Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Izviri malo iza vajata i pogleda kapetana, pa namigne — kao veli: »Gosti se ti, gospodine, još malo! Tvoj verni Đuko zna šta radi. Ne beri ti brige!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A znao je kad i kako treba pogledati. Na kaputaške, to jest pulgerske devojke samo pogleda i uzdahne, a na paorske namigne i kresne očima tako žestoko da mu ponekad spadne i slamni šešir s glave. I danas je već počeo svoje obešenjakluke.
To mi se dopada!« Ispeva ceo psalam, svih devet stihova, a između svakog stiha namigne očima na domaćina kao trijumfujući, pa veli: »Aj, šta velite?!« Vesele se popovi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
I frajla—Paulina gospodski komplimenat načini. — Izvolite sesti. Gosti sednu. Gospođa Makra nešto Paulini namigne, te ona iziđe. — Pa, kako ste, gospođa-Makro? Al’ vas davno nisam video!
— Vidiš, kako si prošao! — Tako mu treba kad je maškrtan. Čika-Gavra, da stvar zabašuri, namigne Čekmedžijiću da frajlu uzme na sredu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Bećar prizna da je kraden konj; daje konja, samo moli da ga ne vežu, da ga puste slobodno. Latov gleda na Peru, vešto namigne, već su se razumeli. — Taj konj je moj i nedavno su mi ga ukrali, bogzna od koga si opet ti ukrao. No praštam ti.
Sremac, Stevan - PROZA
— A, bože sačuvaj! — veli Jova. — Šta je bilo — bilo, a sad ćemo pošteno — veli Jova, pa namigne na Nastu. Da ja kradem, zar bi mene trpeo gospodin ministar u službi? Činovnik ne sme da krade, Švabo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Pa namigne onoj dvojici, a oni onako ljuti juriše na Turčina, te s njime o zemlju kao s napuhanom mješinom, pa štogođ su bolje mogli
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata. Selo Momče golobrado, A do njega
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivu je sve više dosadno i traži način da to župniku kaže, pa kad mu se pogled sukobi sa njegovim, namigne mu u znak da bi vrijeme bilo da se povrate. Ali se župnik učini nevješt. U putu iza sebe čuše trku živoga.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja sam već star, evo sve što vidite ovde, to je njino i božje. Prvodadžija. Pravo! (Namigne na mladoženju). Međutim uređuju prsten. Mladoženja je nevesti aljinu kupio.