Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, idi uzmi dora debeloga, te ga vodi mome pobratimu, pobratimu Petru nalbantinu, da mi kuje veresijom dora: hoću isti Arapu na mejdan, hoću isti — ako doći neću“.
Jednak njega ljuba poslušala, ona uze dora debeloga, odvede ga Petru nalbantinu. Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti
Pa on ode tamo uz čaršiju. Kad je bio pobratimu svome, pobratimu Petru nalbantinu, on dozivlje svoga pobratima: „Iziđ', pobro, da ti potkov platim, što si mene konja potkovao, potkovao veresijom dora!
Njemu veli bolestan Dojčine: „Iziđ' amo, da ti potkov platim!“ On iziđe pred svoga duđana; manu sabljom bolani Dojčine, nalbantinu odsiječe glavu, pa na sablji glavu dohitio, izvadio oči nalbantinu; oči zavi u jagluka tanka, glavu baci na
iziđe pred svoga duđana; manu sabljom bolani Dojčine, nalbantinu odsiječe glavu, pa na sablji glavu dohitio, izvadio oči nalbantinu; oči zavi u jagluka tanka, glavu baci na mermer-čaršiju, pravo ode dvoru bijelome.