Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I tad bi, pišteći od straha, gotovo luda, zaklanjajući glavu rukama, trčala, bežala, krila se... — Nane, slatka nane, Turci! — cvilela bi ona tako po čitave sate bežeći i vrteći se u kovitlac od straha.
I tad bi, pišteći od straha, gotovo luda, zaklanjajući glavu rukama, trčala, bežala, krila se... — Nane, slatka nane, Turci! — cvilela bi ona tako po čitave sate bežeći i vrteći se u kovitlac od straha.
Radičević, Branko - PESME
Pa se brže za njom daje, Pa je stiže i pogleda, Pa se trže, ao jade, Mal' u blato što ne pade. 55. Al' ga nane bes slučajno Na kicoša nekva stara Što tu, ne znam, nešto tajno S momom nekvom ugovara; Gurnu njega Srb u pleće,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Da ti pristavim čaj? Oćeš od lipe? Od šipurka? Od trešnjinih peteljki? Najbolje da ti skuvam od nane. Nana smiruje. Ako oćeš, ima i kantariona, i kamilice. Možda bi malo šerbeta?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Nane, nane, mori!! — zaplakala se. — Nane, nane... — grcala je tako stojeći ukočeno i cepteći od straha, da je bilo muž ili
— Nane, nane, mori!! — zaplakala se. — Nane, nane... — grcala je tako stojeći ukočeno i cepteći od straha, da je bilo muž ili ko
— Nane, nane, mori!! — zaplakala se. — Nane, nane... — grcala je tako stojeći ukočeno i cepteći od straha, da je bilo muž ili ko iz kuće ne vidi, ne čuje gde
— Nane, nane, mori!! — zaplakala se. — Nane, nane... — grcala je tako stojeći ukočeno i cepteći od straha, da je bilo muž ili ko iz kuće ne vidi, ne čuje gde plače.
bi se odobrovoljila i čisto sažaljevajući majku što je tako naivna, pa, ne uznemiravajući se, odgovarala bi: — Neka, nane... — I, da bi mater uverila kako je to nije uznemirilo, uvredilo, raspoložena, produžila bi da je za nešto drugo pita.
Sigurno bogat, imućan. — Dobro, dobro, nane: koji je? — I pogađajući šta će biti, spremi se da se vrati natrag i produži svoj posao. — Ita — reče joj majka brzo.
— poče majka da ponavlja i unosi se u nju uplašena, kad vide kako se ona ukočila, poniknula. Anica se jedva trže: — Nane! — A uhvati se celom šakom za čelo, jedva držeći se da ne padne. — Ne ostavljaj me noćas samu. Spavaj tu.
očiju, upalih nedara, i do tad sveže, jedre, sad izlomljene gotovo iskuvane snage, očajno je ućutkala: — Ćuti, nane, molim te! — I onda, skupljajući svu snagu, odgovori na Itinu proševinu: — Za Itu — neću!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tu se, Mujo, osoliti nećeš. Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše. Udovici, nane, magla pred očima, A divojci, nane, sjajna misečina. U Turčina i u zmije ljute, U njih nikad tvrde vjere nema.
Ćor-beg sjaši, Mustaj-beg uzjaši, Dok doratu grive otpadoše. Udovici, nane, magla pred očima, A divojci, nane, sjajna misečina. U Turčina i u zmije ljute, U njih nikad tvrde vjere nema. Hvaljene jagodice — Prazne kotarice.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
traje junsko predvečerje koje će ce izgubiti, a prašina je sva sanjiva, a stapaju se mirisi lipe, i šam-dudova, i divlje nane, i žalfije: samo blagosti više nema, ugasila se.
Petković, Vladislav Dis - PESME
zvezde sreće pobeda nas prati, Srbija i ove preboleće rane; Ali vinovniku ko će kaznu dati Za zločine koje narodima nane!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A u susednom dvorištu vrli su žito. Odatle su dopirali povici i čuo se šušanj slame ispod konjskih kopita. — E-e-e-ej, nane! — čuo se odnekuda otegnuti glas. Izvoru priđe jedan mladić sa testijom u ruci.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi. Sa prekrštenim rukama ona ga otpraća, gleda kako će joj on, polako,
Iznenađujući se, ravnodušno odgovorio je: — Dobro, nane! Za njim, prateći ga, kao jednako hoteći da dozna sve, ušla je i ona.
— I ranije da idemo tamo; znaš, nemaju bogzna koga. Pa ako mi nećemo, kao prve komšije, onda ko će? — Dobro, nane! A jesu uzimali štogod od nas? — Jesu! Dala sam im.
I kad je sve svršeno, uveče, došavši kući i zatekavši babu oko česme, pozdravi je: — Nane, kaži: dragička! — Dragička, Mladene!
Ona, iznenađena tom njenom dobrotom, čisto poleti i pada joj u krilo, briznuv u plač. — Nane, mori, slatka! Što ću, nane? Sve moje drugačke eto već unuke imaju. A ja šta ću?
Ona, iznenađena tom njenom dobrotom, čisto poleti i pada joj u krilo, briznuv u plač. — Nane, mori, slatka! Što ću, nane? Sve moje drugačke eto već unuke imaju. A ja šta ću? Kad ne od prvoga sina, a ono od ovoga da vidim snahu, odmenu.
— Ja ću, ja, nane. Nemoj ti! Baba, smejući joj se, dirala bi je: — Pa hoćeš li tako i snaha kad ti dođe? Hoćeš tako i snahu da dvoriš,
Hoćeš tako i snahu da dvoriš, služiš? — Hoću, hoću. Sve ću ja da ih služim, da dvorim. Hoću, nane. Oh, kamo da mi se on ženi, od njega snahu da imam, od njega, mesto od ovoga, pa majka, gde stupnu, nogu da im celivam.
I da bi to ugušio, tu njenu poniznost izravnao, uvek, dolazeći, s njom se zdravio: — Kako si mi, nane? Ona, od poniznosti nije ni odgovarala. Užurbano vikala bi u kujnu: — Sveće! Da iziđu sa svećom, osvetle mu put.
Mladen bi se razuzurivao. Sedao, i nudio i babu: — Sedi, nane! Ali ona, pregledavši po sobi, postelju, zavese, da li je sve u redu, odbijala bi: — Neka, sinko! Sešću ja.
Postave. Čekaju. Naročito Mladen stoji, neće ni da sedne za sofru a kamoli da jede. Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila. — Ama, hajde zaboga, sedni makar.
Čini se da ne čuje, ne vidi njihno stajanje, čekanje na nju. — Hajde, nane! — počinju ponova. — Ama, ne mogu, deco... Mladen iziđe. Dolazi do nje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
a novac ćeš naći... u ovoj kući je red i poštenje... I donesi Nani jednu limunadu. Pred večeru, ušao je kod Nane Srba. Lep mladić. Lik vedar i bezbrižan, kao da je sve na svetu dobro, i ceo svet Srbin!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo!
!... — Ama, de, javaš, nane! — smeje se Mane. — „Što će da činim?“... Pa ću si uznem jednu! Što mi ti pa sag tol’ko zboriš kako da do godinu neće
— Što će načinim?! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor. A zatim metnu šubaru na glavu i ode ljutito. — Nije bez ništo!
A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš... Na grob da mi turiš šeboj i zambak i trandafil i dafinu da mi posadiš!
na oči, pa je juri papučom iz sobe u sobu i preko basamaka, a Zona se smeje kroz plač, pa veli: — Ama, ja ću ti umrem, nane!... Prođoše tri i nešto više godina. I kao sve što je podložno promeni, izmenila se i ona.
Zona uze za ruku Genu, priđoše i uhvatiše se među igrače. Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju. Nane, kaži tajku da me mladu dava za Rade komšijče!... Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke!
Tek uleti usplahiren pred majku i počne isprekidano: — Nane, „Gigan“ sag stade, ete, merak i ašik na „Gaćanku“! — Ako, sine, ako... — veli mu majka gledajući ga milo.
Ta što da čine!... Ili drugi put, opet tako, uleti sav zaduvan s po jednim jajetom u svakoj ruci. — Nane, naša „Titinka“ i „Pirga“ snesoše jajca u Todorčine, a ja gi uzedo’ i doneso’!
„Nane, poskoro će da ni ukradnu teta-Zonu!“ A Zona silno briznula tada u plač. — „Svirite, ništo, viče stari Zamfir, što zaću
Igraju i pevaju: Nane, kaži tajku da me mladu dava za naše komšijče, za mlado bankerče! Malo posle eto ti i Manulaća: vodi ga majka i gura
Što iskube, mori, kurjuci? Koj će te takvu, bez kurjuci uzne?!— A Zona joj odgovara: „Mori, glaj si posla, nane, — ja li ću se zar udam?! Ba! Meni mi stiga i ovako!“ — „Lele“, plače Tašana, „istin’ li zar iskaš devojka da ostaneš!?
?“ — „Ama, pa može da se i udam“, odgovara Zona, „teke neje zort! Ima vreme, nane! Zašto si ja pečalim i zbiram onol’ke pare? Za miraz, nane! Pa može i da se udam za nikoga...