Krakov, Stanislav - KRILA
Gore tamo kod rovova praštale bi uplašene puške, i zviznuo pokoji naljućeni metak, pa bi opet sve postalo tiho. Smrznuti vojnici igrahu ovde od zime, i trupkahu ukočenim i umornim nogama o
Zalutali metak odbio je samo vrh od nosa ovome vojniku. Kuršumi počeše sve brži, češći, a gore na vrhu kao naljućeni cvetali su u zraku jedan za drugim beli oblačci dima. Seva vatra u zraku i tutnji. Klobuča se dim sve brže.