Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo kao pred juriš. — Junački, Stevane, ne boj se!
Kad kući, zateknem gu kraj šporet, pravi neki uštipci da me obraduje. Ja se namrštim, pa dođem kod tiganj i ščepam jedan od oni uštipci. Kad ona: „Nemoj“, kaže, „bolan da kvariš ručak.