Dučić, Jovan - PESME
I tako, pun tamne neviđene vere, Idem kobnom stazom što je uvek ista — Kô zlokobno sunce, dok u meni blista Nasmejano lice večite Himere.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle! Bože, baš k’o da su živi! — veli Jula i gleda slatko i nasmejano na cveće, na rodin kljun i ružu, kako se jedno drugom klanja i približuje i pada u naručje, pa k’o da se ljube.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A sve je birao gde će da stupne, nekako stideći se, gledajući preda se i nešto u sebi mrmljajući nasmejano, blaženo. To je bio vesnik proleća.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Arnaut je to!“ To lice, sa ružičastim usnama, nasmejano, nije budilo zavist u njenih jetrva, iako je bilo lepo. Za njene oči govorile su da su strašne, zle, čudne, kao u buljine.
Imao je blago zelene oči i lice nasmejano, a prilazeći, učtivo, oficiru, reče: „Horošo! Horošo!“ Pavle ga nije razumeo. Volkov mu zatim reče da se setio da
To da zna! Pavle, koji je bio iznenađen, i zbunjen, ovakvim dočekom, i onim, što je tako mirno, nasmejano, brbljala, ustade, pa reče da je došao, ne da sluša ženske razgovore, nego sa zlim vestima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On ne udara u neku visoku filozofiju, no nasmejano priča šta mu se na putu dešavalo, onako kao što prijatelj piše prijatelju u intimnom pismu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano. S njene strane je sve sasvim crno. Ne vidim je. — Dobro veče, gospodine, — kaže duboki, mladićski glas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Digoh se, pa mi se učini kao da letim. A pred očima mi sve ružičasto i nasmejano. — Čujmo, čujmo! — viče narod. — Braćo... — Slučajno bacih pogled kroz prozor i kao da se skamenih od užasa.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice. »O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i veselo lice: zna da ga očekuje topla soba, razdragana lica veselih mališana, koji jednako štrpkaju oko pečenice, nasmejano i vedro lice njegove domaćice, pun, prepun sto svakojakih đakonija...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pod njim zjapio je ponor, gore nebo prozračno, nasmejano. Iz praznih soba širio se zadah vlažnoga maltera, i glasovi radenika što su krečili zidove, zvučali su neobično
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama, morem groblja minareta i zelenila, a dole Mramorno more, večito nasmejano, živo i nemirno.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Neka ni za urok ne ostane od toga prokletoga nakota, koji bi se opet pomamljivao i brige im zadavao!.. Nasmejano arnautski, ljubazno i pobratimski primili Košutani zbunjenoga Jablana.
— bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast. — Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano, ali lukavo i namešteno, pođe mu na susret čak do vrata i zagrli ga po običaju.
Krakov, Stanislav - KRILA
Govorilo se o ljubavi komandanta istočnih armija sa nekom bolničarkom. Ranjenici belog paviljona videli su često u parku nasmejano lice generala sred ustrčalih, uzbuđenih bolničarki. Tada se i odlikovanja mogla da dobiju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I onako veselo, nasmejano, izlazeći iz kapije, trčala bi vijući se i šibajući dugim, gustim kurjucima po leđima sva zajapurena, srećna, znajući
Muž joj, instinktivno dizao bi se i stojeći ga dočekivao. — Kako? — nasmejano, srećno pitao bi ih on. I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
s Janjom kad bi ga ona pozvala, pričao kao i svi ostali kako je bilo, ali videlo se da u njega nema veselosti, da mu se nasmejano lice iznenada zgrči, za trenutak doduše, toliko da to i najgluplji među nama primeti kako Kirča sve ovo čini s naporom,
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A vazduh je bio čist i nebo bistro, beskrajno prozirno, svetloplavo, nasmejano i radosno. Pred nama se ukaza kopno, bujno i zeleno. Kao da smo prespavali dugu zimu.
Sve je bilo uobličeno blagim oblicima, nasmejano, nadahnuto. Ali... nastao je ponor. U ovom vrtoglavom nastupu mnogi naši drugovi pogubili su živote, ili su postali
Otvorio sam oči. — Alorѕ, camarade, ça va?1 Ugledao sam kapu francuskog oficira. Ali sad već vidim i njegovo nasmejano lice, živahne oči. Smejao se. — Vouѕ étiez tgèѕ gaі!2 — govorio je smešeći se i trljao moje lice kolonjskom vodom.
Petrović, Rastko - PESME
Kupalo, Kupalo, Proleće, Ubavi derane Velesa, Moj dragi: obnovljeno ljubljenje, Rascvetano voće, nasmejano stenje. U mislima sad svuda pozdravljaju junake, A noge u žena jake; Pred njima radosno mre se: Mladačke i uskočke