Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nesvesno zategoh dizgine, dok Gruja protrča i viknu da bežimo levo. Opustih dizgine, konj opruži vrat. U trku naletesmo na živu ogradu, konj poklecnu, ja se odvojih od sedla i, kao bačen, tresnuh sa one strane ograde o zemlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake. Jurili smo putićem jedan za drugim, i uletesmo u selo, u koje su zamicale i baterije...
— Zaustavićemo se iza sela reče mi. Neki konjovoci sklanjali su se žurno ukraj puta, gledajući nas zaprepašćeno. Naletesmo na raskrsnicu dva puta. Neko ostavljeno pseto zatrča se na moga konja, skoči i dohvati me zubima za bluzu.
Pridružismo im se i tako naletesmo na topove. Iz neposredne blizine cikće bugarski mitraljez i odjekuje puščana paljba. Neki konji popadaše.