Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jednak njega ljuba poslušala, ona uze dora debeloga, odvede ga Petru nalbantinu. Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja
moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine Pero, nije tebe pobro preminuo, no se tebe pobro pozdravio da mu kuješ veresijom dora — da on ide Arapu na mejdan; kad
Progovara nalbantine Pero: „Anđelija, moja snaho mila, ja ne kujem konje veresijom; da mi dadeš tvoje oke čarne — da ih ljubim dok se pobro
“ Progovara Pero nalbantine: „Pobratime, bolani Dojčine, nijesam ti dora potkovao: ja se, brate, malo našalio, Anđelija ljuta i prokleta, ona planu