Obradović, Dositej - BASNE
No ovome se hoće čisto srce koje, ko ima, blaženim ga večna istina nariče. Drugo čemu nas basna uči ovo je: da smo trpeljivi i velikodušni u zlopolučiju i u šteti kad nam se priključe,
dostoinstva vojena i graždanska, neodložno iziskuje neke službe i dužnosti, koje ko ne ispolnjava, ne samo nije da se nariče svetim ocem, nego i da se liši toga dostoinstva i zvanija.
Zato se sami bog nariče pravedni sudija, zašto on sam soveršeno poznaje svakoga srce i utrobu, i zato nam premudri Spasitelj nalaže govoreći:
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju... Oko negova lica vuku se hladne zmijurine... A tamo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
se da je posle ne bi žene ogovarale kako ga nije žalila, kleče do nogu Mitinih, pokri glavu rukama i poče i ona da nariče.
Zato ona plačući poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na
Ona ga i ne gleda, kuka, nariče. Kao uvek, spominje njega, pokojnika, muža; ređa njegove želje. Pa kada počne ono: na koga ih je ostavio...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pa odjednom prekinu, i, kao da se ona sutra udaje, poče da žali, nariče: Jao, jao, jel’te, diko, žao, Jel’te žao, što se rastajemo. — Teto, hajde! Sofka se diže.
rukama, vezanim vilicama, opkoljen ženama, sa ženom, svekrvom, više glave, koja, sasvim zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
reče: ’gle junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za sinovima što junački pogiboše, no nariče kao žena’!“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad | tamo, upazi đevojku đe plače i nariče svoga dragoga. On pritrči k njoj te se tu ižljube, pa ondar s njom i s babom doma.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ep[iskop]: „Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne zna lečiti, i terzija koji se samo nariče terzija, niti zna terziluka, oni nisu to što se nazivlju?” Arhim[andrit]: „Nipošto!
Kaluđer, dakle, koji samo kamilavku nosi i crne haljine, i samo se nariče kaluđer i samac, koji se samo ust’ma i slovom odrekao sveta, a delom više traži | svet i svetske stvari nego mirski
Ćosić, Dobrica - KORENI
Anđa poče otegnuto i jedva čujno, kao po dužnosti i nekom moranju, da nariče, mučeći se što ne može mrtvog imenom da oslovi: što ni imena nema, još više joj ga žao. Da kaže „levi“, nikako ne može.
Dobro — odvraća tiho, a noge mu se čudno lome i savijaju. Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči.
Nad glavom, nebeski čokot otežao grozdovima zvezda i od njega je tama nad selom modrikasta. Iz poslednje kuće nariče lampa. Naricanje je isceđena suva komina. Ni kapi žalosti nema u njemu. U mraku, kroz granje, žuti se rasprsla rana lampe.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Bog s tobom, gospodine, zar moje dete!... — poče da nariče baba. — Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete... Pero, po Bogu si brate, ti znaš...
To se snaha nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde !
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
val pljusne o hridi, i morska ptica, iz tmice što se po gudurama od sunca krije, u dubokoj noći javi se, kao da nariče... Dugo mileći po utišanoj pučini, plove uokolo, i u obilaženju oko školjića prolazi kratka ljetnja noć.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad se „mrtav naležao“, ponovo se pojavljuju svatovi i sahranjuju ga. Na kraju majka ujutru nariče za snahom, a uveče za sinom.
Jer Ljeposavu sahranjuju „otkuda se jasno sunce rađa“, a svekrva za njom nariče „kada bude na istoku sunce“. Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada
Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada bude na zahodu sunce“. On je i devojku tražio idući stalno „od istoka pake do zapada“: sunčevom putanjom.
Miljković, Branko - PESME
nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad svežim rukopisom rose ČOVEK SA SUNCEM Onaj ko pretvara svoje srce u poklon Onaj ko pretvara svoj um u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Srb Srbina dovikuje, k obrani poziva, Diže glase do nebesa i Boga priziva; Rusa viče i nariče, sinji puca kamen, Ali Moskve više nema, svu proguta plamen. Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Već nekoliko dana, od jutra do mraka, ona neprestano jadikuje i nariče na groblju, ne jedući i ne pijući ništa. Nude je jelom i pićem, daju joj haljine što ostaju iza mrtvaca, ona sve to
odagnaju s groblja, ali se ona opet privuče i obnoć, kad se sve smiri i utiša, hodajući od groba do groba, jadikuje i nariče, duboko potresajući dušom zaprepašćene čeljadi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali tek što ljudi ispiše prvu čašu za pokoj Marinove duše, udovica zažali i stade da nariče za pokojnikom: — Marine, dušo, 'di si sada ti?..
Do nogu pako kotrlja se isplakani pijesak i jednako nariče, dok ga val časom ne poduši, i opet— nariče. — Vratimo se!
Do nogu pako kotrlja se isplakani pijesak i jednako nariče, dok ga val časom ne poduši, i opet— nariče. — Vratimo se! — sluša on njen glas u buri morske oluje, k'o jedinu utjehu u žestokoj tuzi. — Da se vratimo?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova udovica počne da nariče: „Kud’ li hodi, kud’ li brodi a u bari se udavi!“ Porodično predanje govori da je ta moja prababa mesto reči bara
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ja sam već mrtav ali bar da mi se kosti u grobu ne prevrću. (Ode.) DIMITRIJE (ode za njim). Pauza. Uleti Stana i nariče. STANA Kuku, snaške, kuku, snaške!... Krv će da legne. Već cela varoš uzbunila se.
Hajde da se obučem i bošče spremim za put. (Oblači se i vezuje bošče.) Utrči Kata i još sa ulaza kuka i nariče. KATA Kuku, kuku! Tašana, crna ćerko, šta učini?! TAŠANA Što učinih, učinih!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se zovu mlečne kaplje od bogorodičinih sisa, — put na nebu mlečni to se nariče.
DANIL Vavilonskom se kćerom grad Vavilon nariče, što ga sad Bagdatom zovu, kogano je zgradio car Navahonosor u haldejskom vilajetu.
Videste li smanjeno srdce tiho i krotko svete Bogorodice? Arhangel je naziva obradovanom i blago slovenom je nariče, skazujući da će sam Bog Duh sveti doći na nju i obgrnuće je višnja sila, a ona sebe rabinjom nariče.
i blago slovenom je nariče, skazujući da će sam Bog Duh sveti doći na nju i obgrnuće je višnja sila, a ona sebe rabinjom nariče.
Mnogo i mnogo ima u pismu zagonetki, štono se pritča nariče. I kad bi tek u tomu čatući ga ostavili, a ne bi ga promatrali našto izlazi, čemu li nalikuje, te što bi iz toga bilo!