Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Svi se izvlače. Zašto ja i ti večito sve samo mi, jedni isti. — Ja ti rekoh što sam imao, to je sve. I Jurišić namršten i ljut uđe u svoj šator. A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je sedeo, dugo, namršten, i zanemeo, a gospoža Evdokija gledala je nekud u daljinu, kao da se tamo, na vidiku, nešto, veliko, događa.
A bilo mu je i sve svejedno. Stajao je sad pred Kostjurinom, dugačak, namršten – drsko. Oči su mu sevale, u nekom bezumnom plavetnilu.
Matavulj, Simo - USKOK
Ali, nećemo tako — završi uzevši poslužavnik s više čašica... — Ček’ kome ću najprije ponuditi?... Ko mi je najviše namršten? Ha, evo ko!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta! — ču se oštar, pun gnušanja glas njena muža koji se, namršten, čisto zazirući od njegova gadna izgleda, okrenu koso i ne gledeći ga, baci mu dinar. — Na! Pa sad! — marš!
Samo su mu oči bile crne, vrat dug, jak i valjda od skorog brijanja videle su se mu jače žile. Bio je namršten, ljut. To mu se videlo po njegovim ukočenim očima i uzdignutim, raširenim nozdrvama. Njoj srce stade.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kod nje je nova škola, pa treba pregledati i zapisati sve što je potrebno da se nabavi. Gojko iđaše napred, namršten i uznemiren; obuzelo ga nekakvo neraspoloženje, čim je ugledao Bogosava.
— Zahvaljujem, moram na posao. Deco, u školu! skomandova on, pa se opet zgrči i, onako namršten, oborene glave, uđe sa decom u školu.
« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami.
I šta mi ko može ! Ona se uputi u školu. Vrata na Gojkovoj učionici behu otvorena, a on, onako isto namršten, hodaše živo preko škole. Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući.
Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«. Gojko ostade ozbiljan, večno namršten i povučen; izbegavaše svaku priliku da se ne sretne sa njom. Sad se već Ljubica odistine naljuti.
Dohvati maramu, kao da se briše, pa ga opet pogleda i nasmeja se još jače. A Gojko, ozbiljan i namršten, sa nekim prutićem u ruci, razgledaše decu po dvorištu. Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Momak me pogleda namršten, gordo, s nekim prezrenjem, pa će reći: — Čekaj! Vidiš koliko tu ludi čeka?! — Ja sam stranac, putnik, i ne mogu
Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše; oborio glavu, namršten, ćuti, lupka batinom po zemlji i misli. Kad se govor završi, on, ne menjajući položaj, kratko i 'ladno procedi kroza
Vođa, svojski namršten, oborene glave, koraknu nekoliko puta, mašući dostojanstveno štapom ispred sebe, a masa krete za njim i viknu nekoliko
Ljudi ga opet uzeše zagledati i šaputati: — Samo ćuti i misli! — Mudar čovek! — Gle, kakvo je njemu čelo! — I namršten jednako. — Ozbiljan! — Kuražan je, vidi se po njemu. — Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši.
— Ozbiljan! — Kuražan je, vidi se po njemu. — Kuražan, mani ga: plot, vrljike, trnjake, sve to skrši. Samo tek namršten onako lupi štapom i ne govori ništa, a ti onda gledaj šta ćeš.
Obala tako strma da se nije smelo ni koračiti napred. I odvažni zastadoše i pogledaše vođu. On, oborene glave, namršten i zamišljen ćuti i odvažno korača napred lupkajući štapom pred sobom to levo, to desno, po svom poznatom običaju, a to
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I odjednom nestade svega toga... Mama poče da plače vrlo često; tata stade dolaziti ljut, namršten... Pa onda poče svađa, najpre u drugoj sobi, a posle i pred njim, i tako sve gore... A kud će on sad ?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ODA HADžI-TODORU Sredinom veka, na Karaburmi, živeo je Hadži- Todor Namršten kao Vuk Karadžić, nemilosrdan ko kondor: U jednosobnom stanu, sa ženom Milicom, vodio je bitku Za pravopis, za dobar
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.
Bakonja, namršten, sta raspremati sobu. Jedna neugodna misao izazva drugu. Doista mu Bujas namješta zamke! A onaj gadni Mačak, otkad
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim, namršten, sa štapom preko leve ruke, iziđe iz opštine, stade na prag, ispuni vrata strogošću i snagom, izvadi opštinski pečat
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najzad pojavi se komandant, visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim
I taman pade ovaj odgovor zgodan da se razvije stvar s uspehom, a ču se topot, i komandant se pojavi, namršten, praćen ordonansima. — Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde?
Premiremo, bez daha smo, ulazimo. On čeka unutra, namršten, nabrekao od zdravlja, ali prvo što nam kaže razdire nam dušu: „Nisam se nadao da ću vas videti, nikako se nisam nadao,
A kad bura od mahnitog aplauza prestane i sa svih strana začuju se uzvici: „Prima se, prima se“, on, namršten, nepomičan, i sav u stavu jednoga najmračnijeg mislioca, odgovara: — Jest, gospodo, ali zajedno s Ničeom i ja moram
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Beše kažnjen oduzimanjem hrane i klečanjem za vreme celoga ručka. Osle se mali Ivo očito bunio. Veštački beše dobio namršten izraz lica. Nije hteo da sluša, zapažao je ono što se oko njega događalo.
Krakov, Stanislav - KRILA
Posle je jedan muzikant svirao u citru, a stari glumac Dile, sada posilni u eskadrili, namršten i svečan, rikao je ”Sinđelićevu smrt na Čegru”. U slavu gostiju dva Njepora prevrtala se u zraku.
Neko je došao. Šef eskadrile je ostavio kneginju i istrčao da dočeka nove goste. Uskoro se vratio namršten i rekao Bori i Sergiju da njih traže. Napolju su iz kola povirivale dve čupave glave, i mahale suncobranima i rukama.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ko smije gospodara zvati? I čekaše Rade do deset sati, jer u to doba, po navici, gospodar silazi. Jutros dođe namršten i, ne osvrćući se ni na šta, uđe u svoj trgovački biro. Rade okupi u stopu za njim. —Pusti me da kaput snimim!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosti je to bilo iz raznih razloga neprijatno, on je to uvek odbijao. Ali je posle takvih razgovora ostajao namršten i u sebe povučen.
Sve su žene volele Boška grešno, pa možda i ja. Lepota od čoveka, i svršeno. Lep kad je namršten, lep i kad je vedar... Sad da me čuje gospodin Joksim, počeo bi da škljocka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čovek; vrlo je rado koješta veselo i šaljivo pripovedao, ali se pri tom nigda nije smejao, nego je sve bio malo kao namršten.