Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Kao da se od njega širio onaj planinski, čist, na majčinu dušicu miris. Za čudo kako je bio pitom. Uvek nasmejan, pun bele brade, bos, samo u čakširama, bez pojasa i u prtenoj košulji iz čijih širokih rukava virile su njegove
I, kao drugi prosjaci, on niti prosi, niti šta traži. Ako mu date što — dobro, ako ne — on ode. Isto onako stidljivo, nasmejan, blažen, bos, u starim čakširama i uvek, uvek pognute glave s rukama u džepovima i probirajući gde će da stupne,
Uhvatili ga i ne puštaju. On seo na kraj klupe sa spuštenim rukama u krilu. I isto onako nasmejan, blažen, stidljivo odbijao je piće što su mu ovi davali a svaki čas se dizao da ide, jer ovi počeli da ga diraju,
Afrika
Zatim je nastav io razgovor sa mnom, kiselo duhovit i nasmejan. Ja sam čekao da se vratimo u kolibu, da večeramo, i da me ponovo pita kako sam zadovoljan ovim viđenjem sa jednim
“ „Moa, frape žame, moa frape žame!“ govori on tresući glavom, klateći se, između još sto reči arapskih; nasmejan, udvarajući se i, proseći; „Musje, musje, sigaret; musje, en frank musje!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je nasmejan i činio se veseo. Vrh svojih raskošnih, venecijanskih, cipela i svoje dustabane dizao je sa zemlje kao sa čavala.
Njegov trbuh, njegovi obrazi, njegovi kukovi, bili su okrugli kao neki burići. Međutim, bio je nasmejan, i pažljiv, i upozoravao je gospože na stepenice. Tresao je napudrovanu kosu, u koju su mu bili uvezali crne šepute.
Ne žele da završe u postelji i da budu kupeci, trgovci, ili sindikusi u Slavoniji. Volkov mu reče, nasmejan, da mu se dopadaju Isakoviči i da su mu takvi ljudi simpatični.
(Volkov je rekao: Nein, du nicht hoffnungslos! Grübeln nicht gut!“) Volkov je bio sad nasmejan, i, prišavši Pavlu, činilo se da će da ga zagrli. Njegove oči su se sad smejale veselo.
A prvi put, otkad ga je znao, ni kaćiper Agagijanijan – inače uvek nasmejan – nije bio veseo. Taj mladi kicoš, sa crnim, gustim, obrvama, nije ličio, pri ispraćaju Isakoviča, na gavrana u
Bio je stalno nasmejan, a imao je plave, detinjaste, oči. Ljudi su, pri faraonu, sklanjali novac od njega, ali su mu žene zajmile.
Koji ne broje. Kostjurin, kao da je i sam bio vaskrsao, iz neke strogosti, pregledao je, nasmejan, skoro svaki dan, lično, obučene trupe, koje u Mirgorod odlaze.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pred njegovim prvim vodom paradirao je tada oberlajtnant Mušicki, čvrst i crn, sa malim brčićima, uvek malo nasmejan. Uštogljen. On je završio kao general, Nedića. Završio je pred puščanim cevima.
Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan, nego neki kormoran, divljih i crnih krila, što viče: zrak svake sreće tone u Okean.
Rakić, Milan - PESME
ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba. Smrt je tako laka.
samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone. Nasmejan i već debela lica, kratko obrijan, u širokim mor-čakširama bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on
Pandurović, Sima - PESME
PADA CVEĆE Usplahireno cveće vetar niše... Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Neko je ustao sa stolice i Aćim je seo do samih vrata. Nije verovao očima: sa ispruženom rukom za pozdrav, nasmejan, išao je k njemu... Nije valjda on, nije, o, pameti! Njegov protivnik na.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LXXV ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem septembarskog neba! Smrt je tako laka.
samo tvoju ruku bledu; I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči za navek!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali ću do ujutro ostati ovde. Idem do kapije da o tom izvestim izaslanike nomofilaksove“. On ode i vrati se ubrzo, nasmejan. „Znaš li šta sam rekao vođi moje telesne garde?“ „Šta?“ „Da sa mojim stručnim mišljenjem nisam još gotov.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A komandant bataljona, uvek nasmejan, fini oficir belih ruku i crvenih obraza, tek što beše došao iz divizijskog štaba, odakle ga poslaše ovamo da ispuni
mladosti, rumenilo se još vatreno, i najpre užasno preneražen, izraz kao da postupno postade miran, potom nešto nasmejan.
A posle, lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što provaljuje, prkosio je užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio
Nekad, cvećem okićen, žurio je granici i pevao buntovnu pesmu Pobede u koju nikad nije posumnjao. I lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što proždire i lomi i prevaljuje, prkosio je on užasu od ludila krvi i smejao se rani
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zatim je nastav io razgovor sa mnom, kiselo duhovit i nasmejan. Ja sam čekao da se vratimo u kolibu, da večeramo, i da me ponovo pita kako sam zadovoljan ovim viđenjem sa jednim
“ „Moa, frape žame, moa frape žame!“ govori on tresući glavom, klateći se, između još sto reči arapskih; nasmejan, udvarajući se i, proseći; „Musje, musje, sigaret; musje, en frank musje!
Ilić, Vojislav J. - PESME
I ceo događaj ovaj svrši se, najposle, time: Klisarka sastanak poljski zakaza doveče s njime. Čim Amor u selo stiže, nasmejan i dobre volje, Istera svinju i prasce i pođe na ravno polje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
To znači da te se boji, da te poštuje! MIRON (spazi Tašanu, prilazi joj nasmejan, čestitajući joj praznik): A, Tašana, srećan ti praznik, sveta nedelja, i kako si?
Petrović, Rastko - PESME
Oticalo je opet zorom, kotrljalo se po livadi, Gledah ga jedva razbuđen, nasmejan u čuđenju, Ne znađah da će potom preklati stado jagnjadi; I da će zvezde poprskati mladošću moje krvi; Kao žrtva,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud! Tu i tamo nedostajalo je poneko parče, javljala se pukotina. Svako parčence, ponaosob, vraćalo joj je njen lik: nasmejan, blistav, prokleto mlad! Bezuspešno je pokušavala da spoji ivice parčića. — Ah, dođavola!