali znaš, brate, otac ti je bio, Bog da ga prosti, nekako 'nako...
Stojim ja, veli čile, tako i čekam, dok tek ono vreknu, a osoje se prolomi kâ da si top izbacio. Ja onda, veli, 'nako žmurećki, beži što bolje mogu, te jedva živ dođoh kući. Posle je odležao trlemu, i mal' nije umro.
— Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako... — Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak! Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći.
»Znam ja što je to« — produži da misli dalje, trčeći i žureći se — »jer sam golih ruku, pa još ’nako namučen i umoren. Ali samo dok se dokopam puške i dobra oružja... Ovako, brate, šta ćeš s golom dušom...
Ni baba Ruža ne bi umela bole nameštati. — Ja, vala, jok... što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako... Nemoj, bolan!... Moj tata veli...
— Ja, vala, jok... što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako... Nemoj, bolan!... Moj tata veli...
— Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku... Ne bih ja to dao, Bog s tobom. — Kako ti je osekô kukuruz ?
— Je l’ tako, Jovane? — zapita Đurica. — Tako je, brate; to je ljudski, a ono ’nako... budi Bog s nama. — Je li tako, Miloše? — obrte se Đurica i pogleda ga u oči.
— Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta... — Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu?
vele, hoćeš da me ubiješ, šta li ?... Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje. — More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći.
— Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata... A svet... the...
— More, šta krijem!.. Da ti pričam s kim god sednem i progovorim reč?... — Pa ne moraš baš sve, ali tek... ’nako... po nešto bih mogla i ja da znam — reče ona smešeći se. Istina, more, kakve su to devojke, jesu li lepe ? — The...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A nijesi ništa vidio? — Nijesam ništa, nego nekakva bena došla zvoniti, pa samo uzeo za štrikove, pa ̓nako drži a neće da maše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nijedno nije zadovoljno, a žive zajedno, jer su na to navikli, i ne može drukčije da bude. On se jed nako muči da ih sve prehrani, i nema u nju vjere, a ona, radi djece, trpi njegovu žestoku i zagrižljivu ćud.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To se pita i na to se Odgovara i nagađa. Jedni ’vako, drugi ’nako — I bez dobre volje nije — Al’ se vidi e se hoće Nešto treće da odbije.
Ali neka, kad ga hvala u brk tako vređa, Mi ćemo mu koju reći, ’nako iza leđa. Tvoje „Šetnje“, Abu-brale, naš „Starmali“ krase, Kâ što krasi stô božićnji reš-pečeno prase.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A ja bih drage volje vozio!...“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— I jastrebu bih tako tepala — Izved’ mi duše mila glasnika! Što stojiš?... Idi!... VUJO: Mogu ist’ — i ’nako ti bo’zna bešjede ne žnavam; kâ i da ne zboriš srpsku, ne šće mi godit pameti. (Vujo odlazi.
I opet, kneže, moram pitati: Gde su ti onih deset stotina Što si na način ’nako svečani Pred glavarima ovih planina Venecijancima kao pripomoć Za ljubav moju... duždu obećô?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli. — E, kad si se tako, bate, naruc'o, eto ti pa malo 'nako zasladi! — veli veselo Lujo, pa baci pred baka nekoliko snopova zobi. Jablan pojede. Krenuše kneževoj kući.
— Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja, 'nako znaš, kazujem... Šta'š:: drvo na drvo — čojek na čojeka. Tako je uvijek bilo.
ti, kô velim, svađe prispjeti, pa ja kô mlim: sevap je da narodu prikažem kad je koji svetac, da ne griješi, jer je i 'nako dosta grijeha i kletve na našem zakonu... A meni moj mili i dobri narod pomaže, pa i ja njemu šta mogu i kako mogu...
— „Otvoriću, otvoriti, dok se vjenčate, i dok meni Džibukarda, 'nako isprema se opijelo očata. Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!
— Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali.
Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka. — Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun.
Rušim ti ja krmetinu, pijem vino, a 'odža jednako uči. Uči, 'odža i ja sam učio! Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta. I danas se od tog, među nami budi rečeno, pomalo besleišem i duvanim.
— Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija. — Ja mislio 'nako malo... a on sad počô ozbilja. Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane! Poćerasmo koliko igda mogosmo.
— Eto ga, Gavro! Spasavaj! — Bježi, oče, u košaru... u sijeno! Mi se zavukosmo u sijeno. Partenija se zavlači, 'nako gologlav, i uzdiše: „Ej, blentavi Partenija, šta učini sam od sebe! Izvuko' se ja iz sijena i primako' se brvnima.
Devet puta valja obići oko kotla. Tako je to na našoj svetoj ćabi. Obiđoše devet puta. — E, sad si vjenčan; ama 'nako jerusalimski vjenčan! Sad ponesi rakiju! Jadni Bradara nali plosku i stade više kotla. Počeše piti. — Gavro, brate!
Sjarni-de, Glišo, taj ugarčić! — Junaci moji, ja bi' rekô da je tome rakija najviše kriva. — Ono da... doduše... 'nako po právi... — Ja ne znam — zavija i zapleće Mićan. — Rakija, Mićane, rakija! Nemoj zavijati.
iza ukopacije, a upravo na neđelju dana pred onaj moj, ako se počem šjećate, zulum u Bronzanom Majdanu, kad sam ono 'nako po starinski malo preplašio Majdance i pokupio nešto nameta. 'Ustrija je, kô što znate, bila već zastupila.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Šta, zar je već kraj?« Kraj, gospože. Nikakva stvar ’nako brzi ne zakteva kraj kao šala i šegačina. Što je deblja šala, to kraća mora biti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zašto, ak’ m. ako), afereza (’vako m. ovako, ’nako m. onako), sinkopa (do’dio m. dohodio) upotreba nominativa mesto vokativa (da bi se dobio jedan slog manje, npr.