Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
-nataroševih, — ja ću malo posle doći. — O, ništa, ništa! — veli gđa nataroševica. — Mi smo malo poviše zakasnili, izvin’te i vi! — Bar da ste ranije došli, a krasnu smo riblju čorbu imali.
Na mom duvarskom sátu već prošlo dva. — Pa i nije vas prevario, — veli gđa nataroševica, — nego se mi malo zadocnili; a u drugim kućama dabome da su davno i davno ručali. — Bo’me, kako gde! Kako kod koga!
— Kod gospodina Ćire, paroha, znam da im danas nije do ručka — Kod gospod’na Ćire?! — reče radoznalo gđa nataroševica, i postade odmah mnogo uslužnija. — A šta je to bilo tamo, slatka? — Šta, zar niste čuli? — Nismo, rođena!
— Ta nije možno! Taz is unmeglih! Ta celo selo samo o tome govori... — Da nisi ti, Kipro, čuo što? — pita gđa nataroševica muža. — Ja..., baš ništa — veli g. nataroš.
— pita gđa nataroševica muža. — Ja..., baš ništa — veli g. nataroš. — Eh, moj suprug — veli očajno debela gđa nataroševica — to vam je upravo beamterska natura; ima taj rđav običaj da ga se ništa, ama ništa, slatka, ne tiče, i ništa neće da
— reče Gabriela, i sede iza njihovih leđa na jedno kanabe, i izvadi svoj štrikeraj. — A ne, ne, — ne dâ joj gđa nataroševica. — Se’te, slatka, ovde sas nama.
— veli Gabriela i ostavi štrikeraj. — No, pa šta je, šta je to, slatka, bilo? — veli gđa nataroševica. — A ja baš idem pored vaše kuće, pa mislim u sebi: daj, kažem, da svratim k njima, valjda će gospodin-notêr znati sve..
— Znam, znam, bar meni nemojte, gnedige, govoriti... — Pa kol’ko znate, slatka, kol’ko znate! — navaljuje gđa nataroševica. — ’Oćete l’ malo šećera na dinju? Ima svakojakih gustova.
— Ta šta govorite! Trideset i... — Ta man’te cic dođavola — prekide je nestrpljiva gđa nataroševica — nego molim vas dalje, samo dalje... — A, da, pàrdôn, pàrdôn!...
« — O, molim, molim... s drage volje! Izvol’te! — reče gđa nataroševica, držeći jednako nož u ruci i dinju na krilu. — Al’ poslušajte me! Uzmite malo šećera pa posolite krišku!
— Al’ molim vas, slatka, — opominje je gđa nataroševica, — al’ ja još nikako da čujem... — Ah, pardon, pardon, milostiva! Naljutila sam se...
— Ta šta govorite!! — pita zaprepašćeno gđa nataroševica. — Da šta vi mislite! Gospodin Ćira je haglih čovek, a ono je paorenda, pa još nemeški sin! Mož’te predstaviti sebi!