Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bože! Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći. Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se čudnovato zaigravaše svetlost lampe sa ulice,
Afrika
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas. Kolibe, sa ulascima visokim jedva pola metra, osvetljene su unutra ognjevima.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Isto tako i mene. LjUBOMIR: Obli me znoj po čelu, a ruke počeše da se hlade, zamagli mi se pred očima i ja se naslonih na zid. SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
punom bioloških eksponata i mirisa prašine koja se ni za četrdeset i pet minuta mirovanja nije uspela da slegne. Naslonih čelo na prozorsko okno i zatvorih oči. To mi je bila jedna od navika iz detinjstva kad ne bih znao šta da počnem.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj obraz... — Slatka si! — I upih moje usne u tvoje tako duboko i jako... — Oh! — Treseš se ti. — Volim te!
Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom. I kako mi teško pade kad se zagledah u sve što beše preda mnom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A treba izdržati još celu ovu noć i sutrašnji dan... Snage nemam ni ruku da dignem, telo se klati i ja naslonih glavu na vrat konja... I kao da uzlećem na neku visinu njišem se, kao da me neko ljuljuška... Prijatno je...
Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta. Jesenje sunce je blago milovalo, a vetrić ćarlijao, raznoseći miris okomišanih kukuruza i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ja, kud sve nisam išao. A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor. Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona.
Izišao sam na bedeme; naslonih se, poleđuške, u travi, o jedno mokro stablo, i slušah grdne dizalice ispod sebe kako grme.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ostali nosači, čim stigoše, spustiše stvari i polegaše po dvorištu. Ćutljivi kao ovnovi! Ja se takođe naslonih na kolibu i čekah da šef iziđe pred nas. Kolibe, sa ulascima visokim jedva pola metra, osvetljene su unutra ognjevima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gr-ru! Ali zašto su mu oči iskolačene, ukočene? S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!...
Petrović, Rastko - PESME
Na trgu, naslonih se opet na zid, plačući u strašnom bolu: Taj život, u kome svaka strast oteče naglo u uspomenu: Taj život gde se ne