Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Kruška. — Da mi je da se njetko zavadi, pa da ja mirim!... Tako bi vidjeli da sam ja čovjek!... Marinku se nasmeši brk. On pogleda Krušku pravo u oči... Ovaj spazi. — Šta je? — upita radosno. — Čestiti efendija, ne pitaj!
Lazar skoči na belegu. — To vredi!... Ded’ sad, Stanko!... Stanko beše vedar kao proletnji danak. On se nasmeši pa reče: — Mogu još stopu!... Lak sam kao tica!... I, bez ikakva naprezanja, odskoči belegu za čitavu stopu.
A sjutra kaži da si pucao na Stanka zato što te je pokrao!... Jesi razumio?... Lazaru se nasmeši brk. Ta Kruška ne samo da mu prašta nego mu daje saveta kako i pred svetom da se pravda!...
Zavrzan se odazva lavežom. Lavež se opet začu... Harambaša spusti oružje i nasmeši se. — Sigurno kakav glas — reče. Ne potraja dugo, a iza grma se ukaza čovek. — Deva — reče Jovan. — Šta li nam nosi?
To vidi svaki kome je bog dao dva oka da može vidjeti... — Tako je. Turčin se nasmeši, pa reče: — Ostavimo se sad toga razgovora... — Ali ti treba da znaš sve! — reče Ivan. — Znam dosta.
— reče on družini. Pa se prepe na jedan hrast, sa koga je video borbu... Razgledao je prilično, pa se tek nasmeši i siđe s drveta. — Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija...
Jer me suza prati kroz ceo vek!... Ja sam željan nasmejanih usta i milošte, a ne suza!... Ona ubrisa oči i nasmeši se. — Tako, srećo moja! — reče Stanko, pa je zagrli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
joj se po licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se svetac nasmeši, i da aždaja pod njegovim kopljem ze'nu.
— A šta ćete s njime? — Vi meni njega poklonite, a šta ću ja s njim, to ja znam. Ona se usiljeno nasmeši. — Ako ćete da ga odsečete, evo vam ga. — Zasad ništa. Samo da ja znam da je on moj, a?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pogleda ga gost onako sa onom keceljom, pa se nasmeši. — Ali, Sido... — veli pop Spira — što dosađuješ gospodinu? — O, naprotiv! — veli gost.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čekmedžijić kaže Ružičiću da je sa njom sasvim načisto. Pokaže mu njeno pismo. Ružičić se tek nasmeši, pa izvadi iz džepa jedan paket pisama, te ih Čekmedžijiću pokazuje. — Vidiš, ova pisma su od frajla-Julke.
Rogozić je još mlad, gorostasnog stroja, ali nešto jako opada. Žuti mu se obraz, unutra ga nešto mori. Nikad se ne nasmeši, niti ga većma što zanima sem parnica; što teže parnice, za nj su važnije, interesantnije.
Kad se pandur vrati bez tepsije i to Marko čuje, tek se nasmeši, što je u njega retkost. pa reče: „Alka, uhvatio sam te!” Alka u žestini granice ne zna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
šapkom na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pokušavao je, istina, da se nasmeši, drsko, ali je priznavao Pavlu, da mu se srce hladi, kad čuje, da mu je žena slaba, a kad se seti, kako ga je tast
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kao i onda kada mi je bilo tri godine, zakoračih unazad pri prvom otkucaju, a mama se nasmeši. - Ti, ludo dete! Obećah joj da neću više zavitlati nijednu knjigu, ali je izraz neverice sporo iščezavao s njenog
Ono što sam osećao bilo je gađenje na samog sebe. Kad ona prođe pored mene i nasmeši se, okretoh glavu u stranu. Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta oko vodoskoka.
- Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo o Crvenku profesora Galca, koji piše tamo nekakve
- Zar imaš očuha? - podigla je prema meni svoje prozračne oči i pokušala da se nasmeši, samo što joj to nije bogzna kako polazilo za rukom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jest’, da, a ko räni četvrtog? — Ispod kreveta, — nasmeši se podrugljivo gospodar Sofra. No tu je gospodar Sofra pokazao da je negda tabak bio; pod takvim udarcima sve su glave
Gospodar Sofra se nasmeši. — Pa dopusti, Sofro, nek’ te namalaju, to nije nikakva sramota, — reče Čamča. — Dopustite, gospodaru, vi ste otsada
No ako opet bude bal u U., onda će doći da malo poigra kotiljon sa „fiškalom”. Gospođa Matilda na ove zadnje reči nasmeši se, pogleda na frajla-Lujzu i Šamiku. Frajla Lujza se zarumeni. Ona je njoj već mnogo o Šamiki govorila.
— Jel’te Herr von Kirić, naš bal je lepši od vašeg? — upita frajla Lujza i nasmeši se, a gospođa Matilda grohotom se smeje. — Zašto? Bilo je vrlo zanimljivo.
— Zar se o tom sumnjate? — Bože sačuvaj, ta ja znam da su vaša usta zatvorena kutija, — nasmeši se. Oči lepe, kao žižak svetle. Kakvo neopisano smešenje, kakva svetlost očiju! Ironija za život!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
detinjstva barka odnekud ispred njih isplovi puna tuga i junačkih igara i igračaka, kad se pozledi svet davnih rana i nasmeši se iz daljina noć kad su dobili prvenca sina.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu. Uze staklo, pogleda ga naspram sunca, prodrmusa rakiju, brk mu se nasmeši, pa naže i ispi do pola. — Ah! — I strese se. Zatim uze motiku i ode.
Kostić, Laza - PESME
Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Glupo je i nerazumljivo, i znam da vas ništa tamo neću videti bolje no sada. Devojka se nasmeši. — Kad bi trebalo da najpre poverujem u to, sigurno je da ne bih došla. — Razume se, zato i kažem da je besmisleno...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa što je ovde ovako ?« Priđe joj Gojko, pa prvo liznu prst jezikom i prevuče njim preko table, potom se nasmeši i gle dajući opet u tablu, zapita je: — Kako vam se dopadaju novi đaci? — Divljaci. Kao da nisu dosad videli čoveka.
Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: — Šta je ovo... he-he-he ?... Kakav vam je ovo kolega?
He, bratiću, sila je vlas’!... reče čiča i nekako lukavo zasvetli očima. Gojko se nasmeši zadovoljno, pobedonosno. Raspusti decu, pa se i sam uputi kroz selo, pravo ka brezovačkoj školi.
Sva gori kao vatra. Hoćete ?... Da dođem, a?... Ali neću, ako me vi ne zovete... Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da
a ?... Ona klimnu glavom i opet se neodređeno nasmeši. Pera dohvati njenu ruku, podrža je malo, pa se saže i poljubi je...
Kao da i Ljubica to opazi, pa se najpre začudi, a zatim se opet nasmeši i progovori mu tiho: — Nije ništa, eto... bila nesvestica... i sad me glava pomalo boli...
Odjednom, iz drugoga, tesnog sokaka ispade pred nju Gojko, pa kako je ugleda, pocrvene i htede da prođe. Ona se nasmeši nekim bolnim osmehom, pa mu doviknu: — Stanite, kud bežite!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona se trudi da se nasmeši. Otvara se zatim teška, ogromna kapija, ali mi pas u susret ne istrčava. Izleće samo nekoliko golubova.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Da nije o Justinijanu? — Mogućno, ali mi je ceo san bio nejasan, — reče mu ona, nasmeši se i pobeže među drugarice. On ostade još više začuđen i uveren u svoju staru sreću.
Tu se gospodin direktor veoma galantno nasmeši i obori oči. — The... znate, gospodin ministar je i to želeo, ali, na žalost, samo ustrojstvo naše prirode stalo je
I tako se svrši misija baba Sokina. Snaša Jula nasmeši se podrugljivo za njom, potom uđe u sobu i stade opet razmišljati; badava, kapetanica je najbolje biti...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' to je valjda tvoja tragičnost: Što za života htede prezreti Osudili te na to po smrti!“ Nasmeši se podrugljivo: „Ta da, Već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Platon se nasmeši. „Da, kad bismo svojim očima smeli verovati!“ „Kako to?“, zapita Aristoteles. „Sve što vidimo svojim očima i
Kad pri tome naiđe na Aristotelov spis „Mehanički problemi“, on se zadovoljno nasmeši: „E, to sam tražio, jer ne mogu započetu raspravu da dovršim i da dam iz ruke pre no što se ne uverim da mi Stagiranin
Sad ću ja tebe da spasem, pa bilo milom, bilo silom“. Arhimedes se bolno nasmeši, pogled mu pade na njegov rukopis. „Ipak si mi, Diokle, došao kao poručen.
Smem li to učiniti?“ „Pa naravno!“ „Prvo i prvo, da se raspitam o vašem zdravlju“. On se nasmeši dobroćudno. „Dragi moj gospodine! Ja sam zakoračio u šezdesetosmu godinu svog života... „Ne bih vam dao toliko“. „...
Ovom polugom može se klip mnogo lakše pokretati ovamo onamo“. On se nasmeši zadovoljno. „Sa njom sam postigao mnogo jače efekte, no još važniji bili su pogledi koje mi je ona stvorila o prirodi
„U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva jajeta da vam kolač bolje prija“. Ćerka se nasmeši. „Ali draga majčice, to nije potrebno; on će nam, veruj mi, i ovako dobro prijati“.
Majka se zadovoljno nasmeši. Isak, lepo izrastao, izgledaše sveže i veselo. Njegova svečana odeća, jedna vrsta crne mantije sa belim ovratnikom
,Šteta bi bilo da se ovaj mladić, žedan nauke, ovde zaparloži’.“ Deca zavrištaše od ushićenja, a ujka se nasmeši zadovoljno. „Ja se sa tom odlukom nisam nikako sporazumela“, reče majka. „A zašto“, zapitaše deca.
Ona se nasmeši zadovoljno, pruži mu ruku i mahaše njome još dok se udaljavao. On nameravaše da pođe u krčmu gde je ostavio kola i konje,
- Ona se nasmeši i reče: ,Ne zaboravljam ni na to: posle ručka i večere po čašicu madejre’. - ,Vi ste’, rekoh joj, ,milostiva gospođice,
Ta vi ste pravi majdan zlata za svakog biografa Ser Isaka Njutna“. Hemfre se zadovoljno nasmeši: „A Ser Isak je moj zlatni majdan!“ On izvadi iz džepa punu šaku zlatnika. „Evo, pogledajte!
Njutn se bolno nasmeši. „Moć mišljenja! - Logika, kako se ona naziva! To je samo slepačka štaka na koju se čovečji duh, koračajući po tlu,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Šta ti misliš? Student bez prstiju skromno sleže ramenima i nasmeši se. — Ne bih rekao, ne znam ja ne nalazim. Naprotiv, to su dva različita čoveka.
— Čitaj ovo. Pa se blago i nežno nasmeši, te ja primetih jasno koliko mu sad beše lakše nego maločas. Uzeh kartu i poznadoh rukopis njegove žene.
— Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući. — Ti si to spevao, skote! Krezubi student prekide, nasmeši se demonski i odgovori sasvim mirno: — Pardon! Ja ne pevam. To je spevao drugi, a meni se dopalo. — Ko?
I Jaćimu se nasmeši brk, i sve se na njemu zadovoljno smeškalo: „Bre“, pomisli on, „bre, Jaćime, grdno li bi pogrešio da si nešto kod kuće
I pošto smo zaseli u jedan miran ugao kafane i zapalili naše cigare, on se nasmeši, pa nam malo preteći reče: — Samo da sve ovo što ćete čuti ostane među nama.
On primeti tvoj pogled, shvati ga brzo pa se nasmeši, a ti osta začuđena: otkud je na onim oporim usnama moguć osmejak? Reći ću ti, mila, o tome osmejku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom da iskaže i neko čuđenje radi ove neobične
Ne znaš ga kakav je paksijan... Mučno da će on što odati. — He — odgovori pisar — imamo mi pouzdan lek za to — i nasmeši se značajno.
Kapetan se jetko nasmeši, kao čovek koji neprestano sluša ovakve odgovore od svih pravih krivaca, te uviđa, da za ovaj mah ne može što drugo ni
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Usto sam imao i prirodnog dara za slobodno crtanje. Kristijan se podsmešljivo nasmeši i ode pravo kod škrtog nemačkog pekara. Uskoro sam sklopio ugovor sa Nemcem da mu popravim slova za pet dolara i hranu.
Onda bi četvrta zapevušila: ”Pogledajte sada onog lepotana, prosto bih se zaljubila u njega kad se nasmeši.” Onda bi sve zapevale: “Smeškaj se, Mihajlo, smeškaj, ja volim tvojih očiju sunčani sjaj!” I ja sam se smeškao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svome smo jadu vični, on je već ispevan, Al’ rane srpskog roda tište nas svaki dan. I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod.
Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva. Ti si onaj grabancijaš uvek, bez prekida, Koji ume da oblake sa čela nam skida.
Krakov, Stanislav - KRILA
I odnekuda izvuče čitavu gomilu zgužvanih banknota, na kojima su delfini plivali. Sergije se nasmeši. Odabra nekoliko novijih i stavi ih sebi u džep. Ostale joj pošteno vrati. Žena je smakla odelo sa njega.
Potom čuturica pođe i u druge ruke. — Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I zaturajući, gle, istina bude, o začnu plod. Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši. Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, očigledno je, ljuti se i brine, ali se uvek i zadovoljno nasmeši kad o Srbi može da kaže nešto što je na sredini između valjanosti i đavolstva.
— Mirko se sada razneženo nasmeši, i reče mirno: — A, od našeg oraha? e, hvala, hvala, komšinice. — Pa se onda uze izvinjavati: — Znate, navikli smo ovde
Petrović, Rastko - PESME
Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi. Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!“ U duši mi je odaja prostrana, U njoj svako veče jedu jegulje pržene.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Miris probranih jela ošamuti ga, ali ipak reče: — Da čujemo pozdravnu pesmu! Car Careva se samo nasmeši. — Šta kaže Svetli brat? — upita doglavnike. — Mikiki-Miki-No! — odgovoriše mu uglas.
Doseti se Varalica, pritrča i kanu kap vode na detetove oči: ono progleda, drugu kap mu kanu na usne: nasmeši se dete, treća mu grudi dodirnu i ono poče da diše spokojno i duboko. — Ona će ostati nakaza za sva vremena!
Imala je, konačno, svoju stenu! Neka huči more, neka urla: koja još stena ustupa talasima? Lice Belutka bljesnu, nasmeši mu se Koralna Grana. Je li tek slutila, ili već znala da se srce Belutka, kao ruža, jedino na osmeh otvara?
Zato se nasmeši slikaru, dobrostivije nego ikada, i reče: — Naslikaj me! — Ne mogu, vaša svetlosti! — slikar se pokloni svojoj