Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mučeći ljude do sada, sa nasladom, reši se da ih od sada ostavi na miru, osetiv da i oni sede ovako uz žene i decu. Tad, prvi put, usudi se i da je
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda tako svaki dan. Sve sudbini da ostavi, pa da, brekćući od zdravlja i snage, sa nasladom čeka kada će je koji zaprositi, kada će joj biti venčanje, kada će imati muža; kada će i ona, kao i njene udate
zaklanjajući svojim usahlim telom bakarne boje Sofku od radoznalih pogleda, pušeći razgovarala sa amamdžikom i, sa nekom nasladom, mešala turske reči, — Sofka čisto pretrnu, jer se nije nadala da će joj sada sve to ovoliko i ovako doći.
„za slatko jedenje“, dugim, tihim, monotonim, koje čoveka umiruju, zanose, kao uspavljuju, te se može spokojno, sa nasladom, polako i raskomoćeno da jede i pije...
Ču samo kako Marko, čisto bežeći iz sobe od nje, tamo međ svojima, sa nekom strašnom nasladom, slutnjom, nadom, kao lud viče i zapoveda: — Kapiju, bre, zatvarajte, kapiju zamandaljujte, da niko, niko... Ah! Ah!
Mi kerpiči! Đubre! Aha! — i sve to bilo je tako strašio ali i sa takom nasladom, kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali
I zakrvavljenih očiju, besan, gledajući u nju kako ona ne preneražena, ne uplašena, nego kao sa nekom nasladom sve to trpi i čeka da i dalje produži sa njom, silom bi je gonio da sa njime pije.
vitlajući se po kujni, sobi, odlazeći osobito u onu veliku, očevu, u koju do sada nisu smeli da privire, i sa nasladom otuda sobom izvlačeći jastuke, ponjave i drugo. Ona, kao da to nije ni primećavala.
Pandurović, Sima - PESME
PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Milunu je sav obraščić poštrcan bio. Ona dva djetića promolili glave kroz kolo čeljadi, pa gledahu sa nasladom. „Ha, to mi je kreševo najmilije!“ reče medik ulazeći. „A kome nije?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
najmanje polak časa, jer poslije kucanja časovnikâ, to bješe vrau najveće uživanje, to ga njekako spremaše da uzmogne s nasladom čitati najdublja bogoslovska djela i pisati stihove.
Stric ga dočeka grdnjama što je zakasnio s doručkom. Bakonja mu mirno i, gotovo s njekom nasladom, ispriča šta je bilo, pa se najedi i izvadi iz kovčega lulu i duvan. — Tako! Šta je to? Šta... — Evo šta je.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Jeste, bilo je trenutaka kada je tu slabost upoznavala kao snagu, kao jedini oslonac. Tada bi sa nasladom, u prisećanju, izazivala onaj čas kada ju je prvi put osetila.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Od utisaka iz djetinjstva, iz prividno jednoličnoga života na školju, poslije s nasladom sjećaše se Antica jedino djetinjih sastanaka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
] i sve to bilo je tako strašno ali i sa takom nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali i tome zakon na put stade i, mjesto što se ljudi tada osvjećivahu po svome ćeifu, s nasladom gledajući u plamen što proždire dobro dušmaninovo, sada se osvećuju sa zakonom u ruci, parbeći se kao ženetine po
Ilić, Vojislav J. - PESME
Među svetila rimska, zapojen nasladom taštom, Silvije stupao nije sa svojim izdrtim plaštom I svojom anđelskom tugom. Po kakav propali plemić, Il' bekrija
Ljubavnoj zabuni celoj, koju je s nasladom sejô, On se je, razdragan čisto, u duši božanskoj smejô, No, ipak, umoran teško od bdenja poslednjih noći, A nešto i
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (u čudu): Luda li si? TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da! Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam...
zato ponova dolazim!... (Ne verujući sebi, razrogačen, Tašani): Aman, Tašana? TAŠANA (jetko s nasladom): Da, da! SAROŠ (besno): Ni ti, niti iko tako što o meni ne sme da misli. A najmanje ti! Ti to ne smeš tako o meni...