Jakšić, Đura - PROZA
Mi odosmo kući. U njoj je sve mirisalo na tamjan što ga je popa u kadionici potrošio. Tetka se naslonila na prozor i gledaše zamišljeno u zalazeće sunce, a niz lice joj tekoše suze... Nije vikala, nije kukala...
Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska. Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Samo što po dve tri služe ljude. Baš je bio Anokin red. Dok druge dve unose i iznose jelo i poslužuju piće, ona se naslonila leđima na vrata i čačka nos. Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gledaj ti samo uncuta jednog! — veli Jula sva oznojena i zajapurena, pa ne može još da dođe k sebi od čuda, nego se naslonila na motiku, pa gleda začuđeno oko sebe po drveću kao da ih priziva sebi za svedoke, ovog grdnog bezobrazluka Šacinog.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne ostajem nadežna, nego znajem, nikad!“ A kad to reče, kriknu. Bila je otišla, plačući, i naslonila se na zid, pod kapiju. Pavlu bi žao, kad vide Grozdina, kako stoji pred njim i prašta se snuždeno.
Sremac, Stevan - PROZA
Jova mu primače mastilo, koje drži u levoj ruca, a desnom mu predaje u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.
Radičević, Branko - PESME
„Da to je ona, ja se ne varam! O kako lepo vrana kosa leti! Naslonila je krasnu svoju glavu Na ruku, belu kao Alpa sneg, Al' obraz vidit ja ne mogu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kola su išla. On im se poče približavati. Eno već viđaše Todu kako razapela suncobran, naslonila se na muža, a ovaj je obuhvatio i prigrlio rukom...
Seta se često spuštaše na tvoje čelo. Često, vrlo često zaticah te, gde si, čisteći naše dvorište, stala. Naslonila si se leđima na direk, metla ti ispala iz ruku, a ti oborivši glavu tareš čelo i nameštaš kose i to polako, mučno.
Iz zažarenih joj obraza tek što krv nije kanula. Zažmurila, naslonila se celim telom na mene, stisla mi grčevito ruku, a iz suvih joj, nemih usta ide vreo, sladah dah.
Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako
Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka! Zaobišla i stala tu. Čeka me. Naslonila se leđima o stablo i rukama se pridržava za grane. Pobledela, samo joj usne rumene i nabrekle. — Što se ljutiš na mene?
I Nuška je gledala celi dan. Pokupila kamenje i trupove što je našla po bašti, naslonila ih uza zid do višnje, i popela se na njih, te gledala oro. Bio je silan svet u igri. Čak sam i ja igrao.
Sve se otkravilo, oslobodilo i samo dahće od smeha, pesme. Snaška Pasa naslonila svoje lice na ruku, grlo joj treperi, glas iz otvorenih joj toplih usta ide pravo, meko, milo ...
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA (zbunjeno): Kako da ti kažem... ovaj, i nisam se prilepila, nego tako, naslonila se; oduzele mi se nešto noge pa se naslonila malo. SARKA: Pa idi u sobu, lezi. GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem.
ovaj, i nisam se prilepila, nego tako, naslonila se; oduzele mi se nešto noge pa se naslonila malo. SARKA: Pa idi u sobu, lezi. GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem. SARKA: Da te povedem?
– Proka, očajna lica, nervozno šeta sa zabačenim rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama. Svi napuštaju svoje domove pred najezdom neprijatelja, i žene, polazeći u bežaniju, nariču.
Tu je on... moj brat, mrtav... Iziđosmo. Neko reče da zovnemo sveštenika. Možda će on znati. Pogledah u sestru. Naslonila se na kola i podbočila glavu. Bila je bleda. Doneše nam stolice.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica posmatraše pažljivo svaki pokret, ne osećajući ništa i ne misleći ni o čem. Zgurila se, savila se u klupče, naslonila glavu na uzdignuta kolena, a oko njih obavila obe ruke pa gleda...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ma da joj se još sve vrtelo: i soba, tavanice, i ispred nje ona, mati joj, sa tim prozorom sobnim, na koji se bila naslonila, ipak, zbog tot materinog plača, bi lakše, što bar po njemu vide da mati to ne odobrava.
Ali ona bi se jednako vajkala: — A ne, ne, čedo. Leći ću ja, leći. Nego sam sinoć zaboravila. Slučajno se naslonila na taj jastuk, pa zadremala, zaspala. Međutim cele noći nju Sofka čuje kako ne spava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno stegno i na nj naslonila torbicu, nabrala obrve, pa premeće nešto po torbici; jadnica, kusur čini koliko je potrošila, jali da nije što
Ljudi, pušeći, gledahu preda se. Baba uzela Miluna na krilo pa najerila malo glavu. Milica sjela na kovčeg, pa naslonila glavu na ruke. Ona dva klapčića stajahu uz krevet, sa zinutim ustima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odande će se pojaviti svetlost, pomislila je, naslonila čelo na kamen i uputila se po životu za gresima. ...Otkako sam se rodila i otkad znam za sebe, sve ću ispričati,
Nije izdržala, ustala je da nastave posao. Naslonila se na vile i pogledala niza se. Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
neprijateljski topovi razvalili nije se, na sreću, sručila u rov, čime bi neprijatelju olakšala pristup u grad, već se naslonila na bedem kao pijan na plot“”. Većnici počeše da se smeju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tek pri kraju sela ugledam jednu skoro okrečenu zgradu i pred njom mladu seljanku, sva se beli. Naslonila se bila uz razvaljen plot, a jedra i čista kao za smotru.
sud, pa žurno iščezla za vratima donjega stana, ali se vratila odmah, zastala nepomično, i u zaklonu starinske kuće naslonila o zid. Posmatrala ga je pažljivo, pomalo zavodnički.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A njen odlazak ponovo je popraćao cilik visokih čašica. Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kapetan i Mitar priđoše vrljikama. Pred njima ležaše Stanka, obrnuta licem k zemlji, savijena, kao da se sama naslonila na laktove, pa sakriva lice od nekoga...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tek beše naslonila glavu Na uzglavlje od plavih cvetova: Noć želeći za večitu javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (stoji iza stola, o vratu joj visi santimetar, a u ruci velike makaze. Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo mesto što se izlizalo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Malena im krovinjara leži kraj mora, Na pragu je bab’-Anuška tužna, nevoljna; Na ruku je naslonila lice plačevno, Uz nju stoji raspuknuto staro korito. »Neven« 1890.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) DJEJSTVO III POZORIJE 1. FEMA (sasvim u cerveno obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili. FEMA: Komi fo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Deca su užurbano trčala i sklanjala stado sa puta. Kada smo im se približili, ovce nagnuše na jednu stranu. Deca se naslonila na štapove i posmatraju nas radoznalo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nisam jecala. Opustila sam se, naslonila glavu na gredu i mirovala. Znala sam da suze idu po istom tragu, ali mi se činilo da mi je celo lice vlažno.
Ona je ustala, lagano, i dalje bez traga uzbuđenja na licu, prišla prozoru i naslonila se na ivicu zida. Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je.
Drhtala je. Onda sam se potpuno izgubio. Odjednom me zahvatila nekakva čudna drhtavica. Ona je, ne znajući šta čini, naslonila glavu na moje koleno i grčevito mi obujmila nogu svojim obnaženim rukama. Prošaptala je: „Zar i mi nećemo skoro“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane. I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila.
Silno ugrize donju usnu i još silnije stezaše za ruku Genu, drugaricu svoju, na koju se od silna derta i kara-sevdaha naslonila... Svršila se i ova igra. Odmaraju se i igrači — neki idu „nišaljci“ da se ljuljaju.
— rekla bi Zona Vaski, sedeći tako često tužna na doksatu i, oturivši đerđef, naslonila bi se tada na belu svoju ruku, a drugom bi se igrala sa dugim i bujnim kurjukom svojim, gledajući svojim velikim