Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Daleko je do Oseka. Stići ću ja još do Beča, i do Bestuševa.“ To je opet bio onaj visoki, oholi, Pavle, sa namirisanim brcima, koga su znali godinama. Perikmaher mu je bio to jutro udesio zlatnu kosu i ona je treperila u uvojcima.
Gospoža Femka je, nekim čudnim osmehom, posmatrala tog stasitog, visokog, oficira, sa namirisanim brcima, koji je tako širok u ramenima, a tako uzan u pasu.
Grozdinu je bilo milo da čuje da mu je gost došao samo na dan, dva, u goste. Zbog Trifuna, bio je omrznuo i Pavla, sa namirisanim brkovima. Ispitivao ga je, nadugačko i naširoko o odlasku u Rosiju, a razgovor je otud vraćao na Trifuna.
Oni su obožavali tog stasitog, visokog, oficira, sa namirisanim brcima, koji nije samo pristajao da sa njima igra, magarca, nego i da ga jašu, kao magarca.