Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
J. S. P LICA: ŽUTILOV, bivši nekada notaroš NANČIKA, njegova supruga MILČIKA, EDEN — njina deca ŠANDOR LEPRŠIĆ, mladi stihotvorac GOSPOĐA ZELENIĆKA, njegova ujna
Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi. LEPRŠIĆ.
) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi. LEPRŠIĆ.
) Živio!... 4. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi. LEPRŠIĆ.: Evo, gospođa Nančika biće tako dobra da nam načini srpske kokarde. ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje.
LEPRŠIĆ.: Evo, gospođa Nančika biće tako dobra da nam načini srpske kokarde. ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje. LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši.
NANČIKA: Iz drage volje. LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo, biće nam štit protiv neprijatelja naši. NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar oćete da nosite po dve?
LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske. NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska!
NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi. ŠERBULIĆ: Ja... ja...
) Silni Stefan imao je zastavu, na kojoj je arhangel Mihail stajao, i pomoću ovoga tolike su pobjede dobivene. NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti. ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir.
LEPRŠIĆ: Ove su Novosađani nasred pijace spalili. SMRDIĆ: Pravo su imali. NANČIKA: Ja čujem da je na više mesta to učinjeno. LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši?
GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda, kad ste se vi rodili, nije bilo protokola madžarski?
Nama se jasna zora otvara. Jošt je nužno poderati sve one aljine koje su stranonarodne boje. ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu. ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati. NANČIKA: Meni ova lepo stoji.