Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada sam znaš: Neda i Rašida biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi mogli govoriti o njemu biti najvažnije, a žena samo neophodan dekor.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
a što ti se ovo nadulo? — dohvatim je za grudi. — Uh! — potporučnik Aleksandar udari se po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Razumeš li?... Svašta bi bilo, da ne ugledah belca komandantova.
Iznad mene ne beše nikoga. Onda se naslonim rukom na obalu i jedva se izvukoh, rešen da pucam ako na mene nanovo nalete... Vidim neke konje kako jure. U mojoj blizini zastade jedan osedlan...
Sa savršenom tačnošću ljudi su rukovali spravama, topovi su urlikali... Najednom se prolomi nešto iza topa, punilac nalete na nišandžiju, zemlja zasu top i ljude... Ali naš zadatak još nije bio izvršen...
„sortiment“ — govorio je kao u zanosu. — Vala, d’ umrem sad, ne žalim! — i on se lupi po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Izgubio si mnogo! Bilo je skoro deset časova, te požurih u divizion da se javim komandiru.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Taj smeh trže ga kao udarac preko lica. — Pa i pokoriću te! — uzviknu prkosno i svom snagom nalete na stenu prvi, treći, pa sto treći put... Dogodilo se to u doba kada se more rađalo, ali talas i stena još ratuju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Šta bi s tobom? — popitaše ga svi. — Eto šta je bilo. Ubih medveda, a medvedica nalete na mene, htede me udaviti, te jedva glavu iznesoh.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mnoge noći sam proveo na iseljeničkom brodu pribijen uz topli dimnjak i pomicao se čas tamo čas ovamo da bih izbegao nalete hladnih vetrova. Sve što sam imao na sebi bilo je jedno lako odelo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Treći bataljon ostaće u rovovima da posluži kao oslonac, ako napad ne uspe i Bugari slučajno nalete. Drugi bataljon je određen kao rezerva.
Bajoneti se zariše u tela. Samrtni krici zavapiše. Jedan nalete na mene, ja se izvih i on mi zapara šinjel. Kao da mi mrče svest, zanesoh se i padoh, Taman da me dotuče i ja upravih
Priznajem, nisam se ni ja osećao ugodno... Mislim se, šta da radim ako nalete. Setio sam se. Braniću se! — Svetislav se nasmeja, jer je video da su oni okolni očekivali nešto drugo.
Položaj ne poznajemo, a ne znamo ni pravac odstupanja. Ako nalete, izginućemo i mi i oni. Svesni smo toga svi, te su ljudi i bez naređenja na oprezi. Noć je bila hladna.
Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete. A scene od prošlog dana kovitlaju po mojoj svesti, pa mi ne daju mira. Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika.
Pucnji od strane reke sve su bliže. Naši su sigurno prešli. Samo se plašim jednoga: da naši ne nalete na nas, misleći da pred sobom imaju Bugare... Sada bih opet želeo da je dan i da se vidimo.
Mi sabismo glave iza zaklona. Naš puk pristiže, i nalete na mitraljeski snop. Razleže se jauk i naših i bugarskih ranjenika.
Na uskom prostoru konji se teško kreću, i onda sudaraju i propinju. Fjodor udari korbačem svoga konja, koji nalete na vranu kobilu te ova zapade zadnjim nogama pokraj puta, odakle se jedva izvuče.
Da neće sada da počnu? Izišao sam žurno. Raketla osvetli prostor kao na danu. Jedan od vojnika nalete na mene: — Traži vas komandir. — Gde je? — Tamo, gde ste danas bili. — Hajde, napred! — rekoh mu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
U srcu našto strah? Večni Bog je tvrdi bedem života mog. Našto mi, našto strah? Zli kad u velikom broju Nalete da proždru moj put, Kroz šumu mača i koplja Jasni pogled moj prodre kao dan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Panika se prenese i na njihovu pozadinu. Gledam sa osmatračnice kako jedna bugarska haubička baterija u bežanju nalete na naš streljački stroj. Skoliše je sa svih strana naši pešaci. Uhvatiše je. Ali, šta vredi!
Zapali su u snop mitraljeza. Uto nalete moj seiz sa konjem. Iako su vojnici navaljivali da jašem, da bih što pre umakao iz ovog ubistvenog prostora, odbio sam
Dah smo zaustavili, ali srce bije, koža se ježi, a nervi sve više zatežu... Prođe... Ali nalete drugi... Čuje se neko hujanje iz vazduha... Muskuli zadrhtaše, a rukama pokrismo glavu... Huk je sve jači... Grrr-u-u..
Naša malobrojna pešadija još se drži u rovovima i odbija nalete sve novih i novih jurišnih talasa. Bugarsko „Ure!“ i naše „Ura!“ izmešaše se.
Vozari seku zaprežnice palih konja, a poslužioci na rukama guraju topove. Jedan voz uspe da okrene, ali nalete na snop mitraljeskih zrna, i čitava zaprega sruči se na gomilu. Ostali vozovi se ras prštaše.
Omakoh se... Pustio sam dizgine. Konj nalete preko mene i pade strmoglavce. Neko kamenje sruči mi se na leđa. Otvorio sam oči.
Noževima... Očajna. Mi nismo imali rezerve, dok su Bugari bili mnogobrojniji. Tu probiju naš front i nalete na baterije. Naši su se u odstupanju tukli, braneći svaku stopu, dok su artiljerci gađali na karteč.
u jednom zanosnom jurišu, kao u transu, trupe koje su nastupale od Meteri Stepe, sredinom vertikalne prečage, nalete i približe se vrhu Kajmakčalana. Priča se da su se odigravale bolne scene. Ljubeći svoju zemlju, ginuli su.