Jakšić, Đura - PROZA
— A ti idi, ne smemo mnogo dangubiti. Uča ode i naskoro se posle toga vrati sa mladim Gružaninom; ostavi ih u svojoj sobi, a on ode da vidi šta mu učenici rade, jer su se već
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U to vreme čuje se da će ćesar Josif doći u Srem, u manastir Fenek, da vidi gde se profunta peče. Naskoro posle toga poruči meni iz Boljevaca neki Arsa Andrejević, moj stari poznanik (on je rođen u Valjevu, pa ubio Turčina i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro. Marinko, kao muška glava, prihvati se domaćinstva, ali mu je ono išlo vrlo rđavo za rukom, jer beše lenj.
Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi. Onako ponuren osluškivao je, ali ne ču ni šuma ni vreve, i on diže glavu...
Međutim, Ivan se beše već rešio. U duši svojoj on je naskoro bio raskrstio. On ne mogaše boljeg prijatelja sebi naći od čoveka koji je toliko prijatelj sinu njegovom...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gđa Sida je uvidela naskoro da za njenu Julu nema nikakva izgleda. Jer Jula je i nadalje ostala onako mirna i povučena, a posle one scene u
Nestaće ih kao dima i pepela od trafike, kad ga ča-Nića duhne sa lule; proderaće se naskoro lepa i šarena slika ta, kao tanka paučina što se prodere kad bumbar proleti kroz nju, — čim samo prvi paor jutros prođe
Kroz plač će vam priznati da je ubica deteta svoga, da je ubica žene svoje, i ona je naskoro posle smrti Draginjine svisnula od žalosti: a vi ćete, gledajući gorko al’ kasno kajanje samovoljna oca, i sećajući se
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.
Belkić kaže čika-Gavri da mu se Ljuba vrlo dopada i rad bi ga za zeta imati; no, ipak, mora jedared, i to naskoro, otići u O. da vidi kako stoje Čekmedžijićeve akcije. Čika-Gavra kaže na to: „Dobro!” Dođe Ljuba sa šetnje.
Od Marka zavisan morao je sve pretrpiti. Posle smrti Jeftine naskoro Svilokosić vrati Mici Rogozićevoj punomoć, neće više da je zastupa. Marko je promenom tom iznenađen.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ja sam pobedu održao, a devojka vrati prsten Miloradoviću, koji posle naskoro od žalosti za Sofijom umre. Siroma’ momak, ipak žao mi ga je bilo, al’ šta ćeš, kako će da se bode šut sa rogatim.
Ali što je mnogo-mnogo. Jošt će malo čekati, pa onda će tu stvar vlasti prijaviti. I doista, naskoro prijave magistratu da se za njihove muževe koraci čine, jer ljudi poneli su novaca, bogzna nije li ih ko ubio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Slično smatraju i u Crnoj Gori, naime, da ne valja decu ljubiti dok spavaju „zato da ga ne bi naskoro mrtva ljubili“. u Gruži misle da malo dete ne valja ljubiti, jer bi ga „napale veštice“.
Matavulj, Simo - USKOK
On joj šapnu: — Milice, dušo moja! Milice, srećo moja!... Želiš li da ovako bude i naše veselje, naskoro ako bog dâ? Pa se brzo razdvojiše, niti se već sastaše nasamo ni za trajanja svadbe, ni sjutradan, ni dan treći, kad
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1781. postao je ruski konzul u Napulju, sa vojnim činom potpukovnika. Naskoro zatim umro je u Beču. Glavni književni rad njegov je njegova mala istorija srpskog naroda, koja je 1765.
Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i četvoro male dece. Mati umre naskoro, oko 1752, a deca se rasture po porodici. Mali Dimitrije dopadne jednom tetku.
romantičarski časopis Le Globe pisao je da je srpski jezik »jedan od najlepših jezika na svetu« i da će srpske gusle »naskoro postati tako slavne kao Osijanova harfa«.
Sremac, Stevan - PROZA
njega da je ograničen, ovde je pokazao začudo dosta okretnosti i umešnosti, tako da su pretpostavljeni opazili, doduše, naskoro da je »sir niže«, ali je i »slovo iže« tu bilo; za njega se vešto postarao naš Jova. I olako mu se prošlo!
Radičević, Branko - PESME
„Zbogom!“... „Zbogom!“... Već tutnji rudina, Proguta i nojca i tavnina... Još se topot čuje, al' zamalo, Naskoro je i njega nestalo. I odoše, Bog im pomogao I na Turke što pređe nagnao!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zapovedi to sluge izvrše, te ga zatvore s kćeri u vrlo jaku zazidanu kulu koju sa ranom na tri godine dana napune. Naskoro potom dođe u carevinu cara Petra car Tatarin pa počne raspitivati za cara i carevu devojku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali.
Očekuje se smotra koju vrši komandant diviziona. Naskoro se uzmuvaše oko susedne baterije. Razleže se komanda i ljudi kao da se slediše. Svi zurimo negde na desnu stranu.
iskolačenim očima crne naduvene prilike, ali, poterani bičem, opružiše vratove i zariše kopite u trula, buava tela... Naskoro skretosmo desno, zatim kroz neku šumu, preko rovova, pa uzbrdo, običnim seoskim putem, da su konji brektali.
— More, zar im je stalo do jela sada! Levo krilo se izgubi u jednome kukuruzištu... Naskoro se pojavi na onoj drugoj strani. Pred njima je sada livada, te vojnici zastadoše. Verovatno osmatraju.
Šta ko voli... Sem tablaneta, koji igraju usedelice, a žandara barabe. Ali umor je savladao ljude i naskoro je ceo puk spavao. Još se ni zora nije pojavila, a naređen je iznenada pokret. Komandir reče: idemo sada na Šabac.
Počeli smo već da uobražavamo kako se onaj puk tuče u sremskoj ravnici samo zato da bismo se mi odmorili i spavali. Naskoro se pojaviše i ranjenici. Njihova pojava je pokvarila ono svečano i razdragano raspoloženje izazvano našim uspesima...
Čujem potmuli žagor. Prođoh pored zemunice komandira čete i naskoro ugledah mitraljez. Zadigoh šatorsko krilo i zastadoh začuđen.
Ponudi im konje ordonansa. Uzjahaše starci, a žene rekoše da će ići peške. Odmah pođosmo i naskoro naiđosmo na jednu raskrsnicu.
Iziđosmo na glavni put i produžismo kasom, nadajući se da ćemo stići neku pozadnju pešačku jedinicu. Ali naskoro pred nama se ukaza selo, te pođosmo hodom. Vidimo da se u selu odigrava nešto neobično. Narod trči, dovikuje se...
“ I kazao vi, da mu se spremi ovde, jer će i on doći vod’, da spava. Naskoro naiđe i Aleksandar, srećan i ozaren. — Ukradosmo je pešacima. Zamolih ga da mi ispriča, kako se obavila ta otmica.
A stanični signal je uporno zvonio, nagoveštavajući novu kompoziciju. Naskoro ulete lokomotiva vukući beskrajan niz zatvorenih vagona iz kojih su virile konjske glave.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Još kad bi Bog dao dece!... Ali na toj misli Gojko obično svakad pocrveni, sam od sebe, i nešto se kao naljuti, pa naskoro zatim mahne rukom po vazduhu, kao da reći: »Eh, batali, samo nek je mir u kući!«...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najzad se i njemu to dosadi, te se obrati na drugu stranu. Posle Bogojavljenja isprosi jednu trgovačku ćerku i naskoro zatim bude i venčanje. Na svadbi bila je i Kaja s majkom. Baš kad je igra bila u najvećem jeku prođe poštar pored njih.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Samo zeljov komšijski izgleda da je nešto sumnjivo primetio, pa zalaja, ali naskoro ućuta. Valjda se upoznao u nekoga, ili se, u suvišnoj revnosti, istrčao. Biće da je ovo poslednje.
U njoj je i drugi Sretin dopis iz ovoga sela. Na željno iščekivanu priliku nije dugo čekao. Dala mu se naskoro, nekoliko nedelja po dolasku u selo, baš kad je jednom kapetan svratio u selo.
I kako ga je bog dao i stvorio kao jednog neumornog pronalazača, pade mu naskoro jedna srećna i izvodljiva misao na pamet.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nije laž. Živi ljudi još to pričaju i kunu se. Naskoro žena umrla, brat u manastiru, Svetom Ocu Prohoru, | umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja uđe u šakrištiju, odakle naskoro izađe u stiharu, klepećući zvoncem, znak da će se za njim iznijeti „prisveti“. Seljaci klekoše.
Iz toga će braka naskoro izmiljeti mali Jurići, koji će ga zvati „ujcom“ i ljubiti mu konop kad dođe u Zvrljevo! I maja je htjela da se on pita
To, istina, nije učinjeno, ali tek to pokazuje da ga ona ne gleda kao dijete, da nije više za „triske“. Pa onda naskoro će se udati i Galica, i oženiti Čmanjak, i dorasti Škembo,...
Odnese mu svu lijevu stranu, ali osta pri svijesti. Ljekar, po običaju, prorokova da može umrijeti naskoro, a može biti i kasnije. Gvardijan reče Bakonji da se odmah naredi za put. Šalje ga u grad da se zađakoni.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kažite sad odmah onima u kući da mi decu ne diraju. Đurica pogleda Sremca, a ovaj odmah otrča u kuću, i naskoro zatim deca se umiriše. — Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož.
Potom mu kaza da je svraćao k Vuju i ostavio kod nega sve novce, pa se onda i on namesti kod Mata, leže i naskoro se učini da je zaspao. Posle pola časa Mato ustade i zovnu ga polako. — Đuro!
Krakov, Stanislav - KRILA
Kupile se stvari i sprema tovarila. Još bi po koji vojnik zastajao i dugo tražio izgubljeno šilo. Naskoro se izvi duga pruga ljudi, koji se provlačahu između drveća i žbunja, i izbiše najzad na prosečeni put kraj baterije.
Kod Zejtinlika grmele su strašne eksplozije bombi, i naskoro je izbio gusti crni dim zapaljenih benzinskih buradi. U gradu su bežali po ulicama preplašeni Jermeni i Grci, i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i Turci su odmah zauzeli neke naše prednje položaje; zatim su produžili napadaje vrlo energično i uporno; Supovac je naskoro pao i naša se vojska povukla Tešici, gde se borila do 7 časova u veče.
ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene;
Turski lanac spočetka beše zaustavljen u svome napredovanju ali se naskoro opet krete. To kretanje išlo je ovako. Prvo poče jedan po jedan Turčin da se izdvaja iz lanca i da istrčava napred:
— Ako se Turci neprestano budu primicali, oni će se naskoro pomešati s našima i preći u juriš s bajonetima, a da li će naša mlada vojska izdržati ove napore?!
Pauza nije dugo trajala, naskoro se začu pravilna plotunska pucnjava sa odmerenim tempom. To jedna strana odstupa, a druga je goni plotunskom vatrom.
No naskoro sve postade jasno. Iz Tešice počeše izbijati u vis crna klupčad gustoga dima — dakle naši odstupaju! I dok ih Turci gon
I dok ih Turci gone plotunskom vatrom, Čerkezi već pale sela... Naskoro prestadoše i plotuni; naši su izmakli iz domašaja turske puščane vatre.
Još se ovda onda čula po koja usamljena puška; to se pozdravljaju poslednji uporni borci. Naskoro i to prestade; turski topovi poslaše još nekoliko metaka za našom vojskom, pa i oni umukoše i nasta večernja tišina
Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite? — Đeneralov dogled.
— Vi to najbolje znate, ja sam u vojničkim stvarima lajik. Na tome se ppeceče razgovor. Stignemo naskoro u Prćilovicu. Svratimo desno u neki razgrađeni šljivar. Tu đeneral i cela njegova pratnja sjašu s konja.
I zaista, paljba poče da se učestava, a naskoro se začuše i turski ubojni rogovi: ta ti, ta ti, ta ti.... Nebo je bilo čisto kao staklo, istok preliven svetlim
Ali zamalo, pa tek jedan po jedan poče da izbija iz šume i da se preko poljane povlači šancu, pucajući jednako. Naskoro se poljana pred šancem napuni naših strelaca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča. Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka. Bili smo malo mirniji.
— Onda stavi bajonet u usta, prekorači preko bedema i odmah prileže. Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima. Bilo je prošlo odavno vreme otkad je trebalo da se vrati.
Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici. Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša.
A najteže nam je što se sada nismo mogli orijentisati. Magla je bila sve teža. Ali naskoro su Bugari osetili naše prisustvo. Paljba je postajala sve življa...
A zora već počinje, i mesečev sjaj sve više bledi. Vidim i drugo rebro onoga brda, naskoro sam nazreo treće, i tada mi se kosa diže... Pred trećom četom ugledah Bugare.
— Pobeže! Larma se prenosi na suprotni kraj paviljona, neko otvori vrata i pseto izlete skičući. Naskoro se paviljon umiri. Čuje se samo uzdah reumatičnoga pukovnika i snažno disanje mladih potporučnika. — Ovo je preko jego!
Komandir pređe glavni rov, i poče se spuštati jednom strmom saobraćajnicom. Zastali smo naskoro pred nekom podzemnom pećinom, tri, četiri metra pod zemljom.
Čuo sam neki žagor i naskoro naišao na konjušnicu brdske baterije. Vojnici su zaravnili zemlju iza jedne ogromne stene. Na zadnjim ivica ma pobili
Komandir misli da će nas ona odvesti do brdske baterije. Naiđe jedan vojnik, koji nam to potvrdi. Naskoro se pred nama ukaza brdski top. Bio je ograđen bedemom od zemlje.
Bora nagazi ispod stola Kostu. Veterinar je ćutao, ali mu se na licu ogledalo neraspoložene. Naskoro se vratio Radoslav sa dve flaše crnog vina i stavi ih na sto. — Pozajmio sam ovde. Daj one vinske čaše.
— Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku. U dvorištu se čula larma. Neko je pitao užurbano: — Jesu li ovde? Naskoro se pojavi na vratima jedan pešadijski kapetan sa šlemom.
Prigušena mladost. Jedan od onih vodenih cvetova koji blesnu u početku sezone, očaraju okolinu, da se naskoro nečujno i zauvek izgube. Posmatrala je i ona mene, ali sa izvesnom dosadom na licu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u dan stvori, dan u noć okrene, Da nevina mladež ne vidi gdi vene, Premda dosta puta prijatelj joj javlja Da će, ah! naskoro poželiti zdravlja; Ali ona za to onda slabo mari Kad s mozak zavrti, vruća krv zažari, No igra i skače k’o muva bez
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I čestitu Bosnu polaziti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Požurite! — viče neko odozdo. — Konji sve više tonu u glib. Vojnici su rili zemlju i naskoro beše gotov strm nagib. Komandir skida svece s neba.
Posle toliko dana skinuli smo najzad šinjele, a vojnici doneše i vodu da se umijemo. Komesari već otišli u varoš, I naskoro se vratiše sa mesom i hlebom. Ali rekoše da na vojnika sleduje samo po četvrtina hleba...
— O, some along!2 Svirao je Mića do mile volje... Ali smo već ulazili u Krf, te ga nanovo stavih na koleno i naskoro se zaustavismo na pristaništu. Nebo olovno, kiša je pljuštala, a more je bilo tamno i narogušeno.
Dala im se prilika da nauče kako se od pojaseva mogu napraviti gajde. Oko devet časova počeše izvlačiti sidra i naskoro se začu šum vode. Izgleda nam da se i one druge lađe kreću. Tamna silueta obale istopi se u mračnoj noći.
To su uradili i francuski oficiri, služeći pivom i vojnike. Ali negde napred odjeknu tutanj topova. Naskoro smo krenuli i mi, i zamakli u neke mračne ulice, odakle iziđosmo na otvoreno pole.
Kao da smo još onda naslućivali da ćemo naskoro i mi popadati kao „žertvы v borьbe rokovoй!“ Naša mladost bila je neokaljana, neporočna, nepreživljena.
Valjda su zakukali i njihovi pešaci. Bugarski šrapneli svitnuše nad našim baterijama. Naskoro pronađoše drugu bateriju, koja je bila istaknuta kod Svetog Ilije, i ona utonu u dim.
Ljudi i životinje su u punom naponu, gotovo na izmaku snage. Još nas jedino zadržava nada da ćemo se sad, naskoro, izvući iz ovoga pakla. Odmakli smo koju stotinu metara, kad se pred nama ukaza neprohodna prepreka.
Otišli smo do treće baterije. Oko nje je prostor bio razriven. Naskoro pronađosmo mesto gde je udarilo celo razorno zrno, a nije eksplodiralo.
Lakše mi je. Vidim već jasno one debele grede iznad moje glave, a između njih proviruju džakovi sa zemljom... Ali naskoro sam osetio kako se vlažno platno sve više zagreva i pritiska me kao užareni oklop.
Malo sam se primirio. Lekar mi tada dade jedan aspirin, da bih se preznojio... Još dva puta su menjali oblog. Naskoro sam osetio kako mi je čelo vlažno, a po rukama izbiše sitne kapljice. Skinuli su mi obloge, i pokrili me.
Možda sam i spavao. Ali kada sam došao sebi, bilo mi je mnogo teško. Čujem gde Francuz veli da smo blizu Soluna. Naskoro po kloparanju točkova uviđam da prelazimo neku skretnicu. Voz stade.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!
Drine, od Kosova te do Biograda, ’vako Đorđe Drini govorio: „Drino vodo, plemenita međo izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!
po svome pređašnjem običaju, sastavi nekoliko konja i namesti se negde u naiji srebrničkoj da živi kao kiridžija; no naskoro potom isprebijaju ga nekaki Turci, pa umre od uboja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kako se je i zbilo to naskoro posle onoga pod nebom vojištanskoga prikazivanja. ZVEZDA PAGANSKOG PROROKA VALAMA Bijaše u tojzi persijskoj strani
« Zato je to ukazao Bog proroku Jezekilu pisati, za znanje, jer će naskoro doći pod Jerusalim Vavilonjani, obsesti ga i s bojem uzeti, pak svega popaliti, zemlju poharati i ljude sve, koje iseći,
reče k njojzi angel: »U tim dvorovi ti ne mož' boraviti, jer nisu tvoji, nego to su dvorovi tvoga brata, oni što ih je naskoro sazidao oni strani čovek Toma.
A tako i persijski paša, što je pred njima serasćer, njega izgledaše gde je, što li čini, je li opravan na boj. Naskoro skobiše se pod gradom ujedno: onaj stiže iz preko mora od Azije, a ovaj sa suha s ove strane iz Evropije.
I s pomoću svetca, obadva zla prestaše naskoro: i vatra se utrnu sama, te ne učini mnogo štete, i zlotvori se od grada razbegoše.
O tomu zadade mu veru svoju sa zakletvom se kako će ih on pak naskoro častno s poštenjem zdrave i čitave vratiti natrag doma i poslati ih k svome otcu mirno.
Dokle malo poduraste taki ga dade na knjigu učiti mu se i on kako bistroumljiv i hitlen bijaše naskoro podobro prvom izuči našu knjigu potom od mnogo ruku i tu latinsku izviče durus.
A i s kojim ušima slušao si naskoro koje beštije sramne reči i pojanje i sam si nevaljalo zacenjen se š njima klapitao, so tim pak i jevanđelske, apostolske i
I učiniše oni tako po svome dogovoru. Hromac na slepca usede i s voćnjaka mu sve zrelo voće obraše i pojedoše. Al' eto naskoro iznenada dođe i gospodin nagledati svoj vinograd i smotre ga da je obrat i pokraden.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A Mane je bio sin toga naroda u koga je postala za utehu ona reč: „Ko zna zašto je to dobro?!“ — i on se naskoro pribrao i ispravio.