Jakšić, Đura - PROZA
Dobar čovek kakvog je retko naći, ljudi ga nisu videli da se naljuti... Jedanput — uprlo mu sunce baš nekako u teme, a ono se sjaji, glatko kao mermer — jedno se dete zagledalo u njegovu
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A kad se naljuti, onda je opet suviše lud, bezobziran i jezičan; navrze se na čoveka, pa ga se ne možeš lako otresti. Imao je još i tu
Sava i Nikola pođoše najlak peške za njim. — O, brate, ala me onaj danas naljuti — jesi video samo! — reći će Sava. — A što se ti, opet, kidaš? — primeti mu Nikola. — Pusti ga, nek govori!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je video lica kako se smeškaju, kao da bi hteli reći: „Uzalud muka, Turčine!...” I to ga toliko naljuti da skoči kao oparen sa divana i stade tumarati po odaji... Gnev prekipeo.
A to naljuti Turčina do besnila. — Ti lažeš! — ciknu on. — A šta je bilo danas? Ko ono bješe u onoj lopovskoj kući, zajedno sa onij
Ti mi ne možeš nijedne ove bele vlasi ocrniti, a kamoli da mi što pomogneš. Pomozi ti ovoj dvojici!... Krušku naljuti ovaj oštri odgovor. — A znaš li ti, bre, šta mogu ja? — ciknu on. — Ako bog hoće — ništa!... — Meho!... Aso!...
Ali i on beše poleteo u svoja nebesa žudan i žedan, pa naišav na taku prepreku — naljuti se. — Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali...
Šta su se puta igrali svatova dok biše deca, pa niko da je glave okrenuo!... Šta im je sad?!... Pa se naljuti na ukućane, počev od oca pa do snahe Mare. „A bogami, jest! — mislio je. — Ko je još video i s tim podsmevati se!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osorljiv i uvek hoće da bude na njegovu, tj. niko se nije ni usuđivao dokazivati što protivno njemu. Kada se zdravo naljuti, a on psuje aliluj. Tukao je samo šamarom, i to samo jedanput, ali, brate, kad odalami, od časa se prućiš!
Tukao je samo šamarom, i to samo jedanput, ali, brate, kad odalami, od časa se prućiš! Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči sevaju.
Ali on hoće u pešake. Kaže: ovo vredi — ako ćeš na puškomet, ako ćeš za gušu! Strah te pogledati kad se naljuti. Taj gde udari, tu trava ne niče! — A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
isto tako, da je i ono što je dotle kazao sve slabo i jadno i nekako očajno obično, pa ga obli rumenilo, i on se naljuti na samoga sebe i odluči da više ne gleda u tu ženu odvratne duše, u čijim se očima sijalo tajno, nisko zadovoljstvo
Afrika
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kad Gospod to vide, naljuti se i reče: ’tri godine ga tako nosila, pa ti onda na noge stalo!’ Zato, vele, i ne može dete da prohoda pre tri godine.
Matavulj, Simo - USKOK
Markiša se naljuti: — Valaj, ako je i lukavo nije junački ni čojski! U taj mah vjetar jače zazvižda. Umukoše. Primicahu se ka Krscu.
Milićević, Vuk - Bespuće
sa licem za šalu i za smijeh, sa debelom cigarom u zubima koja mu se vazda gasi, sa izgledom čovjeka koji ne zna da se naljuti.
Sremac, Stevan - PROZA
Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje srpski. A posle, pogodan mu je bio još valjda i stoga što ga je mogao do mile volje tovariti pred društvom.
dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz. Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu.
Radičević, Branko - PESME
“ Ciknu Lima, većma se naljuti, Pa se Bajku još jednom uputi. Oh, mač bojni svagda mejdan deli, Al' ga Bajko stište zubi beli.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
oprezno da zuzuće kao hrušt, krupna majska buba, ali čim spazi ono prokleto ždrijebe, sjeti se Veselice, i odmah se naljuti i zamukne. — Drvenjak zlobni, šta li je samo izmislio, psi mu bradu lizali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali ma ko da ga naljuti, čim bi strina pristupila njemu, metnula ruke na rame i blagim glasom zamolila ga: — Stanojo, što si ljut? Nemoj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On se onda kaza i sve ispripovijeda šta je sa njim bilo, a car kad to ču, naljuti se na svoju ženu i hoćaše je odmah pogubiti, ali joj carević izmoli život, a car je onda osudi da ide u planinu otkuda
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ona je sva bila obuzeta jednom mišlju: — Eto, rodiš ga, čuvaš ga, da ga naposletku pratiš u rat... Moj se otac naljuti: — Vi ste žene zloslutnice. Šta plačeš?... Nismo ja i ti sami. Stotine hiljada roditelja ispraćaju sutra svoju decu.
Potporučnik Aleksandar pokušao je da ublaži zapovest dokazujući da su sedla i kamuti novi. A to još više naljuti komandira. — Nije tako, gospodine potporučniče! Posmatram ih ja odavno kako su se na sedlima skljusili kao bake neke.
— Eto, i oni jedu! — E, oca ti mangupskog, nećeš valjda da mi pričaš kako si to za konje nosio! — naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo. — Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi!
Ali to još više naljuti komandanta, i on zapreti komandiru kaznom. Komandir pozva nas dva vodnika. — Čuli ste — govorio je ljutito.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad se već Ljubica odistine naljuti. Ovo njegovo stalno i odlučno držanje beše joj teže od svega : pisar dođe za časak dva, pa ga posle nema po nekoliko
Još kad bi Bog dao dece!... Ali na toj misli Gojko obično svakad pocrveni, sam od sebe, i nešto se kao naljuti, pa naskoro zatim mahne rukom po vazduhu, kao da reći: »Eh, batali, samo nek je mir u kući!«...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira. Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— A parade? — Kakve parade? — Ta zar se još i to može pitati? A to je bar tako važna stvar u zemlji! — naljuti se malo smireni i pobožni gospodin ministar. — Izvinite, to nisam znao rekoh. — Niste znali?!... Koješta!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Bi' ja, i vari i pomagaj, no se bojim Sandule Ciganina. Al' istina mi ćemo se menjati. E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za Jovana č'a Markovog, te je tako odobrovoljiše. Stadoše pripevati sve redom.
Ako hoćeš da navedeš seljaka na zlo, samo ga naljuti, pa da vidiš posle šta se čini. Ljudi počeše da se ljute. Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje; oni se upravo
— Ha, ha, ha... nasmeja se ovaj kicoš i pogleda me još bolje. Po njegovu pogledu rek’o bih da sumnja u moj um. To me naljuti. — Gospodine, rekoh mu, ja sam Nikola Nikolić, profesor ove gimnazije.
Ali neki put se ovakvi razgovori ne svršavahu tako mirno. — Ljudi nekako opaziše da čiča Pera može veoma da se naljuti. To je bivalo svakad pad ga je ko dirnuo za njegova molitvanja, ili kad je ko pred njim ružio svetinju.
Kad mu Jula sve ispriča šta je razgovarala s baba Sokom i šta joj je ona odgovorila, on se bogme strašno naljuti, stade vikati na sva usta i grditi ih, reče im da će on ići baba Soki i reći joj da pristaje; reče im kako su one
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Zbunio se, čas počne da čita račun čas govor, pa ih menja iz ruke u ruku. Najzad se naljuti, zgužva račun i baci ga, pa počne čitati govor.) „Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje”.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Hitar je, uslužan, oči mu igraju kao na zejtinu, ali je prgav i brzo se naljuti a osobito kad ga povuku za anteriju i opsuju mu sepetku koja ga donese amo.
— džapa se i otima ćir Đorđe, koji je obično menjao narečje čim se naljuti malo više. — Ama, molim te, daj; ti dvesta, a resto ćemo iz kancelarijskih troškova dokusuriti. Eto, ti dvesta...
ne izostavljajući ništa i ne dodajući ničega novoga, ipak neće to da iznese, jer svi znamo šta znači to kad se čovek naljuti pa ne bira reči. — Sto pedeset samo, — pogađa se Sreta, — a resto... — More, ostav’ me, učitelju!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Marko, kada je vide takvu smušenu, ne samo što se, po običaju, ne naljuti i ne zgranu na nju, nego smejući joj se, kao da je izvede iz zabune, poče je dirati: | — Ne plači, babo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija siva i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli Dundak. Beljan se naljuti. — To je istina, to mi znamo, ali šta kažeš za Duvalinu, za Blitvara, za vra-Ćuka i mnoge ostale, koji pozajmljuju i
Kad se Brni riječ povrati, on se strašno naljuti na Srdara što je prozor otvarao, pa zovnu Bakonju da ga trlja vunenom krpom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
jer njih sam navek najviše voleo, lepo sam video, pri bistrom umu sam bio, tada, kad sunce pobeže iza oblaka, zemlja se naljuti i sva postade mrka. Veruj mi, nije mi u naravi da lažem.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka se naljuti, ali se opazilo da joj se ove reči kosnuše samoga srca. — Ono jest, kad bi se ti dao da te ubiju. — Pa... kako kome.
U prvi mah je ova zagonetna pojava naljuti, ali pošto se nekoliko puta ponovi, stade da razmišlja o njoj. Dosada je važila među devojkama kao stari ratnik, o kome
Ali sad dođoh da me naučiš i da mi pomogneš — reče Đurica i ispriča svoju nameru sa Stankom. Sveštenik se i uplaši i naljuti, kad ga sasluša. — Zar ti hoćeš, sinko, da me oteraš na robiju, da mi upropastiš decu i da mi kuću zakopaš!
Ovo ga neobično naljuti i iznenadi. Smatrao je svoje selo kao jedino pouzdano utočište, a sad mu prva opasnost otud preti.
— A eto, veliš sam da si bio kod devojaka, a mene si ostavio da me uhvati potera, pa da trunem u apsu. Đurica planu. Naljuti ga prava istina, koju mu Stanka reče, i na koju on ne mogade dati opravdanja. Svoja krivica se obično zaglađuje ljutnjom.
Svoja krivica se obično zaglađuje ljutnjom. I on se naljuti... Ali on htede da izvuče korist iz ove srdžbe, htede da se objasni sa njom sada, kad joj može mnogo što šta reći, što
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad treba telo u zemlju, a duša u raj. Ali se starac naljuti pa reče: — Bogme neću još, nego mi produlji još trista godina, ili mi daj moje ovce.
Kad car to čuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oćepa ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao, i ostavi ga nakom sebe
Otac se naljuti na to, skoči, prihvati pušku sa zida, a sin, kad to vidje, pobježe. Uhvati zgodu i srednji sin. Ali i on prođe kao i
Kad već vidno da će pući zora, on ti se naljuti, spopale za željezni štap da utrese jabuku, al se straža prenu i uhvati ga, pa s njim pred drugog cara.
Bez tog klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne jabuke, a pred njim se stvori lisica, koja očas
On ti se naljuti, zapovjedi da mu se spremi ručak od, mesa, ali, čim prvi zalogaj poje, skoče dvojica ljudi (to bjehu njegova dva brata,
Svejedno, zvonio ti a zvonio ja; kad si prvi došao, zvoni. — Ali mrtvi opet ništa, a mali se na to naljuti, pa primjeri šakom, pa ljek u obraz: — Kad nećeš zvoniti, što si tu došao?
Kad vidi aga da mu ništa ni iz ruka ne dava a kamoli da vadi iz torbice, naljuti se te mu reče: — Hajde pravo, rajo! Valaj te neću danas mučiti oranjem; ma, da nijesi uzaludu dolazio i da ti ne bude
Sad sam mu sve, efendija, uzajmio, jer drukčije nije htio doći. — Aman, efendija! Evo, čuješ li? Naljuti se kadija, pa iskolači oči na raju: — Siktir, krmče od krmka! Kako ti smiješ pravoga Turčina napastovati?
— Dub nasred sela, što se poda nj iskupljaju seoska goveda, — odgovori mu dijete. Pop se na to naljuti, pa će djetetu: — Hajde, dijete, s đavolom! — I ti, pope, s bogom! — reče mu dijete.
Ali se žena naljuti na tolika iskanja, pa mu srdito reče: — E, moje dijete, ma ti mnogo nešto tražiš; ja ti neću dati i hljeba i varenike,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Dakako! Ali meni mukte dohodi? —Imate ga u kući. A ono je za potrebu. Gospodar se naljuti, pa joj dobaci još peticu. —Eto, drugom ga mećem po šesnaest, a tebi jedanaest... Jesi li zadovoljna?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Ama, kazala sam vam, ne brinite. ANKA: Ako se mlada gospođa naljuti na mene? ŽIVKA: U ovoj kući jedino ja imam prava da se ljutim i niko drugi. ANKA: Pa dobro, najzad, ako je vaša volja..
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Otvaram aparat, on se čudi i gleda šta radim, u neizvesnosti je da li da se naljuti ili ne. Dečaci me uplašeno vuku.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca. Đeneral ce posle strašno naljuti; on nije tako mislio, on je to samo u ljutini rekao, ali svršeno je. Kako u ratu zadivlja narav!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Probudio sam ga. On se naljuti: — Baš me briga što si došao!... Zašto me zbog toga budiš! — Zar nisi spavao noćas? — Kakvo spavanje — on protegli
Sve mi se to učinilo nekako zanimljivo i kao u šali dobacio sam: — Vi ste vrlo ljubazni. Ali moj osmeh kao da je naljuti. Ono zdravo oko joj senu, a između očiju pojavi se bora. — Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne!
— Suviše je mlada, i ja nemam vremena da se majem oko nje — govorio mi je on. — A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin. — Njemu je ostalo još jedan mesec bolovanja, a ja sam imao tri. Preda mnom je ipak bilo neko odstojanje...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
zaboravio iz dućana da pošlje kući a ona, ne smejući ponova svaki čas da ga za to opominje, bojeći se da ga time kao ne naljuti, uvredi (zar on malo posla i brige ima tamo u dućanu i čaršiji?
Kući kad dođe, vide da već svi znaju. I mati, i baba. I, što ga najviše naljuti, ispuni gnevom, srdžbom, to je što po njima oseti ne samo da ih to nije žalostilo, bilo im neugodno, nego čak kao da ih
da sve: večera, postelje, sveće, sve bude spremno da, umoran došav iz čaršije, Mladen, ništa ne čeka, ništa ga ne naljuti. I, uvek, čekala bi ga.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Konj se zapjenio i frče. Pop Vrane, dok je ušao u kuću, ugledavši junca kod vatre, naljuti se i tjera ga iz kuće. Junac kod kućnih vrata oklijeva; okrenuvši se naglo, pogleda prema vatri svojim velikim očima u
— Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ.
Kako se na te ne ljuti? —Naljuti se, ali je sa mnom povratit: dosta da ga ja pogladim po onoj debeloj ruci, odmah umekša podobri se ...
Rade, kad ga spazi kod vatre, čisto se naljuti. Žena podmjetne sjedalicu da priđe k vatri. Sjede, gleda u vatru, i ćuti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— To je kod vas Srba kumstvo. — Jova graničar se prekrsti od nerazumevanja. Frau Roza se naljuti. — Tebi teško ulaze stvari u glavu. Sedi tu, da ti kažem. Sedi!...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo. I sada te služimo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
hode, a oštro govore: „O naš brate, Vlašiću Radule, neće snaha konja da odjaše dok ne vidi za koga je došla“. Naljuti se Vlašiću Radule, golu sablju u rukama nosi: „Odjaš’ konja, kučko, ne đevojko! Odjaš’ konja, odsjeć ću ti glavu!
— po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu štita presjekao, i desnu mu ruku osjekao, al’ natroje sablju salomio. Naljuti se Grčiću Manojlo, ščepa mača u lijevu ruku, pa poćera Staroga Novaka. Mili bože, čuda velikoga!
Mili bože, čuda velikoga! Kad pogibe turska poglavica, naljuti se mloga porodica, te u polju zametnuše kavgu, — ev’ se biše polovinu dana, Srbi tursku krdisaše vojsku, u Kunaru goru
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazar Mačak bio je omalen prgav dječak, gotov uvijek na svađu i boj, ako ga samo neko naljuti. Nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smjelo se zalijetao na njih frčući kao srdit mačak.
— Ama ko je, kazuj?! — pograbi ga Jovanče za rame. — Pa zar već nisam rekao da je ona! — naljuti se Stric. — Ona glavom! — Ma koja ona, slone jedan? — Lunja, čovječe! Ko će drugi biti nego Lunja. Jovanče se uozbilji.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od mlađih — ipak je tih dana dobre volje. Bio je stari ašik.