Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kaži: bogu hvala!... Mogao sam ti ja kao pseto skončati u onoj tavnici, u glibu, napaćen i namučen!... A dobri bog, vidiš, kako lepo dade!... Eto, držim ovu vernu ruku, koja se celog veka na me i ja na nju naslanjao...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane..
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Te priče su bile žalosne. Oni su, jedan narod – i tako već namučen – iseljavali. Kao što je ono naseljavanje Nemaca, sa Rajne i iz Lotaringije, u njihovu zemlju, bilo neshvatljivo, zbrkano, a
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
nije se imalo radi čega živeti«... Gojkova se bolest odulji čitava dva meseca, i naposletku jadnik, namučen, ozlojeđen na ceo svet, salomljen i smrvljen pod teškim i dugotrajnim udarcima sudbine, izmučen i teškom bolešću i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On i ne sanja šta se ovamo zbiva, bolestan je i naslonjen na gomili belih jastuka, u najvećim je mukama i star, prestar, namučen, jadan, kašlje, kašlje, kašlje.
Kako li, Bože, izgleda sad to dete kao borac? Ozbiljan, grub, obrastao u bradi, namučen, prava junačina, čovek. Takvog da ga vidim, zagrlim i odmah da umrem...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen, razbijen duševno spusti na nju i duboko huknu.
»Znam ja što je to« — produži da misli dalje, trčeći i žureći se — »jer sam golih ruku, pa još ’nako namučen i umoren. Ali samo dok se dokopam puške i dobra oružja... Ovako, brate, šta ćeš s golom dušom... kâ i svaki zec!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada sam tek uvideo koliko je naš seljak disciplinovan vojnik, iako je, grešnik, toliko namučen. Ali šta sam mogao da radim... Jedva su se nekako sakupili i kretosmo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesi ti pri Bogu, Branko! Stigao i Svetislav, a stariji, mnogo stariji njegov brat još ide u školu i dere klupe... — Namučen stari činovničić pogleda sina nekako ljutito, skoro sa zavišću.