Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pred pašina majka će se ne stidi! Tiosav iskapi čašicu, namršti se malo i učini: — Ih! ala pali! — Ne ti kaza', more! Ama ćir Trpko!...
— A što, kako gore? — Eto kako, ne sme čovek serbes ni u svoj zabran izići. — Hm! što ne sme? — upita Trpko i namršti se. — Ti znaš — poče Vitomir sasvim polako i bajagi poplašeno — počeli se ovud viđati nekaki lopovi.
Utom upade u avliju onaj Englez. — Ih! Evo ga opet! — učini načelnik i namršti se. — Baš mi dosadi! Englez sasvim nemarno priđe načelniku i upita: — Ima piše, tako traži?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Ne mogu — reče Lazar. — Zar nema ko drugi?... — Zvao sam imenjaka, ali on je tamo s Jelicom... Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu.
— Pustoš! — reče Aleksa. To Stanka trže iz njegovih sanjarija. On baci pogled na kućerinu i namršti obrve. — Da bog da sve turske kuće ovako propevale! — reče Aleksa. — Jesi video gde su me zatvorili? — Video sam.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa iako joj se srce cepalo, namršti se, i zapita je ozbiljno: — A kakva ti je to pesma? — Pa pesma, mamo... iz Bačke pesma, pevali su je onomad bački
A? ’Ajd’ odma’ da s’ ga poljubio u ruku! — reče i namršti se da bi ga zaplašila. — Neću — smeje se Rada, koji se, sem odžačara, nikog na svetu nije bojao. — Šta kažeš?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva. Upitah je šta je sa ježom, ali se ona namršti još jače. - Nisi ga valjda pustila, ako Boga znaš? - raširio sam ruke. - Sama si pričala o pacovima.
- gledala me je kao da me ne prepoznaje. Rekoh joj kako smo se dogovorili da mi pokaže ribnjak, a ona se prvo namršti, pa šapnu: - To ste vi! Evo ključ! Treba ga tri puta obrnuti u bravi!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
na veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i Isakovič trže.
Matavulj, Simo - USKOK
Bi li ih obukao? — Bih! Hoću... Reci mi, molim te, mogu li istoga dana pohoditi guvernatora Vukotića? Krcun se namršti, mrdnu obrvama i zavrti glavom, kao da htjede reći: „Ne znam šta da ti odgovorim, ne razumiješ ti naše rabote i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad me izvedoše pred narednika, on začuđeno podiže obrve, očekivao je, valjda, mnogo starijeg dječaka, a onda se namršti i strogo upita: — Ime i prezime? — Branko Ćopić. — Aha? — graknu on kao da je čuo bogzna kakvu strahotu.
Oprosti zato, kumašine, i ničem se ne čudi kad me vidiš s one druge strane. Pantelija se vrati iza rampe, namršti se i suvo reče: — Druže, kad nemaš legitimacije, ne može. Okreći konje natrag.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mita to primeti, pogleda je, namršti se neugodno na to njeno večito kao špijunisanje, trepet, strah. Ona to oseti, trže se, zbuni i, da bi to kao zagladila,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VUČKO: I ja kažem. Ama gospoda... LjUBA (babi): Uzmi samo, da vidiš kako je dobro. STANIJA (okusi, pa se namršti): Ne mogu ti, kjerko. LjUBA: Zašto? To je dobro. Evo sa zemičkom. Umači samo. STANIJA: Kafa se ne jede, nego se pije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« Posle stade da misli o školskom odboru I oseti da ga obu zima njegova obična bojažljivost. Bi mu to neprijatno; on se namršti i ubrza korake. »Kad će me to jednom proći! uzdahnu on. Šta su oni, obični seljaci!... Šta imam da se tu...
znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku. Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na svoje mesto.
Gojko neprestano prevrće upisnicu, razgleda potpise raznih revizora i kad naiđe na po neku slabu ocenu, namršti se i prevuče rukom preko duga čela, kao da odgoni kakvu napast od sebe.
Ona se namršti i grubo progovori: — Što bežiš? Neću te pojesti. — Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati.
— Golaverija smo, brate, svi pa to ti je, pri druži im se ćata ovim familijarnim tonom. Ljubica planu i namršti se. Pisar to opazi, pa se obrte ćati : — Baš si prava gejačka cepanica; nećeš se nikad istesati.
Stojan se vraćaše s bisagama, te svi uđoše u sobu. Ljubica se namršti kad uđe, umalo ne zapuši nos rukom. Gojko to opazi, pa se obrte Stojanu. — Je li more, ti?
Po uplašenu i neobična izgleda licu Velja se doseti jadu, namršti se i kao da i njega obuze lako drhtanje, ali se on pribra brzo i pogleda se sa Gojkom pravo u oči. — Jesi li ručao ?
se sa lišća i krovova u sitnim kapljicama i navlači na lude onaj teški sumor i zlovolju, od koga se najveselije lice namršti. A ko već inače ima dovoljno uzroka za teško raspoloženje, on mora očajavati na ovakovu vremenu.
Izvrsno!... Ona spusti oči i pogleda u svoje lice... Kao da je bolovala čitavu nedelju, tako se izmenila. Namršti se, pa ode k stolu i opet stade razgledati granu; oči joj svetle življe, a usne se osušile, pocrnele od vatre.
Ona se namršti, videvši ga takva, što se ne izmače oku njegovu, pa odmah uze da joj objasni celu stvar. — Smrdibuba jedna !...
Gojko mahnu rukom... odjednom zatrepta očima, zatresoše mu se vilice i opet se zaplaka, jecajući kao dete. Velja se namršti i prođe preko sobe. — Jesi li lud?... Plačeš kao dete, kad te drugi biju... Ej, grešniče!...
«... Sutradan Gojko ustade turoban ; čim se seti sinoćne patnje, namršti se još više. Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se on živo bojao da ne dođe danas. Dobro joj...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Onaj što je došao prošaputa nešto s njim, valjda mu referisao šta se sve dogodilo. Šef se namršti i oporo me upita: — Odakle si, govori!
” — Tu zastade, namršti se, ćuta dugo, priseća se, pa nanovo uze one hartije, te opet pročita glasno istu rečenicu. Opet zatim pokuša da je
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Navuče mu se oblak na oči i on se namršti: »Bože, šta ovo ja činim?... I sad pod starost!... Šta će mi to? Šta mi nedostaje ovde?...
Zavuče mu se u grudi neka bezuzročna tuga, koja poče da ga muči, da ga mori. Čelo mu se namršti, oči jače zasijaše, celo lice dobi suviše ljutit izraz.
no? — poče starac. — Ispričaj nam zašto je on vodio borbu s Tomom Beketom — reče profesor i namršti se. »Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!...
i ne razumemo, ali svi vidimo da nam kapetana zorli rezile; kad dođe kakva krupnija reč, učitelj vikne jače, a popa se namršti i prekine ga. — Ne moraš, brate, da uzvikuješ toliko: čujemo svi dobro. Kao da i ti grdiš... — Pa tako se čita...
veliš ti, a svetli knez, obradovan, prekide, pa veli: »Dosta, kapetane: s to malo reči kazao si mnogo«... Pop se namršti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali kad đakon spomenu zašto stric kupi dugove, onda se sjeti Srdarevijeh savjeta i očinih nagovijesti, te se prvo namršti pak se nasmija. To đačko tumačenje Brnine nastranosti primiše i sluge, te preko njih rasprostrije se i među kmetiće.
nemarno i kao uzgred zapita za „skončanje“ čovjeka koga, ako ništa drugo, moraše sažaljevati, Bakonji se zgadi, on se namršti i dođe mu da je zaspe grdnjama, pa da pobjegne. Nego Maša, ne sačekavši odgovora, otide u drugu sobu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rat su nekom objavili... Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju! — Viknu i pokaza rukom na lude u kafani.
Vukašin sede na klupicu pored testija: — Pišete? — Običaje moga naroda. — Još vas zanima prošlost? — Kako još? — namršti se Andra ne gledajući ga. — Šta je s mojim ocem? — Vidim, i tebe još brine prošlost.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Zar nisi malopre rekla da si videla Tataginu decu, a znaš da ona nikoga nema? Zar lažeš? — majka se strogo namršti, a devojčica zaplaka, i plakala je sve do večeri. Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih.
— Ali bolje da je ne nađeš, jer ćeš živeti samo za druge. — Tražiću je i naći! — Mali čistač se namršti. — Makar pod zemljom! — Opomenuo sam te! — Oblak se nežno osmehnu, ali dečak nije bio u stanju da posluša njegov savet.
Smejačko od sreće zatrepta i sinu novim sjajem, ali se Plačko povuče u stranu i namršti. Uzalud su ga zvezde zvale u kolo, uzalud zasipale smehom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na kapiji se ču tiho kucanje. Hipokrates se namršti i reče: „To su izaslanici nomofilaksa koje je poslao sa nosiljkom da me odavde ponesu u varoš“.
„Čestitam vam, gospodine Gerike, na vašem uspehu i pijem u vaše zdravlje“. Kucnusmo se srdačno, ali mladi Gerike se namršti. „Šta ti je, Oto?“, zapita ga njegov otac. „Zar te ne raduje ovo priznanje učenog jezuite?“ „Ah, oče!
„Vidiš, oče“, reče mladi Gerike, „kako je opasno sedeti sa jezuitima za istim stolom“. Gerike se namršti i zamisli. Primetivši to, ja mu ispričah: „Galilej se bojao jezuita kao žive vatre.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali odmah zatim namršti se, pogleda me potajnički i po treći put pruži mi čašu. — Ispij, bre. Ja se ustezah. On dreknu: — Loči!
Kao san nejasna dotle, žena se prenu, trže, onda se malo namršti i nešto svesnije i kao sama za sebe stade osluškivati kako se one tajne sile bude. Ćutali su.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš? Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu: — Zar iz 'nake kuće?!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim...
XIII Đurica se požuri, te nađe Vuja i dade mu izvešće o poslednjem događaju. Starac se namršti i planu gnevom, ali se u rečima uzdrža da ne izazove mladića, jer je pojmio njegovo duševno stanje.
A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka? Đurica se namršti, jer ne nađe odgovora na to pitanje. Ili, upravo, nađe ga, ali on beše nepovoljan.
Pare su to, hej ! Đurica se zloćudo namršti i uvuče pune grudi vazduha. — Ja ti kažem samo to, da bez nje ne mogu živeti, pa sad... jednom se mre.
Daću ti sto dukata, više ni pare. Đurica se i snuždi i namršti se, ne znajući da li da pređe na pretnju, ili da još pokuša lepim.
— Siromah Ilija izgubi detence... A ko ti je ono... valjad’ Pantovac? — Ja — reče Đurica i namršti se malo, ali se po njegovu izrazu ne mogaše pročitati da li mu je neprijatno to pitanje ili mu je neprijatan sam
— Koliko ti je dao Vujo onomad? — zapita Đurica. — Svega dosad pet dukata. Đurica se namršti. Pantovac upade u razgovor: — Pa šta ćeš, more, ne zna čovek kud će pre. Nije vas malo.
— Što ću te lagati, zar je meni milo! — odgovori ona i začudi se, kad se on namršti na njen odgovor. — Što ti nije milo ? — reče on čudeći se. — Zar smo mi za to... i našto će nam deca, kud ćemo ih ?
I najgore je to, što neće ni reči da progovori: sve ćuti zamišljena, po neki put se namršti, pa opet misli i misli... Nema kraja njenim mislima... A o čemu može da misli? O kući, o selu, o majci, o ocu...
njegov izraz, i još više što tako oštro ismevahu njegove seljanke, čija mu je uspomena i danas veoma draga, pa se namršti i ozbiljno odgovori: — One rade teške poslove, pa ne mogu mirisati kao vi, što samo sedite i nameštate se za nas ljude.
Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se razli velika srdžba. — Gle, zar si tu! — reče Đurica, kad se ona podiže.
— Stezali smo ga i za gušu, pa se onesvestio. Sad se povraća — reče jedan od ljudi. Đurica se osvesti. Namršti se od bola u laktovima. — Izvedite ga napolje, nek se osvesti na vazduhu. A noge mu odrešite... Što će vam to ?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Poponcij” mahom se namršti, pogleda ispod sebe, proslijedi hodom i ni riječi ne reče. Dolaze i kupe se siromasi i kljasti da isprose koji novčić.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Još jedna žiška — pepel će se učini!... Zatim mu pruži fišek i prsten s ruke, pa se strahovito namršti: — Turčin sam, šućur!... Što da mislim gore-dolu?... Idi vo selo. Će go nađeš čorbadžija Spaso od grad. Dadi mu to.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poručnik Rajko se namršti, kao da razmišlja. Onda obuhvati šakom obraze, povlačeći prstima niz bradu i poče da uvija dlake. — Ja mislim...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Poznavô on koga, ne poznavô — on svakom: moja slatka dušo! Prije nekoliko godina — poče Dule, a čelo mu se namršti — diže ga spa'ija sa starog kućišta i naseli na njegovu starevinu nekakva Ličanina.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gledaše je i gledaše, nu ona se ni ne osvrnu na nj. Nanovo u dnu duše pojavi se silna tuga i još se jače namršti njegovo razjađeno lice. I pivo bijaše preslabo da razagna očaj. Naruči žešćeg pića. Domalo plamen lizaže mu uz obraze.
— Apsolutno ne mogu... Još da sam ja gospodar... — I kao smisli se: — Ne mogu nikako! Trgovac se namršti, okrenu se od njega i kao da ga je sada tek vidio, pozdravi Ivu.
Ja sam tolić s njim govorio, — i upitlivo pogleda u Ivina oca. Glavar ustade i namršti se: — Ne znam zač se drugi miša u naše posle.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ On se malo namršti na ono jelo, obrisa usne, ispi čašicu, pa nastavi: „I to će se izbeći! Čovek neće ni putovati u đuletu, kako je to
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Soka se na to još jedared zagrcnu, ali kao da se odjednom nečega neprijasnog setila, namršti se i uzdahnu duboko. A bilo je u stvari to da je sinoć napravila maćehi već drugu scenu toga dana, a otac, ljut,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Englez opaža njegovo ljubopitstvo, pa ga jednom rukom pomilova. Ali Mića se namršti i pribi se na moje grudi. Ja ga umirujem i kažem kako je čika dobar čovek.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Pa, šta da se radi? — reče Carica. — Na ptice se ne možemo osloniti! Car se namršti i odgovori da će već nešto smisliti. — Mikiki-Miki-No! — vikali su uglas doglavnici.
Kružila mu je glavom jedna davna svađa sa Sofronijem. Bilo je to oko riba i lubenica, oko čega bi drugog? Namršti se Starac: ima li ikog lukavijeg od Sofronija? Sigurno će mu, opet, ponuditi razmenu!
— Baš nikakav! — odluči Hobotnica da i četvrti put postane udovica. Ali, seti se kako je Belutka stekla i namršti se. — Jedi i igraj! — naredi. — Sada si pripadnik plemena Hobotnica! Belutak poćuta, pa reče: — Igraj sama!
Kako to da kaže svome malome gostu? — Tek kada ozdravim, moći ću da se igram! — šapnu dečak, a čudni mališa se namršti, i reče mu da ne pravi budalu od sebe. — Ustani i dođi!
Ali, to bi, istovremeno, značilo i samoj sebi ukinuti večiti život. Namršti se Carica i učini joj se da čuje kako joj iza leđa u galopu jure starost i smrt.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Stric je našao pero divljeg luka. Pjesnik tek što ga omirisa, već se namršti. — Phi, od ovoga bi samo dobio volju da se svađam. Nosi mi ga dalje od nosa ili ja nosim nos dalje od njega.
— Nekog je opazila! — objasni Nikolica uplašeno trepćući. — To je sigurno onaj prokleti uhoda, opet je došao — namršti se Jovanče. — Lazare, daj-der tu kuburu. — Bogami je mene otac jutros nekako čudno gledao — zabrinuto reče Đoko Potrk.